Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Budžet - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Menadžment (/Forum-menad%C5%BEment)
+---- Tema: Budžet (/Thread-bud%C5%BEet)


Budžet - VS1 - 17-04-2010 05:18 PM

1. UVOD

Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta , jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države.

Nešto više o tome sta je budžet , koja su njegova osnovna obeležja, principi i vrste može se saznati u narednom tekstu u odeljcima 3, 4 i 5 .

O donošenju i izvršenju, i kontroli izvršavanja budžeta u kratkim crtama obrazloženo je u odeljcima 6 i 7 teksta koji sledi.


2. POJAM BUDŽETA


Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi.U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.
U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima.Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja .Kada se utvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet.Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva.
Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.
Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na znacaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to : budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period ; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova ; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj .Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem : budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda ; budžet treba da obezbedi redovno , ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj državnog budžeta je u sledećem : budžet je u osnovi politički i ekonomski program vlade ; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad državne administracije; politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budžeta.
Veoma kompleksnu definiciju budžeta dao je profesor Perić , povezujući ga sa produkcionim odnosima u društvu. „ budžet je osnovna finansijska institucija svake političko – teritiorijalne zajednice kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo.” Ovom definicijom prof. Perić povezuje državni budžet , njegovu strukturu prihoda i rashoda sa produkcionim odnosima u društvu.
Inače, sam termin „ budžet ” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „ bouge ” i „ bougette ” , francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „ otvaranjem budžeta ” i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.


3. FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA

Svaka savremena država ,radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih zadataka i funkcija , mora raspolagati određenim finansijskim sredstvima, što znači, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje tih zadataka .
Da bi se finansiranje ovih zadataka vršilo organizovano i planski, moraju se utvrditi potrebe (javne potrebe ) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima će se one podmiriti. Potrebe ( javni rashodi ) se predviđaju u budžetu , po pravilu , pojedinačno i prema nameni. Sredstva (javni prihodi ) predviđaju se po izvorima ,a utvrđuje se i visina do koje treba da se prikupe . Budžet je prema tome , u prvom redu finansijski instrument, namenjen za finansiranje zadataka i funkcija državnih organa, u kome se utvrđuju izvori prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih obeležja prikupljanja i uravnoteženja prihoda i rashoda, budžet ima i veoma značajna ekonomska obeležja i karakteristike, koja se ogledaju u uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju.
Budžet je jedan od najznačajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog dohotka. On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka , kojim se određuje dalja namena ovih sredstava raspodeljenih na lične , materijalne i često investicione rashode.-Ta nova raspodela znatno utiče na proizvodnju i potrošnju dobara .Uticaj budžetskih prihoda na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putem tako što se u budžetu predviđaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu , čija je posledica povećanje proizvodnje.Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome što budžetom predviđaju sredstva za razne nabavke , radove i usluge, usled čega budžet ima ulogu potrošača. Budžet je često veliki potrošač određene robe, kao što su vojna oprema i naoružanje,što izaziva povećanje ove proizvodnje.
Poreska intervencija u oblasti privrede prihvaćena je kao neminovna posledica fiskalne politike koja se izražava kroz budžet. Poreski intervencionizam , kao mera određene budžetske politike, ima danas mnogo pristalica.