Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Govor je proces artikulacije glasovnih složajeva sa određenim značenjem pomoću govornih organa. Govor je individualizovani i aktualizovani jezik, ostvaren artikulisanim glasovnim simbolima. Govor je čovekova aktivnost u jezičkom obliku.
Govor je u savremenoj svakodnevici veoma čest način društvene komunikacije. Možemo govoriti o govoru u užem i širem smislu. U širem smislu, govor predstavlja vrstu odnosno medij jezične komunikacije dok u užem smislu on predstavlja monološku govornu formu (žanr).
Govor se definiše kao jezik u akciji, kao realizacija verbalnog simboličkog sistema. Valja razlikovati jezik kao apstraktni jezički sistem (langague) i govor (parole) kao aktualizaciju jezika u određenoj govornoj situaciji. Jezik i govor se ne mogu poistovećivati, zamenjivati, isključivati ni veštački odvajati. Oni su dijalektički međuuslovljeni i međuzavisni delovi jedne jedinice. Govor je realizacija simboličkog sistema komunikacije, a jezik je pored ostalog predmet govora. Govor se formira i razvija kao potreba za realizacijom jezičkog sistema, dok jezik nastaje i razvija se kao produkt govora. Jezik je sistem znakova u određenoj ljudskoj zajednici a govor predstavlja primnenu tog sistema u komunikacijskom činu (realizacija, konkretna upotreba jezika – sistema, građenje tekstova, pisanih i usmenih). Za Ferdinanda de Sosira jezik je čista pasivnost, receptivna sposobnost uma. On je kod koji uključuje uzajamnost akustičke slike i pojma, a govor je govornikova konkretizacija toga koda. . .


Organizacija govora

Upravni i neupravni govor

Upravni govor je navođenje tuđih reči tačno onako kako su izgovorene. Takvo navođenje nečijih reči obeležava se posebnim znacima – navodnicima. Navodnici se stavljaju ispred i iza upravnog govora. Njime se u pisanome tekstu ostvaruju dijalozi i monolozi.
Upravni govor se može definisati i na sledeći način: to je doslovno prenošenja tuđih reči, pri čemu je govornik koji reprodukuje obaveza da striktno poštuje morfosinataksička i suprasegmentna svojstva izvornog iskaza.

Postoje tri načina navođenja:

- Ana je rekla: “Sviđa mi se onaj dečak iz druge klupe”.;
- “Sviđa mi se onaj dečak iz druge klupe”, rekla je Ana.;
- “Sviđa mi se”, rekla je Ana, “onaj dečak iz druge klupe.”
Pravila o upravnom govoru jednostavna su, a neka od najvažnijih:
- tačka se piše unutar navodnika,
- iza upitnika i uzvičnika u navodnicima ne sledi zarez,
- znak koji označava kraj izjave (navodnici) uvek stoji na kraju rečenice,
- nastavak upravnoga govora, odvojen zarezima, počinje malim slovom,
- mali navodnici pišu se samo unutar velikih,
- kada koga citiramo, reči mu navodimo tako kako piše u izvorniku, sa svim pravopisnim ili štamparskim greškama, ne menjajući ni slova...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Organizacija govora 4
1.1 Upravni i neupravni govor 4
1.2 Govorni žanrovi 7
1.3 Govorni modus 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19