23-07-2010, 04:17 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Obezbeđenje kvaliteta u obrazovanju (engleski „quality assurance“), jedan je od najznačajnijih koncepata o kojem se diskutuje, kako u razvijenim obrazovnim sistemima, posebno u zemljama Zapadne Evrope, tako i u zemljama u kojima se sprovodi reforma obrazovnog sitema.
U nasoj zemlji je od samom početka reforme obrazovanja otpočeo rad na razvoju sistema obezbeđenja kvaliteta , odnosno uspostavljanju modela eksterne i interne evaluacije. U Odseku za utvrdjivanje kvaliteta izraрen je novi pristup u praćenju i vrednovanju rada predškolskih ustanova, osnovnih škola, gimnazija i domova učenika, prema usvojenim indikatorima i standardima kvaliteta.
Projekat pod nazivom „Kakva je naša škola?“ razvio je model samoevaluacije škole, kao najefikasniji način unapreрenja kvaliteta rada škole.Škola želi da zna:Kakva je, koje su njene snage, a koje slabosti ?
Kako se to proverava? Šta će sa dobijenim rezultatima? Šta treba da uradi da bi bila još bolja? Potrebno je da se školski kolektivi, na čelu sa rukovodećim i stručnim timovima, upoznaju sa metodologijom samovrednovanja, kako bi je mogli samostalno primenjivati. Neophodno je da se usvojena metodologija, koja počiva na istim indikatorima i standardima kvaliteta, kao i eksterna evaluacija, sistematično pimjenjuje u praćenju rada škole. U proces samovrednovanja uključeni su nastavnici, učenici, roditelji i svi zainteresovani, da bi se dobila potpuna slika o dobrim stranama rada i onome što treba mijenjati i gdje treba intervenisati. Prepoznavanje i razumijevanje sopstvenih prednosti i nedostataka pomaže školi da bolje odredi ciljeve i uoči prioritete razvoja, odnosno da sačini što realniji razvojni plan škole. Na taj način postiže se bolja motivisanost za rješavanje uočenih problema u školi i jača odgovornost svih uključenih.Uspostavljanjem sistema samoevaluacije na najbolji način sagledavaju se i potrebe u profesionalnom razvoju zaposlenih i jača profesionalizam na svim nivoima ...
Sadržaj
1 Uvod 3
2 Utvrdjivanje kvaliteta rada škole 4
2.1 Definicija benčmarkinga 4
2.2 Tipovi benčmarkinga 5
2.3 Primena benčmarkinga u praksi 5
2.3.1 Identifikovanje šta treba da se benčmarkuje 6
2.3.2 Identifikovanje škola za kompariranje 6
2.3.3 Utvrđivanje metoda za prikupljanje podataka 6
2.3.4 Utvrđivanje gepa u postojećim performansama 7
2.3.5 Projektovanje budućih nivoa performansi 10
2.3.6 Nalazi benčmarkinga i njihovo prihvatanje 10
3 Zaključak 11
4 Literatura 12
Obezbeđenje kvaliteta u obrazovanju (engleski „quality assurance“), jedan je od najznačajnijih koncepata o kojem se diskutuje, kako u razvijenim obrazovnim sistemima, posebno u zemljama Zapadne Evrope, tako i u zemljama u kojima se sprovodi reforma obrazovnog sitema.
U nasoj zemlji je od samom početka reforme obrazovanja otpočeo rad na razvoju sistema obezbeđenja kvaliteta , odnosno uspostavljanju modela eksterne i interne evaluacije. U Odseku za utvrdjivanje kvaliteta izraрen je novi pristup u praćenju i vrednovanju rada predškolskih ustanova, osnovnih škola, gimnazija i domova učenika, prema usvojenim indikatorima i standardima kvaliteta.
Projekat pod nazivom „Kakva je naša škola?“ razvio je model samoevaluacije škole, kao najefikasniji način unapreрenja kvaliteta rada škole.Škola želi da zna:Kakva je, koje su njene snage, a koje slabosti ?
Kako se to proverava? Šta će sa dobijenim rezultatima? Šta treba da uradi da bi bila još bolja? Potrebno je da se školski kolektivi, na čelu sa rukovodećim i stručnim timovima, upoznaju sa metodologijom samovrednovanja, kako bi je mogli samostalno primenjivati. Neophodno je da se usvojena metodologija, koja počiva na istim indikatorima i standardima kvaliteta, kao i eksterna evaluacija, sistematično pimjenjuje u praćenju rada škole. U proces samovrednovanja uključeni su nastavnici, učenici, roditelji i svi zainteresovani, da bi se dobila potpuna slika o dobrim stranama rada i onome što treba mijenjati i gdje treba intervenisati. Prepoznavanje i razumijevanje sopstvenih prednosti i nedostataka pomaže školi da bolje odredi ciljeve i uoči prioritete razvoja, odnosno da sačini što realniji razvojni plan škole. Na taj način postiže se bolja motivisanost za rješavanje uočenih problema u školi i jača odgovornost svih uključenih.Uspostavljanjem sistema samoevaluacije na najbolji način sagledavaju se i potrebe u profesionalnom razvoju zaposlenih i jača profesionalizam na svim nivoima ...
Sadržaj
1 Uvod 3
2 Utvrdjivanje kvaliteta rada škole 4
2.1 Definicija benčmarkinga 4
2.2 Tipovi benčmarkinga 5
2.3 Primena benčmarkinga u praksi 5
2.3.1 Identifikovanje šta treba da se benčmarkuje 6
2.3.2 Identifikovanje škola za kompariranje 6
2.3.3 Utvrđivanje metoda za prikupljanje podataka 6
2.3.4 Utvrđivanje gepa u postojećim performansama 7
2.3.5 Projektovanje budućih nivoa performansi 10
2.3.6 Nalazi benčmarkinga i njihovo prihvatanje 10
3 Zaključak 11
4 Literatura 12