Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Vestacka inteligencija u obrazovanju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ISTORIJAT VEŠTAČKE INTELIGENCIJE


Od davnina ljude privlači inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i mogućnost konstruisanja “inteligentnih mašina” koje bi mogle samostalno da rade. Takve primere možemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grčkoj ljudi su se bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zaključivanja, a među njima se naročito istakao Aristotel. U XIII veku je Ramon Lull (1235-1316) opisao sistem Ars Magna kojim je pokušao da pomoću mehaničkog kombinovanja, simboličke notacije i kombinatornih dijagrama ostvari "inteligentan" sistem. Tokom XVII veka, G. V. Leibnitz (1646-1716) i Blaze Pascal (1623-1662) pokušavali su da konstruišu mehaničku računsku mašinu za sabiranje. Cifarska računska mašina koju je konstruisao Charles Babbage, bila je u stanju da po određenom algoritmu izvršava operacije sa dekadnim brojevima. Sredinom 19-tog veka George Bool razrađuje algebru logike u kojoj se algebarska simbolika koristi za operisanje pojmovima pri logičkom izvođenju. Englez Alan Turing i Amerikanac Post, 1936-te godine, nezavisno jedan od drugoga objavljuju radove iz oblasti matematičke logike i iznose mogućnosti konstruisanja univerzalnog transformatora informacija. Međutim, tek pojavom prvog računara "Electronic Numerical Integrator And Computer" (ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J. Presper Eckert, može se govoriti o inteligentnim mašinama. U početku su računari bili prvenstveno namenjeni za izvršavanje računskih operacija ali vrlo brzo je uočeno da oni imaju daleko veće sposobnosti. Već prvi rezultati u primeni računara upućivali su na mogućnost računara da preuzme vršenje određenih intelektualnih sposobnosti. Povoljni rezultati istraživanja naveli su neke od naučnika da daju preuranjene izjave da se ubrzo može konstruisati "misleća mašina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih preuranjenih izjava su se vodile brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih godina, problematika veštačke inteligencije bila je dosta rasplinuta između fantastike, mašte, potencijalnih mogućnosti i praktičnih ostvarenja ...

SADRŽAJ

1. Uvod ......................................................................... 3
2. Istorijat veštačke inteligencije ........................................ 3
3. Veštačka inteligencija .................................................. 4
4. Ekspertni sistemi .............................................................. 6
5. Opšti aspekti obrazovanja pomoću računara ............................. 6
6. Učenje na daljinu - Distance Learning ............................ 8
6.1. Da li je daljinsko obrazovanje uspešno? ............................. 8
6.2. Kako se izvodi daljinsko obrazovanje? ............................... 9
6.3. Koja tehnologija je najbolja? ............................................. 10
6.4. Ključni faktori u daljinskom obrazovanju ......................... 11
6.5. Preduslovi za realizaciju modela ....................................... 12
6.6. Tehnološko rešenje učenja na daljinu ................................ 12
6.7. Osnovni softver i način realizacije nastave na daljinu ....... 13
6.8. Unapređenje učenja na daljinu ........................................... 14
7. Zaključak ...................................................................... 16
8. Literatura ...................................................................... 17
Referentni URL