Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Ekonomika preduzeća
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
I POJAM EKONOMIKE PREDUZEĆA I ODNOSI SA DRUGIM NAUKAMA

Ekonomika preduzeća je nauka koja proučava zakonitost privredjivanja. Evo kako je definišu slovenački univerzitetski profesori:

Ekonomika preduzeća je nauka koja proučava ekonomske pojave u okviru odredjenog privrednog društva i njegovog odnosa sa okolinom, ispituje činioce njene efikasnosti i uspešnosti i opredeljuje zakonitosti pojava u vezi sa njima. (dr Ivan Turk: Uvod u ekonomiku privrednog društva, Savez računovodja, finansijskih radnika i revizora Slovenije, Ljubljana, 1993, str. 14).

Ekonomika preduzeća je nauka koja traži načela i zakonitosti koje se pojavljuju u tako odredjenom procesu reprodukcije - sve sa ciljem da otkrije mogućnosti uticaja na uspešnost privredjivanja u preduzećima (dr. Danijel Pučko: Ekonomika i organizacija preduzeća, Ekonomski fakultet, Ljubljana 1992, str. 4).

Ekonomika preduzeća je nauka koja proučava zakonitosti privredjivanja i koja je "umno, promišljeno i planirano pridobijanje i upotreba dobara za zadovoljavanje potreba pojedinaca, grupa i grupnih potreba društva". (Škerbiv, dr. Miroslav Rebernik: Ekonomika preduzeća, Privredni glasnik, Ljubljana, 1991, str.1).

Ekonomika se bavi ekonomskim problemima, koji nastaju radi zadovoljenja datih potreba sa ograničenim naukama. Potrebe su neograničene, stalno rastu i menjaju se, mogućnosti (nauke) su ograničene.

Ekonomija je naučna disciplina, koja obuhvata ekonomsku teoriju, ekonomsku politiku i pomoćne ekonomske nauke, koje omogućavaju kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava i upotrebu njenih rezultata u praksi. Područja proučavanja mogu biti različita. Tako razlikujemo:

 MAKROEKONOMIJU, koja ispituje privredne pojave i njihove zakonitosti na području nadležnosti države (stopa inflacije, rast BDP...).
 MEZOEKONOMIJU, koja proučava privredne pojave u okviru odredjene privredne grane (broj i struktura zaposlenih u turizmu, obim proizvodnje u tekstilnoj industriji)
 MIKROEKONOMIJU, koja je u našoj stručnoj literaturi često sinonim za ekonomiku preduzeća.


1. OSNOVNI PRIVREDNI POJMOVI: POTREBE, DOBRA, PRIVREDJIVANJE I PRIVREDA

1.1 Potrebe

Potrebe su osećaj pomanjkanja, povezan sa željom za njihovim zadovoljenjem.

Značaj potreba:

 Neograničenost (sa privrednim razvojem se razvijaju i povećavaju)
 Subjektivnost (razlikuju se od pojedinca do pojedinca s aspekta pola, starosti, obrazovanja, okoline, interesa, imetka...)
 Nadomestljivost (substituti: puter - margarin; komplementarnost: reket - loptica).

Vrste potreba:

Po broju nosilaca:

 Individualne (lične)
 Grupne (potrebe odredjene društvene grupe, npr. zdravstvo)
 Opšte (potrebe delovanja države, npr. policija).

Po nužnosti zadovoljenja:

 Primarne (egzistencijalne)
 Sekundarne (luksuzne)

Razgraničenje izmedju primarnih i sekundarnih potreba se odredjuje razvijenošću društva (da li je potreba za automobilom egzistencijalna ili luksuzna?).

Moguće su znači: ekonomske, koje privreda može lako da zadovolji (npr. hrana, objekti, stanovanje) i neekonomske, koje privreda ne može da zadovolji (npr. iz ljubavi, prijateljstva).

1.2 Dobra

Dobra su sredstva za zadovoljavanje potreba.

Sa aspekta osobina predmeta delimo ih na:

 Materijalne (fizičke)
 Nematerijalne (usluge)

Po nemeni upotrebe, delimo ih u:

 Potrošne (namenjene konačnoj upotrebi)
 Investicijske (u privrednoj upotrebi, npr. pesak u gradjevinarstvu, radne mašine)

Sa aspekta njihove raspoloživosti u primeru sa potrebama, delimo ih na:

 Proste (neekonomske), kojih je u primeru sa potrebama dovoljno
 Relativno retke (ekonomske), kojih je premalo za pokrivanje svih potreba i zato su predmet ekonomisanja.

Proizvodi su dobra, koja su nastala kao rezultat proizvodnje uz upotrebu sirovina, pomoćnih radnika i radne snage.

Roba je dobro, koje je namenjeno vlastitoj potrošnji proizvodjača, kao i razmeni na tržištu. Ako pekar ispeče hleb i sam ga pojede, taj hleb je dobro. Ako ga nameni prodaji, postaje roba. Roba mora imati upotrebnu vrednost (za kupca mora predstavljati neku korist, iako je neće kupiti) i tržišnu vrednost (cenu).

Usluga je dobro, koje nije materijalizovano i zato je ne možemo transportovati i skladištiti. Za kupca je kupovina usluge rizik, tako da ju je predhodno teško odrediti.

1.2.1 Problem retkih izvora

Retkost dobara prevazilazimo proizvodnjom i izborom. Izbor možemo vršiti u ličnom životu (rasporedjivanje vremena, novca), kao i u preduzeću (koje proizvode ćemo proizvoditi datim sredstvima). Šire gledano, srećemo se sa ekonomskim problemom retkosti, iako nemamo i ne možemo pridobiti dovoljno dobara za pokrivanje svih potreba. Ekonomski problem nas vodi u toku izbora.

Krivulja produkcijskih mogućnosti nam prikazuje koje proizvode možemo u datom periodu proizvoditi raspoloživim sredstvima u preduzeću (proizvodni izvori). Ona nam govori da bismo morali smanjiti proizvodnju dobara jedne vrste, ako želimo proizvesti više dobara druge vrste.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad
Referentni URL