Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Janomame – okrutni narod (Šanon)
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz etnografije.

Janomame je etnografska studija o poslednjem suverenom plemenu kamenog doba.

Nakon mnogobrojnih istraživanja indijanskog plemena Janomame profesor antropologije Napoleon Šanon je napisao jednu slobodno možemo reći kontraverznu knjigu kao što je u javnosti kontraverzan njegov rad, ali u ovom radu svakako se nećemo baviti time, tj., metodama kojima je on proučavao Janomame već samim opisnim predstavljanjem onog što je on video i zapisao dok je boravio i živeo sa tim ljudima. Ukoliko bi se bavili kontraverzama koje su obeležile njegov rad svakako bi otvorili trenutnu polemiku, a samo delo bi ostalo u senci svih tih kontraverzi i polemika.

Profesor Napoleon Šanon je rođen u Port Ostinu u Mičigenu u SAD-ma kao drugo dete u mnogočlanoj familiji. Iako je studije počeo na mičigenskom koledžu na odseku rudarstvo i fiziku, svoj glavni predmet školovanja je promenio u antropologiju i stekao zvanje doktora nauka 1966. godine. Kao istraživač indijanaca Janomame objavio je više naučnih članaka u popularnim časopisima i napravio je veliki broj dokumentarnih filmova o ovom narodu.

Nakon dvadeset i tri meseca u Južnoj Americi od kojih je devetnaest boravio među Janomamama, na tri odvojena terenska putovanja nastala je i ideja o knjizi. Prvo putovanje, od novembra 1964. sve do februara 1966., bilo je u Venecueli, u tom razdoblju, profesor Šanon proveo je trinaest meseci u neposrednom dodiru sa Janomame i pravio povremene izlete u Karakas da poseti svoju porodicu i da sređuje podatke koje je bio prikupio do tog trenutka. Svoje drugo putovanje, od januara do marta 1967., proveo je dva meseca među brazilskim Janomamama, i još jedan mesec među Janomamama iz Venecuele. Od januara do aprila 1968, vratio se na još tri meseca kod Janomama kako bi dopunio svoja istraživanja.

Svakako da treba napomenuti da nije jedino on istraživao ovaj drevni narod, činili su to i drugi antropolozi, bilo je i naših istraživača među njima i svakako se moramo zapitati zbog čega su Janomame toliko interensantne za istraživanje, kako su uspeli da sačuvaju svoju kulturu od asimilacije, kao i na mnogobrojna druga pitanja..

Janomame

Ko su Janomame?


Indijanci Janomame su narod koji živi u južnoj Venecueli i u susednim oblastima severnog Brazila. Po istraživanjima koja su sprovedena dosad postoji nekih 125 sela rasutih po širokoj teritoriji koja imaju imaju od 40 do 250 stanovnika pri čemu se najčešći broj ljudi kreće od 75—80. Ukupan broj stanovnika je negde blizu 10.000 međutim, to su samo nagađanja jer sa mnogim selima stranci još nisu bili u dodiru i niko ne zna koliko takvih sela ima i koliko ljudi živi u njima. U poređenju sa afričkim i melanezijskim plemenima populacija Janomame je mala. Ipak, oni su jedno od najvećih plemena Južne Amerike koje nije bilo izloženo akulturazaciji, procesu kojim se kultura prenosi stalnim neposrednim dodirom dveju kultura od kojih je jedna često jača od druge.

Knjiga koja se čita u jednom dahu govori o jednom svirepom narodu. Janomame, po svom načinu ponašanja, izvrću značenja dobrog i poželjnog onako kako su ona postulirana u judejsko-hrišćanskoj tradiciji. Sklonost besu i spremnost za nasilje da bi se ostvario željeni cilj, poželjne su osobenosti svakog člana plemena. Janomame - kako to saopštava autor - mogu se našom terminologijom opterećenom vrednosnim ocenama, najbliže opisati kao bnitalan, surov i veroloman narod. Janomame - onako kako ih je upoznao i kao ih opisuje autor - nisu međutim, ni zli, niti verolomni. Kao pojedinci, Janomame su u saglasju sa sopstvenom kulturom mada - kako to opet primećuje pisac studije - mogu da budu i veoma različiti od onoga što od njih zahteva kultura kojoj pripadaju.

Janomame, pleme koje nastanjuje područje oko reke Orinoko, sa obe strane venecuelanske-brazilske granice, prvi put su došli u dodir sa zapadnom civilizacijom 1950. godine. Od 1964-1967, Šanon je, uz nekoliko prekida, istraživao Janomame - njihovu društvenu strukturu, način kulturnog prilagođavanja životu u amazonskoj džungli, kao i njihovo ponašanje koje je, opet po našim standardima, na ivici normalnog. Neprestana upotreba halucinogenih droga pojačava nagon ka agresiji koja došljaku izgleda kao potrošnja energije iznad ljudskih mogućnosti.

Knjiga predstavlja temeljnu studija o ljudima koji su okupirani stalnim ratovanjem, i studija o sistemu obuzdavanja koja usporava nagon za uništavanjem. Sve je ovo za etnografa zastrašujuće, frustrirajuće, uzbudljivo i nezamenljivo naučno iskustvo. Čestit odnos etnografa pomaže nam, kao zainteresovanim a neupućenim, da upoznamo poslednje pleme iz kamenog doba gde deca od dvanaest godina mogu da prepoznaju dvadeset vrsta pčela i da navedu anatomske i druge razlike među njima. Mi Janomame vidimo iz našeg ugla posmatranja ali kako oni vide nas? Možda najbolji odgovor na ovo pitanje može nam dočarati odgovor jednog člana plemene Janomame koji je odgovorio antropolozima i avanturistima, misionarima da ih oni ostave na miru da žive njihovim načinom života i sledećom rečenicom- zašto smo Vam mi toliko interensantni? Mi imamo mozak kao i Vi, Janomame imaju pet prstiju na ruci kao što ih imate i Vi..Jednostavno oni ne žele da vide "nas", nas kao savremeni svet, koji ih ni najmanje ne interesuje koliko nas interesuje njihov svet i način življenja. Na svaku izjavu stranaca koji se nađu u njihovom društvu koji opisuju koliko je veliki svet koji ih okružuje, koliko su velika "sela" koje postoje u njihovoj blizini, oni odgovaraju pogledajte samo koliko su velika naša sela, pogledajte samo prostor u kome mi živimo ali isto tako su zaintereseovani za tekovine savremene civilizacije koje im olakšavaju život, i nekim sitnicama koje nama nemaju nikavu vrednost, a njima predstavljaju pravo bogatstvo..
Referentni URL