Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Menadžment agrobiznisa i ekološki menadžment
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Proizvodnja hrane u najširem smislu-od setve u polju do potrošača-složen je proces koji se može podeliti na: poljoprivrednu proizvodnju u užem smislu, koji često nazivamo i primarnom proizvodnjom ( proizvodnjom na njivi, u štali); poljoprivredno-prehrambenu industriju, industriju koja prerađuje poljoprivredne proizvode, za koju je još raširen naziv sekundarna poljoprivredna proizvodnja; promet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda ili tercijalni sektor u poljoprivredi uključujući i tržište poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.
Svima je njima zajednički predmet rada-poljoprivredni proizvod, no svaki podsistem pristupa sa svoga specifičnog stajališta ( proizvodnje, prerade ili prometa). Zajednički predmet rada brojnim nitima međusobno povezuje ta tri podsistema, bilo da se te veze ogledaju u tehnološkim ili pak ekonomskim aspektima. Ne zanemarujući važnost prehrambenog i prometnog podsistema, činjenica je da se oni kao suprastruktura nadograđuju na ( primarnu) poljoprivrednu proizvodnju, na nju se naslanjaju i iz nje proističu, pa odatle i proizilazi presudna važnost primarne proizvodnje u ukupnoj organizaciji proizvodnje hrane.

Ekologija (grč. oikos: dom, prebivalište + logos: nauka) je nauka o životnoj okolini. Pojam ekologija je uveo Charles Darwin 1856. u svojoj knjizi "Poreklo vrsta".
Ekologija je prirodna i interdisciplinarna nauka, koja gradi svoje temelje u biologiji, geografiji, geologiji, fizici, hemiji i matematici. U zadnje vrijeme, informatika igra veliku ulogu u sintezi i sabiranju ekoloških podataka. Ekologija potiče od grčkih reči oikos :dom i logos :rasprava, izučavanje.
Ekologija pokušava da pronađe odgovor i rešenje brojnim problemima okoline koji nas sve više okružuju. Nažalost, mnogi problemi današnjice su ljudskog porekla. Prevoz, termoelektrane i sagorevanje fosilnog goriva za razne svrhe su odgovorni za više od 50% zagađenja vazduha. Vode i tla sadrže sve veće količine raznih teških metala i pesticida. Nuklearne elektrane proizvode velike količine radioaktivnog otpada, čija manipulacija i odlaganje zahteva vrlo precizne mere i standarde. Ovakvi problemi su samo par primera. Dakle, ekologija se suočava sa problemima u okolini. Odgovori nisu uvek evidentni ni jednostavni. Ekologiju je vrlo teško svrstati kao ostale, preciznije nauke, kao matematika ili hemija. Početkom 20-tog veka, naučnici iz raznih disciplina su se postepeno suočavali sa problemima čiji odgovor je zahtevao sintezu iz dve, ili čak tri razne nauke. Pre toga, hemičari su se bavili isključivo hemijom, biolozi biologijom, fizičari fizikom. Početkom 1960-tih godina, čuveni američki biolog, Rachel Carson, je napisala revolucionarnu knjigu, A Silent Spring (1962.): (Tiho Proleće). Centralna tema ove knjige je bila žestoka kritika upotrebe pesticida DDT, koji je prouzročio razne mutacije u brojnoj flori i fauni. Ova knjiga je zabeležila visok broj prodaja i konzekventno je 'probudila' ekološku svest. Ukratko rečeno, ekologija je rođena u 20-tom veku, mada se ipak može reći da su ekolozi, tj. da je ekološki prilaz problemima, postojao daleko pre toga.

RURALNA EKONOMIJA I AGROBIZNIS


Savremeni pristup ekonomskom razvoju podrazumeva svestranu evaluaciju prirodnih, ljudskih i materijalnih resursa u tzv. džepovima industrijalizacije – zapostavljenim ruralnim sredinama. Specifičnosti agroprivrede i ruralne ekonomije zahtevaju da se iz posebnog ugla ova privredna oblast teorijski i praktično sagleda. Školovanje specifičnog profila stručnjaka koji poseduju opšta ekonomska i posebna znjanja u oblasti ruralne ekonomije i agrobiznisa u funkciji je optimizacije razvoja poslova «u i oko poljoprivrede» koji čine ruralnu ekonomiju.

Značaj studijskog programa može biti razmatran sa dva spekta. Prvo, posmatrano u kontekstu produkt, faktor, market i eksport kontribucije agrobiznis ima bitnu ulogu kod nas. U procesu naše tranzicije sektor agrara se pokazao kao izuzetno vitalan segment ukupne ekonomije. Iako se vrlo često insistira na komparativnim prednostima našeg agrara, one još uvek nisu dovoljno dobro iskorišćene. Izgradnja konkurentne pozicije agrobiznisa se u tom smislu izjednačava se sa svestranim reformskim poduhvatima u okviru ovog sektora koji oslonac treba da nađu u mladim školovanim stručnjacima ekonomskog profila iz oblasti ruralne ekonomije i agrobiznisa. Drugo, školovanje ovog profila stručnjaka ima poseban značaj i u kontekstu zahtevanih strukturnih prilagođavanja u toku približavanja Evropskoj uniji u kojoj se posebno insistira na multifunkcionalnom karakteru poljoprivrede i konceptu integralnog ruralnog razvoja.

Studijski program Ruralna ekonomija i agrobiznis studentima pruža neophodna makro i mikro ekonomska znanja u domenu upravljanja ruralnom ekonomijom i agrobiznisom. Studenti ovog studijskog programa u potpunosti su osposobljeni za primenu znanja na praktične poslovne probleme upravljanja u agrobiznisu, kao i za primenu znanja na makro nivou u definisanju i sprovođenju agrarne i ruralne politike. Osnovni cilj programa studijske grupe jeste ovladavanje specifičnim znanjima iz oblasti ruralne ekonomije i agrobiznisa u funkciji: (1) promocije novog modela razvoja nazvanog «ruralna industrijalizacija»; (2) razvoja preduzetničkih sposobnosti i načina finansiranja u oblasti agroekonomije i posebno na području ruralnih regiona; (3) uključivanja poljoprivrede i ruralne ekonomije u međunarodne integracije.
Kurs daje mogućnost studentima da znanja stečena u okviru osnovnog programa studiranja (iz oblasti finansija, ekonomske analize i politike, menadžmenta, trgovine, međunarodne ekonomije, marketinga, turizma, statistike i informatike, agroekonomije i dr.) prošire specifičnim znanjima iz oblasti agrarne i ruralne ekonomije. Osnovni modul podrazumeva osposobljavanje studenata širokim spektrom znanja savremene teorije i analize ruralne ekonomije, ekonomike agrara i menadžmenta u agrobiznisu. Izborni modul daje mogućnost studentima da se bliže usmere na makro ili mikro problematiku u okviru ruralne ekonomije ili agrobiznisa. Specifično usmerenje na problematiku od posebnog interesa za svakog studenta podržano je pravom slobodnog izbora predmeta sa drugih studijskih programa u okviru I i II ciklusa studija na Ekonomskom fakultetu.

Program studijske grupe je naučno zasnovan na svim dosadašnjim tokovima razvoja disciplina uključenih u program, kako u domaćim tako i u svetskim okvirima. Nastavni plan je kompatibilan sa programima istih ili sličnih usmerenja na inostranim univerzitetima, dok nastavni programi predmeta studijske grupe uvažavaju sva naučna dostignuća stranih i domaćih autora.

SAVREMENA AGRARNA EKONOMIJA

Uvod u savremenu agrarnu ekonomiju: Komparativni agroprivredni sistemi, Agrobiznis, Agroindustrijski kompleks, Farmerski model, Agroprivreda u tranziciji. Poljoprivredno preduzeće kao proizvodna jedinica: Potpuna konkurencija i poljoprivredna proizvodnja, Troškovi i optimalni nivo poljoprivredne proizvodnje, Ponuda na tržištu hrane, Neperfektna konkurencija i državna regulacija u agroprivredi. Tražnja za poljoprivrednim proizvodima: Kategorije poljoprivredih proizvoda, Tražnja za hranom tokom razvoja, Prehrambena sigurnost, Prehrambena bezbednost; Razlozi za državnu intervenciju u agraru: Idealni agroprehrambeni sistem Zaštita dohotka farmera, Zaštita potrošača, Ponuda hrane na svetskom tržištu, Kontrola upotrebe resursa. Ekonomski okviri agrarne politike. Mere agrarne politike. Efekti agrarne politike (Mehanizmi podrške cenama i dohotku poljoprivrednih proizvođača – cene inputa, cene oputputa, neto primanja farmera, cena zemljišta). Istorijski osvrt na primenjivane koncepte agrarne politike. Agrarna politika i međunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima. Rast i nestabilnost ponude poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, Cene u senci i efekti proizvodnje na domaćem tržištu, Komparativne i konkurentske prednosti u proizvodnji hrane, Domaća podrška, Politika uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Politika zaštite okruženja i poljoprivreda: Poljoprivreda i eksterni efekti, Optimalni nivo ekonomske efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, Prava korišćenja resursa, Prava proizvodnje.

AGROBIZNIS CENTAR


AGROBIZNIS CENTAR je nevladina, neprofitna i nestranačka organizacija udruženih poljoprivrednika opštine Topola. Osnovana je 04.12.2001. godine na inicijativu poljoprivrednika i lokalne samouprave a upisana u registar udruženja građana 06.12.2001. godine.
Organizaciju je od njenog osnivanja podržavala lokalna samouprava opštine Topola izdvajajući budžetska sredstva za realizaciju aktivnosti Agrobiznis centra u najmanjem godišnjem iznosu od 5-6.000 eura.

U narednoj godini planirano je da za aktivnosti Agrobiznis centra Opština Topola obezbedi u budžetu i na račun ABC prenese sredstva u iznosu od preko 1.000.000,00 dinara.
Referentni URL