Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Mobing - savremeno poslovanje
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Mobing je patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, koju sistematski upućuje jedna ili više osoba uglavnom ka jednoj osobi tokom mobinga izloženoj psihičkom zlostavljanju i stavljenoj u bespomoćnu i bezizlaznu situaciju gde je zadržana sredstvima konstantnih aktivnosti mobinga. Aktivnosti mobinga su veoma frekventne (barem jednom sedmično) i odigravaju se tokom dužeg vremenskog perioda (najmanje šest meseci). Zbog velike učestanosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponašanja ovo maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.
Reč mobing, engleski "mobbing", je kovanica od glagola "to mob" što znači prostački napasti, nasrnuti. Često se povezuje i sa rečju "bully" (siledžija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti).
Generalno, radi se o novodefinisanom, ali odavno postojećem obliku zlostavljanja na radnom mestu. Mobing ima mnogo podoblika, ali u suštini podrazumeva stalno napadanje, ponižavanje, zlostavljanje i izolaciju, sve do tačke kada osoba izložena mobingu jednostavno više ne može da funkcioniše na radnom mestu, a sve sa krajnjim ciljem da se ona potpuno eliminiše, ili da se jednostavno proglasi paranoičnom ili ludom. Radi se o zlostavljanju koje u glavnom nije seksualno i rasno motivisano. Psihijatri, ali i mnogi drugi lekari, kažu da se sa takvim problemom već dugo susreću, ali da je on tek skoro dobio i svoju dijagnozu. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim državama, pretežno razvijenim, koji predviđaju sankcije u slučajevima mobinga. A njegovu rasprostranjenost ilustruju i mnoga interna pravila u multinacionalnim kompanijama koja sprečavaju mobing. Npr. nemački proizvođač automobila Folksvagen je uveo takvo pravilo kojim se mobing sprečava, čak i po cenu otkaza za one koji svoj posao rade dobro ali nekog na bilo koji način zlostavljaju. Jednostavno, u Folksvagenu su svesni da samo normalna radna sredina može doneti željene poslovne rezultate.
Žrtva mobinga može postati svako, bez obzira na pol, godine života, socijalni status, spoljašnji izgled, stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju. Štaviše, što je posao bolje pozicioniran to je mobing suptilniji. Iako istraživanja i iskustva pokazuju da su mobingom podjednako ugroženi i muškarci i žene, pri čemu po pravilu muškarci zlostavljaju muškarce, a žene gotovo isključivo žene, stručnjaci smatraju da su žene ipak za nijansu rizičnija grupa.
Kao što je već rečeno Mobing je široko rasprostranjena pojava čije se posledice reflektuju na socijalno okruženje, radnu sredinu i na pojedinca, pa se problem posmatra sa psihološkog, medicinskog, socijološkog i pravnog aspekta, a sa ciljem da se upozori na značajnost problema i njegovog blagovremenog prepoznavanja. Jer se mobing može sprečiti permanentnom primarnom prevencijom, informisanjem i edukacijom. Konkretnim merama kao što su npr. : lični treninzi komunikacijskih veština, zaštitno zakonodavstvo, organizacijska politika, praksa koja primenjuje Pravilnike o radu koji ne tolerišu zlostavljanje.

Hronologija razvoja teorije o mobingu

Ovaj svojevrsni psihoteror iako je postojao decenijama kroz istoriju ljudskog privređivanja prvi je uočio, formulisao i dijagnostikovao 1980.-tih švedski psiholog nemačkog porekla prof. dr. Hajnc Lejman (Heinz Leymann 17. jul 1932. Wolfenbüttel, Nemačka - 1999. Štokholm, Švedska). On je upočetku, tokom `60.-tih istraživao permanentno neprijateljsko ponašanje kod dece u školama i dao mu ime mobing. Kasnije, početkom `80.-tih je istu vrstu ponašanja uočio kod zaposlenih na radnom mestu i od tada je bio vodeći svetski ekspert za mobing. Razvio je efikasne metode za sprečavanje mobinga i rehabilitaciju žrtava mobinga. Dr. Hajnc je čak i napisao enciklopediju mobinga u kojoj između ostalog upozorava svetsku javnost na mobing, kao na zanemarivani i tolerisani vid ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, koji može biti višestruko štetan ne samo po žrtvu već i po radni kolektiv. Prema rečima doktora Lejmana, bilo da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju, cilj svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni život. Dalje, Dr. Hajnc Lejman je u svom istraživanju ovog oblika ponašanja na radnom mestu utvrdio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomoć žrtvama mobinga. On je otkrio da se čak svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nađe u ulozi objekta ovog vida zlostavljanja.
Reč mobing dr. Lejman je upotrebio iz etiologije Konrada Lorenca (Konrad Lorenz 7. novembar 1903. Beč – 27. februar 1989. Beč) koji je opisao ponašanje nekih vrsta životinja. Grupa manjih jedinki organizovano napada i isteruje iz zajednice, ponekad dovode i do smrti, veću jedinku. Kasnije, švedski lekar koji se interesovao za to šta deca mogu da urade jedno drugom u školi između časova, pozajmljuje ovu Lorencovu terminologiju i naziva veoma destruktivno ponašanje male grupe dece protiv najčešće jednog deteta mobingom. Današnje istraživanje ove vrste dečijeg ponašanja provodi se u zadnjih tridesetak godina i najpoznatiji istraživač na tom polju je Norvežanin Dan Olveus (Dan Olweus - trenutno zaposlen u "Istraživačkom centru za unapređenje zdravlja", "Univerziteta Bergen", Bergen Norveška http://www.uib.no/psyfa/hemil/ansatte/olweus). Prateći tradiciju terminologije ovakvog ponašanja ranih osamdesetih, kada je uočio slično ponašanje na radnom mestu, Dr. Lejman mu daje ime mobing. Namerno nije upotrebio reč buling (engleski "bullying") koju su koristili engleski i australijski naučnici (u SAD-u se takođe upotrebljavao izraz mobing) jer mobing kao vid patološke komunikacije izvesno nema karakteristike bulinga. Često je izveden suptilno, a ipak sa katastrofalnim posledicama. Konotacija bulinga je fizička agresija i pretnja. Buling u školama je strogo okarakterisan sa fizički agresivnim postupcima. Nasuprot tome, fizičko nasilje je vrlo retko kod mobinga na poslu. Tačnije, mobing na radnim mestima je okarakterisan mnogo sofisticiranijim i suptilnijim ponašanjima, kao npr. socijalno izolovanje žrtve. Treba razlikovati reč buling koja označava agresivne aktivnosti dece i tinejdžera u školama i reč mobing koja označava ponašanje odraslih na radnim mestima. Drugi izrazi koji se mogu naći u literaturi, a koji često označavaju mobing su maltretiranje i psihički teror.
Što se tiče mobinga na radnim mestima, prva publikacija je izašla 1976. na temu "Maltretirani radnik", autor je bio Brodski C. M. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M., 1976)). U toj knjizi, prvi put, se sreću tipični slučajevi onoga što je nazvano mobing. Ipak, Brodski nije bio direktno zainteresovan za analizu samo ovih slučajeva i bili su prezentovani uz slučajeve nesreća na radnom mestu, psihičkog stresa, iscrpljenosti velikim brojem časova rada, dosadnih radnih zadataka itd. Ova knjiga je bila fokusirana na težak život običnog radnika i njegovu situaciju, što je danas predmet istraživanje stresa. Zbog svog sociološko-medicinskog aspekta i lošeg razlikovanja sličnih stresnih situacija na radnim mestima, knjiga, napisana pod uticajem društvene i političke levo orjentisane klime kasnih šesdesestih i kasnih sedamdesetih nije u opšte imala nikakvog praktičnog uticaja na društvo. Nažalost autor, Brodski, nije mogao da napravi razliku između onoga što se danas naziva mobing i drugih tema (industrijskih nesreća, stresa usled zahtevnog posla, hemijskog zagađenja na radnom mestu itd.). Brodski je posmatrao radnika obolelog od stresa kao žrtvu svoje vlastite slabosti. Ipak, ova publikacija je bila prva u kojoj se obrađivala tema mobinga/maltretiranja i konkretni slučajevi istog.
Švedsko istraživanje ranih osamdesetih se pojavilo bez poznavanja Brodskievog rada. Kako je nastalo potpuno samostalno, razlog za ovo istražvanje je bio novi Zakon o radnom okruženju u Švedskoj iz 1976. godine i "Nacionalni istraživački fond Švedske" koji su nudili
Referentni URL