Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Tranzicija u eks socijalističkim zemljama
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Krajem 1989. god i u toku 1990. god. u svim bivšim socijalističkim zemljama Evrope otpočeo je proces tranzicije tržišne privrede. Ove privrede su do tada funkcionisale kao centralno-planske privrede u kojima su državni planski organi regulisali funkcionisanje privrede. U ovim privredama, koje danas nose naziv privrede u tranziciji, čiji su lideri Centralno-Evropske privrede posebno Slovenija, Madjarska, Poljska i Slovačka, se sada pokusava uvesti tržišna privreda. Ona praktično znači demostiranje mehanizma u kojima je država vršila kanalisanje resursa i zamenu tog mehanizma sistemom alokacije u kome to vrše hiljade i hiljade privrednih subjekata samostalno. Kljucni korak u procesu tranzicije je PRIVATIZACIJA.

U zemljama tržišne privrede pojam privatizacije vezuje se za izlaganje prodaji državnih preduzeća. Radi se o prodaji cele firme, njenog dela ili kontrolnog paketa akcija.Sva dosadašnja iskustva pokazuju da nema uspešne tržišne privrede bez dominacije tržišne svojine. Zato se u bivšim socijalisticčkim zemljama, u kojima je preko 90% svojine bilo u različitim oblicima državnog i društvenog vlasništva, moraju sprovesti sveobuhvatni procesi tranzicije.

Bez privatizacije nema procesa tranzicije u trzisnu privredu.Ne sme se zaboraviti da se proces privatizacije odvija u uslovima procesa globalizacije svtske ekonomije i da je to proces koji ozbiljno utice na konkurentske pozicije i najrazvijenijih zmalja u svetskoj privredi s jedne strane,a na drugoj strani postoji globalna konkurencija medju zemljama koje nastoje da privuku inostrani kapital.

Tranzicija – pojam i definicija

Savremeni svet se nalazi na istorijskoj prekretnici i to se danas najčešće označava kao prelazni ili tranzicioni period. Međutim, ovaj proces se često redukuje na prelaz planskih privreda bivših socijalističkih zemalja na tržišne privrede i prelaz njihovih autoritarnih društvenih sistema na demokratska društva. Savremeni prelazni, odnosno tranzicioni period predstavlja period ostvarivanja treće naučno-tehničke revolucije koja menja i proizvodne snage i proizvodne odnose.

Ova definicija ne izaziva kontroverze. Međutim, čim se prelazi na njenu praktičnu primenu, iskrsavaju nebrojane dileme:
•oko načina na koji izvršiti prelaz iz jednog u drugo stanje;
•oko distribucije troškova indukovanih promena;
•i vremenskog sleda promena.

To je i razumljivo jer se ove dileme odražavaju na interese pojedinih grupa. Istorijski posmatrano pojam tranzicija je upotrebljen za opisivanje dva krupna događaja. Jedan je prelaz iz feudalizma u kapitalizam, a drugi je prelaz ratnih privreda posle II Svetskog rata u mirnodopske. Zajedničko obeležje oba događaja je zasnivanje tržišnog privređivanja.

Tranzicija u eks socijalističkim zemljama

Slom Sovjetskog Saveza i njegove ekonomske dominacije nad zemljama centralne i istočne Evrope, omogućio nam je da te zemlje nazovemo zemljama u tranziciji (iako smo proces tranzicije imali i u drugim delovima sveta (južna Evropa i Latinska Amerika). Zemlje u tranziciji, ili post-komunistička društva, ubrzanim korakom su, početkom devedesetih godina, krenule u proces reformisanja svojih privreda. Kao tada krajnji cilj, a pre godinu i po dana već ostvaren, postavili su ulazak u Evropsku uniju, oličenje vrhunca ekonomske integracije, privrednog prosperiteta i efikasnog funkcionisanja tržišne privrede.

Taj prelazak iz socialističkog u demokratsko, otvoreno društvo podrazumevalo je uspostavljanje principa tržišne ekonomije uz socijalni razvoj. S obzirom na poluvekovnu praksu socijalne države, potpuno prepuštanje pravilima tržišta uništilo bi ekonomske sisteme zemalja u tranziciji. Zbog toga, bilo je neophodno da se sačuvaju elementi socijalne države. Promene su vršene postepeno, ali nisu retki bili primeri tzv. šok-terapija. Mnoge zemlje su imale dosta problema i bilo je neophodno mnogo puta krenuti ispočetka, dok se društva nisu stabilizovala. Nekako se čini da su se najveći problemi, sa kojima su se suočavali reformatori, ticali denacionalizacije, privatizacije, korupcije, lustracije, kao i, u vezi sa njima, sistemskih zakona, koji su bili neophodna prethodnica ovih procesa. Od početka procesa tranzicije pa do danas prošlo je petnaest godina. Ove države su, uz sve poteškoće koje prate svaku tranziciju, uspešno prešle put i ostvarile svoj cilj. Postale su članice Evropske unije. Time, proces njihovog daljeg prilagođavanja i promena nije završen. Ono što je sasvim izvesno jeste da su Evropskoj uniji pored ogromnog tržišta donele i brojne ekonomske probleme, koje, kao nove članice najveće evropske ekonomske integracije bi trebalo da reše, zajedno sa starim članicama.
Referentni URL