Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Strategijsko odlučivanje
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Kraj '70tih i početak '80tih obeležen je ubrzanim razvojem informacione tehnologije. Nove tehnologije u izradi integrisanih kola i mikročipova su omogućili povećanje brzine i kapaciteta što je prouzrokovalo veću mogućnost u praktičnim primenama u odlučivanju i upravljanju preduzećem. Teorije odlučivanja su se razvile nezavisno od informacione tehnologije i bazirale su se na kvantitativnim metodama i modelima a najpoznatije su : linearno programiranje, mrežno planiranje, transportni problem, teorija redova čekanja, dinamičko programiranje. Sredinom '80tih nastao je koncept sistema za podršku grupnom odlučivanju, dok je ozbiljna primena sistema za podršku odlučivanju počela tek sa upotrebom prilagodjenih DSS alata sa mikroračunarima.
Donošenje složenih odluka je proces koji sadrži mnoštvo medjusobno povezanih i uzajamno zavisnih faktora. Brojni autori u naučnim radovima , a sve više i praktičari , ukazuju da je donošenje odluka samo na osnovu ličnog promišljanja ili intuicije čoveka gotovo nemoguće. U novije vreme ide se na donošenje odluka u okviru grupa gde se razmenjuju mišljenja i unapredjuju znanja pojedinih učesnika i eksploatiše različito iskustvo učesnika. Sve se više koristi računarska podrška odlučivanju u vidu specijalnih softvera koji se zajedničkim imenom zovu Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support Systems) ili skraćeno DSS.
DSS su u izvesnoj meri smanjili korišćenje simulacionih i optimizacionih modela i tehnika kao neposrednih alata u procesu odlučivanja. Uočeno je da je za eliminisanje odbojnosti donosilaca odluka prema računarima i modelima najbolji put da se izgrade posebni softverski alati za vizuelno ugodnu komunikaciju čoveka i računara, da se u njima sadrži uprošćen ali ispravan matematički model rešavanja problema, da komunikacija obezbedi čoveku da može da menja mišljenje i isprobava varijante, da se ne umara previše i da ceo proces ne traje predugo. Brojni rezultati u oblasti pokazuju da se u tome uspelo , tako da danas na tržištu softvera postoji prava suma DSS raznih namena i novoa složenosti, od pojedinih simulatora do ozbiljnih ekpertnih sistema iz oblasti veštačke intelegencije.
Pomoću DSS donosilac odluka vrednuje alternative, vrši analize osetljivosti odluka na merodavne faktore, proverava da li su odluke konzistentne u odnosu na cilj i kriterijume i na kraju eventualno stiče unutrašnji osećaj zadovoljstva postignutim. Najvažnije je da donosilac odluke stekne utisak da pomoću DSS može da usmerava i kontroliše sopstveni tok misli i da u hodu rešava razne dileme , poput onih da li je u toku pripremne odluke uzeo sve najvažnije faktore u obzir, da li im je pravilno odredio težinu i da li je bio dosledan, odnosno konzistentan.

Sistemi za podršku odlučivanju

Decison Support Systems – DSS su informacioni sistemi , koji su slični i komplementarni standardnim informacionim sistemima i imaju za cilj da podržavaju, uglavnom poslovne procese donošenja odluka. Predstavljaju simbiozu informacionih sistema, primene niza funkcionalnih znanja, i tekućeg procesa donošenja odluka. Razvili su se zbog uklanjanja jednog od glavnih nedostataka MIS-a (Managment Informaton Systems) : orjentacija na pružanje podrške rešavanju isključivo struktuiranih problema odlučivanja. DSS je problemski orjentisan i mnogo je fleksibilniji u odnosu na konvencionalni MIS.
Najznačajnije karakteristike DSS-a su :
•DSS mora da obezbedi podršku u polustruktuiranim i nestruktuiranim situacijama odlučivanja, omogućavajući računarske informacije i personalno prosudjivanje. Sa ovim problemima se suočavaju viši menadžeri;
•Podrška se mora obezbediti za različite nivoe upravljanja;
•Podrška se mora obezbediti za pojedince i grupe;
•DSS mora obezbediti podršku u nekoliko medjusobno zavisnih i sekvencijalnih odluka;
•DSS mora podržati sve faze procesa odlučivanja;
•DSS mora podržati različite procese i stilove donošenja odluka;
•Sistem mora biti adaptivan tokom vremena;
•Mora biti jednostavan za korišćenje;
•DSS mora nastojati više unaprediti efektivnost odlučivanja, nego efikasnost;
•Donosilac odluke mora imati potpunu kontrolu nad DSS tokom svih koraka donošenja odluke;
•DSS mora da omogući učenje;
•DSS mora biti lak za konstrukciju.
Veoma je značajno da sistemi za podršku odlučivanju omogućavaju menadžerima da simuliraju probleme korišćenjem formalnih matematičkih modela i da testiraju rezultate različitih alternativa radi donošenja najboljih mogućih odluka. Većina DSS ima generator izlaznih izveštaja sa mogućnošću grafičkog prikazivanja koji omogućava korisniku da postavlja "šta-ako" pitanja i da dobije izlaz u formi koja je pogodna i laka za tumačenje.
DSS ima tri bazične komponente:
•Bazu podataka
•Bazu modela
•Softverski sistem koji spaja korisnika sa ovim bazama
Softverski sistem ima tri komponente: softver za upravljanje bazom podataka, softver za upravljnaje bazom modela i softver za upravljanje generisanjem dijaloga izmedju korisnika i sistema.
Podaci u podsistemu baze podataka potiču iz eksternih i internih izvora. Pri tome se zahteva fleksibilni proces pribavljanja podataka koji omogućava brzo dodavanje i promene u skladu sa neočekivanim zahtevima korisnika koji se ne mogu predvideti.
Baza modela sadrži modele preduzeća i okruženja i to : strategijske, taktičke i operativne modele. Proces kreiranja modela mora biti fleksibilan, pri čemu je važna sposobnost brzog i lakog kreiranja novih modela.
Sistemi za podršku odlučivanju trebalo bi da podržavaju sve tipove odluka pri čemu se polazi od podele na tri faze donošenja odluka:
•U prvoj fazi se vrši istraživanje okruženja koje je neophodno da bi se na kraju donele odluke. Pri tome se ispituje eksterno ekonomsko, socijalno, pravno i konkurentsko okruženje i interna sredina (snage, slabosti i prepreke) da bi se ispitali uslovi koji upućuju na šanse i probleme. Samo postojanje šansi i problema inicira donošenje odluka. Primarni zahtev podrške za ovu fazu je sposobnost pretraživanja baze podataka za šanse i probleme.
•Druga faza uključuje stvaranje, razdvajanje i procenu mogućih alternativnih akcija. Podrška u ovoj fazi bi trebalo da obezbedi iterativni postupak u razmatranju alternativa.
•Treća faza se odnosi na izbor jedne alternative iz više mogućnosti. Sistem za podršku odlučivanju po definiciji ne vrši izbor. Medjutim, optimizacioni modeli i sugestivni modeli se mogu koristiti da bi se rangirale alternative, u cilju da se olakša ili podrži izbor donosioca odluke.
Referentni URL