Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Knez Miloš Obrenović
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Rođen je u selu Srednja Dobrna u užickoj nahiji, a umro je u Beogradu, u svom konaku u Topčideru.
Otac mu je bio siromašan seljak po imenu Todor Mihailović. Prezime je uzeo od svog očuha Obrena Martinovića. Njegova majka Višnja imala je troje dece iz prvog braka Jakova, Milana i kćer Stanu. Iz drugog braka imala je takode troje dece: Miloša, Jevrema i Jovana. Kao mladić je služio kod bogatih trgovaca stokom. Ucestvovao je u Prvom ustanku pored svog polubrata Milana Obrenovića, vojvode rudničke nahije. Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu. Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.
Miloš je bio vođa Drugog srpskog ustanka i vrhovni Knez Srbije od 1815. Godine 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. Bezmalo dve decenije između 1839. i 1858. Miloš je proveo u izgnanstvu na svojim imanjima u Vlaškoj. Za vreme svoje vladavine postao je najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najimućnijih na Balkanu.
Pod Miloševom vladavinom Srbija je stekla status autonomne kneževine u okviru Osmanskog carstva. Knez Miloš je vladao kao autokrata i nikada se tog načina vladanja nije odrekao. U najveće zasluge pada mu to što je on započeo stvaranje srpske države i njene unutrašnje i spoljašnje politike.

ISPOVEST KNEZA MILOŠA OBRENOVIĆA

"Ja, Miloš Teodorov Obrenović, vladetelstvujušči Knjaz Srpski, rođen sam u Srbiji u nahiju užičku, u selu Dobrinji okolo 1783. Roditelji moji bili su otac Teodor a mati Višnja po imenu, a oboje su bili vtorobračni (u drugom braku). Pri ovom vtorom braku otac moj Teodor uze ženu Višnju, vdovu (udovicu) iz nahije rudničke, sela Brusnice koja je, tamo živeći s prvim svojim mužem, po imenu Obrenom, troje dece imala, to jest, Milana, Jakova i Stanu. udavši se za oca moga u Dobrinju, prived i ovo troje svoje dece. Za tim sa ocem mojim rodi nas troje: mene Miloša, Jovana i Jevrema. Ona deca iz prvog braka moje matere, kad su prirasla, povrate se domu rođenja svoga u Brusnicu."
"Miloš je na vlast došao od ovaca, bez ikakvog znanja i iskustva, već kao čovek koji je poslom već bio prokrstario dobar deo Evrope", piše Milutin Lujo Danojlić i navodi reči samog kneza: "I kroz to vreme s trgovcima sam hodio trgovine radi - u Zadar i Veneciju...
Dignuvši se Srbi izaberu sebi za predvoditelja Karađorđa Petrovića, kojega i Gospodarem nazovu, a pri tom u svakoj nahiji po jednog poglavicu postaviše, koje su nazivali komendante. I tako u nahiji rudničkoj za komendanta postave brata našega Milana, a začne se boj s Turcima voditi. Ja, mlad i hrabrosti pun, ništa mi draže na ovom svetu nije bilo, pobiti se s Turcima. Moja je najveća želja bila: dobroga konja i dobro oružje imati... I vernost otečstva obdari me ruski car Aleksandar u 1811. letu ordenom (zlatna medalja)"

DRUGI SRPSKI USTANAK

Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na čelo Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu.Sastanak u Takovu se održao 24. aprila (na Cveti) 1815. godine ispred takovske crkve i tom prilikom je podignut Drugi srpski ustanak. Bilo je dogovoreno da se konačna odluka o dizanju ustanka donese na Cveti (11. aprila), kada se u selu Takovu održavao veliki narodni sabor, i tada je u selo dolazio narod iz mnogih krajeva. Pripreme za ustanak su bile držane u najvišoj tajnosti a agitacija je u početku bila ograničena samo na rudničku, kragujevačku i čačansku nahiju.
Na Sastanku su se okupili svi viđeniji ljudi iz rudničke nahije i okolnih sela i tom prilikom je odlučeno da se, i posle neuspeha Prvog srpskog ustanka, ponovo digne ustanak, a za vođu ustanka je izabran Miloš Obrenović.U nedelju, 24. aprila, na Cveti, posle završene službe u crkvi u Takovu, Miloš Obrenović je izašao pred narod, popeo se na jedan veći kamen i počeo govoriti:
„Slušajte braćo. Čujte svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovjedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.“
Na to svi jednoglasno poviču "Sve na našu dušu, i vrat, i obraz..." . Zatim su svi redom poljubili ruku knezu Milošu i poželeli mu uspeh . Nakon toga, knez Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta ljudi, ušao u svoj vajat i obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao napolje i rekao: „Evo mene, a evo vam rata s Turcima.“.

Spomenik Drugom srpskom ustanku u Takovu

Borbe


Oružane borbe su trajale oko 4 meseca. Drugi srpski ustanak je za razliku od Prvog ustanka od početka bio uperen protiv legalne vlasti, koju je predstavljao Sulejman-paša. Porta je na ustanike poslala dve vojske sa područja Carstva i jednu iz Beogradskog pašaluka. Ustanici su opseli Čačak i držali ga pod opsadom narednih četrdesetak dana. Miloš Obrenović je opsadu Čačka ostavio svog brata Jovana Obrenovića, Miliću Drinčiću i Jovana Dobraču, a sa svojom vojskom je krenuo na sever i sukobio se sa Turcima kod Paleža i odneo pobedu, zarobivši uz to i dva topa. Posle bitke na Paležu ustanici su uspostavili vezu sa emigracijom u Austriji. U Srbiju su se od vojvoda vratili Petar Nikolajević Moler, Pavle Cukić, Stojan Čupić, Sima Katić i Sima Nenadović. Iz Paleža Obrenović je krenuo ka Valjevu koje je pod opsadom držao Pavle Cukić i zajedno su ga osvojili. Obrenović, Cukić i Nenadović su nastavili ka Čačku. Turci su prešli napali ustanike na Ljubiću, ali su ih oni odbili i prešli Zapadnu Moravu i podigli šančeve na obali.Posle ovog poraza, Porta upućuje kaznene vojne jedinice iz Bosne i Rumunije prema južnoj i istočnoj granici Srbije, gdje su se koncentrisale ustaničke snage. Bosanska vojska je pretrpjela poraz na Dublju.

Kraj ustanka

Oružani sukobi sa turskom vojskom nisu imale onaj intezitet i one razmjere kao u Prvom ustanku. Dosta je uticala i situacija na ruskom frontu i Napoleonov poraz; postojala je mogućnost ruske intervencije na osnovu osme tačke Bukureškog ugovora, pa je Porta započela pregovore sa Srbima. Došlo je do pregovora Marašli Ali-paše i Kuršid-paše sa Milošem Obrenovićem i zaključivanja usmenog dogovora Marašli Ali-paše i Miloša. Tako je prekinuta oružana borba, mada to nije prekinulo ustaničke borbe za ostvarenje ciljeva postavljenih 1804. i 1815. godine.
Referentni URL