Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Istorijski osvrt na obrazovanje ucitelja
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Obrazovanje u srednjem veku pre svega se orijentisalo na praktične potrebe.Mada je bilo ljudi koji su voleli znanje radi njega samog,oni su bili retkost i često su osećali potrebu da traže izgovore za svoju intelektualnu radoznalost.Kada su Jovan iz Solzberija i njegove kolege humanisti s kraja 12. veka iz čiste radoznalosti čitali prelepu pagansku prozu obavezno su isticali kako im je osnovni cilj da poboljšaju svoj latinski kako bi bolje proučavali crkvena dela. Osnovni cilj bio je da svaki čovek poseduje znanje neophodno za obavljanje svog posla.Ostala znanja su suvišna a mogla su biti i opasna.Na primer Filip de Novar je nagovarao mlade plemkinje da uče da čitaju kako bi mogle bolje da se mole ali žestoko se protivio da uče da pišu kako ne bi mogle pisati ljubavna pisma.

Srednjovekovno obrazovanje ne može se opisati samo kroz akademske ustanove kao što su škole i univerziteti jer su i domovi velikaša predstavljali mesta gde su mlađi plemići sticali viteško obrazovanje.Proizvođenje mladića u viteza formalno je označavalo kraj školovanja i dokaz da može da zauzme svoje mesto u društvu.Žene velikaša nadgledale su obrazovanje plemkinja i pripremale ih za brak.U gradovima sistem šegrta koji su uspostavili esnafi igrao je sličnu ulogu. Šegrti su živeli u majstorovoj kući i učili zanat pod njegovim nadzorom.Šegrt je prolazio kroz svoju konačnu proveru znanja u izradi majstorskog dela.Formalnim prijemom u gildu u statusu majstora on je završavao svoje školovanje.

ŠKOLE U SREDNJOVEKOVNOJ EVROPI

Više škole u Rimskom carstvu bile su otvorene za svakoga ko je mogao da plati školarinu i dobijale su veliku novčanu pomoć od države.Njihov zadatak bio je da obučavaju pravnike i državne službenike.Zato se u njima najviše polagalo na učenje ubedljivog javnog govora pa su nazivane retorskim školama.U njima se izučavalo sedam slobodnih: veština: gramatika, retorika, dijalektika, geometrija, matematika, astronomija i muzika. Boecije je podelio ove veštine u dve grupe tako da su prve tri činile tropuće (trivium) a preostale četiri četvoropuće (quadrivium).Rimske škole nestale su brzo nakon pada Rimskog carstva u svim delovima Evrope (u Britaniji odmah po povlačenju legija a u Galiji održale su se do petog veka).Međutim u Italiji one su nastavile da se razvijaju.Tamo je rimsko pravo ostalo na snazi i pravnici su se i dalje obučavali u retorskim školama.Ove škole takođe su obrazovale profesionalne pisce pisama koji su opsluživali nepismeno stanovništvo.Način rada i predmeti koji su se izučavali u ovim školama poslužili su kao uzori za crkvene škole koje su se postepeno razvijale u ostalim delovima zapadne Evrope.Od 6. do 12. veka gotovo sve škole Zapadne Evrope imale su za cilj obučavanje sveštenika i bile su blisko povezane sa katedralama i manastirima.Svaki opat bio je obavezan da svojim iskušenicima pruži minimum verskog obrazovanja neophodan za vršenje njihovih verskih obaveza.Svi monasi morali su da znaju da čitaju svoje molitvenike i crkvene službe a bilo je veoma poželjno da neki nauče da pišu dovoljno dobro da bi mogli proizvoditi knjige koje su manastiru neophodne.U nekim manastirima sa obrazovanjem se išlo mnogo dalje.U 6. veku irski manastiri bili su središta obrazovanja gde su se izučavali i predavali klasici.Mešavina irskih i italijanskih uticaja proizvela je čuvene manastirske škole severne Engleske koje su uništili vikinški pljačkaški pohodi. „Mada je takozvana karolinška renesansa bila usredsređena na dvorsku školu Karla Velikog njen rad nastavili su razni manastiripoput svetog Martina u Turu,Fulde i Flerija.Poslednju od ovih velikih manastirskih škola vodili su Beku u Normandiji,Lanfrank i Anselm kojiće postatiprva dvojica normanskih arhiepiskopa u Kenterberiju.Ukratko pre 11. veka jedine škole u kojima se moglo steći više obrazovanje bile su u manastirima ako izuzmemo dvorsku školu Karla Velikog a gotovo svi stvarno učeni ljudi bili su monasi ili prelati koji su obučavani kao manasi.“

Referentni URL