Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Alkini
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hemije.

Naziv "Organska hemija" javlja se početkom XIX veka, a predmet njenog izučavanja bile su supstancije, koje su sastojci biljnih i životinjskih organizama, kao što su npr. šećer, skrob, celuloza, masti, belančevine i dr. Hemija tog doba bila je nauka još u povoju. Ona još nije poznavala metode sintetičkog dobijanja organskih supstancija i zbog toga se verovalo da se organske supstancije stvaraju samo u živim organizmima, gde vladaju posebni zakoni. Otuda je i razumljivo javljanje naziva "Organska hemija", koji je u nauku uveo Bercelijus. Organska hemija tog doba proučavala je "organska jedinjenja" tj. jedinjenja živih organizama, odnosno sastojke živih organizama.
U sadašnje vreme organska hemija raspolaže sintetičkim metodama, pomoću kojih su dobijeni skoro svi najvažniji sastojci živih organizama, dok broj veštačkih organskih jedinjenja koja se ne nalaze u živim organizmima, mnogostruko premašuje broj onih koja se u njima nalaze.
U sadašnje vreme pod nazivom "organska jedinjenja" podrazumevaju se jedinjenja elemenata ugljenika bez obzira na njihovo poreklo i način dobijanja. Zbog toga "organska hemija" može da se definiše kao nauka, koja proučava ugljenikova jedinjenja. Bilo bi mnogo logičnije da se umesto "organska hemija" upotrebljava naziv "hemija, ugljenikova jedinjenja".

Organska hemija

Ugljovodonici su najprostija organska jedinjenja, čiji su molekuli izgrađeni samo od dva elementa: ugljenika i vodonika. Oni čine osnovnu grupu organskih jedinjenja, iz koje se izvode druge grupe organskih jedinjenja. Najprostiji i osnovni ugljovodonik je metan, SN4. Klasifikacija ugljovodonika zasniva se na njihovoj hemijskoj strukturi, odnosno na strukturi njihovih molekula. NJihova klasifikacija može da se sagleda iz dole navedene šeme.

ALKINI

Tako je opšta formula alkina CnH2n-2
U ponašanju alkena i alkina ima dosta sličnosti, i jedan i drugi podležu istom tipu reakcija (adicione i polimerizacione) s tom razlikom što su alkeni nešto reaktivniji. Najveća razlika među njima je u tome šrto alkini sadrže kiseli - terminalni - vodonikov atom.
Najprostiji član alkina je acetilen, S2N2, po kome se čitava klasa jedinjenja naziva acetilenima.
sam acetilen je jedna od važnih sirovina u industriji organske hemije i ima daleko veću važnost nego ostali članovi alkina.

Struktura

Najprostiji član alkina je acetilen, S2N2. Po strukturi i obliku razlikuje se od etana i etilena.
Eksperimentalni podaci govore da je acetilen linearan molekul u kome su dva ugljenikova atoma među sobom spojena trogubom vezom, a sa po jednom prostom vezom su spojeni sa vodonikovim atomima
Ovakav molekul objašnjava se posebnom vrstom higridizacije atomskih orbitala digonalnom hibridizacijom.
Iz osnovnog stanja, ugljenik prelazi u pobuđeno stanje sa četiri nesparena elektrona, na isti način kao kod etana i etilena.

Da bi agradio veze sa dva druga atoma, ugljenikov atom higridizuje samo dve orbitale, jednu S i jednu R orbitalu, pri čemu se dobijaju dve ekvivalentne higridne orbitale.

Ose ove dve hibridne orbitale leže na pravoj liniji pod međusobnim uglom od 180¤. Ovakav linearan raspored orbitala omogućava njihovo najveće međusobno rastojanje odnosno najveće rastojanje između elektrona. Na svakom ugljenikovom atomu se nalaze i po dve nehigridizovane R orbitale, pod međusobnim uglom 90¤.
Da bi nagradio veze u acetilenu, svaki ugljenikov atom se sa svoje dve higridne SP orbitale preklapa sa jednom SP higridnom orbitalom drugog ugljenikovog atoma, i sa jednom S orbitalom vodonikovog atoma. Ovakvim koaksijalnim preklapanjem nastaju tri b veze čije ose leže na jednoj pravoj liniji.
Dve i dve paralelne nehibridizovane R orbitale se međusobom preklapaju bočno i grade dve P veze normalne jedna na drugu.
Prema tome, troguba veza se sastoji iz jedne jake b i dve slabe P veze. U odnosu na prostu i dvogubu vezu, troguba veza je kraća i ima veću ukupnu jačinu.

U poslednje vreme je međutim, manja reaktivnost acetilena u odnosu na etilen, navela na zaključak o nešto drugačijem obliku trogube veze. Smatra se, naime, da su elektronski oblaci nastale P veze raspoređeni cilindrično simetrično oko ugljenik-ugljenik b veze, što znači da su ovi elektroni (P veze) bliži ugljenikovim jezgrima, a manje pristupačni reagensima.

Nomenklatura


Alkini se imenuju po dva sistema: kao derivati acetilena i po ženevskoj nomenklaturi.
Kao derivati acetilena dobijaju imena tako što se smatra da su vodonikovi atomi u acetilenu zamenjeni alkil grupama.
Po Ženevskoj nomenklaturi dobijaju imena po istim pravilima koja važe za alkane i alkene, samo što se završavaju na -in: osnovna struktura je najduži niz koji sadrži trogubu vezu. Položaj trogube veze i supstituenata obeležava se brojevima.
Referentni URL