Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Vizuelna pažnja
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Sam termin pažnja ima poreklo u latinskoj reči «animum attendere», što znači upraviti, usmeriti duh. S vremenom se iz pomenute fraze formira imenica «animum», a drugi deo fraze, tj. «attendere» transformiše se u «attentio» tj. «attention», «atenzione».
Od mnogobrojnih pojmova u psihologiji nijedan nije bio tako gonjen iz njenog rječnika i opet se vraćao u njega kao što se to dešavalo sa pojmom pažnje. Pojam pažnje obično se veže za pojavu selektivnosti i upravljenosti. Ona znači upućenost ponašanja, kanalisanja aktivnosti. To je psihička energija upućena nečemu. Upravljenost mentalne atkivnosti i na ograničen broj draži između velikog broja datih draži naziva se pažnjom.
Pažnja je usmerenost svesti na neki sadržaj. Pažnju definišemo i kao usmerenost psihičke delatnosti na neke sadržaje uz istodobno isključivanje iz te delatnosti svih drugih sadržaja.
Pažnja predstavlja usredsređenost svesti na neki predmet sa ciljem da ga što je moguće bolje odrazi. Postoji tendencija da se nekad pažnja identifikuje sa pojavom upravljenosti, a ponekad se smatra faktorom koji stvara psihičku upravljenost, a nekad se, opet, shvata kao rezultat selekcije i upravljenosti. Pažnja je isto što i selektivno usmeravanje na izvesne delove ili aspekte situacije.
Pažnja je moć koja uzrokuje da jedan deo složenog opažanja bude jasniji nego drugi delovi. Pažnja je prva faza u kojoj se vrši odabiranje materijala za opažanje.
Za neke autore pažnja je pre posledica nego uzrok selekcija pažnje. Veću jasnost i razgovetnost opaženog polja ne uzrokuje već omogućuje pažnju. Neki autori smatraju pažnju kao početnu fazu psihičkog procesa, te pažnji daju odredbu spremnosti za psihički rad. Opet, prema nekim autorima, i bilo sa kog aspekta posmatrano, pažnja je motivicioni proces i vezuje se za interes. Pažnju ćemo obratiti na neki predmet ako za njega imamo interes, ako nam taj predmet izaziva pozornost...

S A D R Ž A J


UVOD 3
1 Vizuelna pažnja 4
1.1 Pojam vizuelne pažnje 4
1.2 Mehanizmi aktiviranja vizuelne pažnje u zadatku vizuelne pretrage 5
1.3 Vizuelna pažnja i percepcija 6
1.3.1 Teorija integracije karakteristika 6
1.3.2 Slepilo usled nepažnje 8
1.4 Uloga vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura 10
2 Poremećaji opažanja 11
2.1 Halucinacije 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Referentni URL