Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Planiranje revizije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Plan revizije obezbeđuje usmeravanje pažnje na odgovarajuće oblasti revizije, identifikaciju područja na kome se očekuju potencijalni problemi i u celini obavljanje poslove revizije na ekspeditivan način.

Postupci koji se obavljaju u fazi planiranja revizije su:
1) Dobiti informacije o prošlom poslovanju kompanije i okolnostima,
2) Istražiti podatke vezane za zakonodavstvo;
3) Izvesti početne analitičke postupke;
4) Izvesti postupke radi sticanja saznanja o internoj kontroli;
5) Na osnovu dokaza, proceniti rizik i utvrditi značajnost;
6) Pripremiti program revizije.

Prema Međunarodnom standardu revizije (ISA) 310, pri obavljanju revizije finansijskih izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi mogao da identifikuje i razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju revizije, može imati značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanja, ili izveštaj revizora. Jedan od bitnih izvora informacija o kompaniji je intervju sa upravom i službenicima. Iz razgovora sa upravom klijenta revizor se upoznaje sa njenim ciljevima, očekivanjima i planovima. Ako revizor razume ciljeve i strategiju uprave, lako može da planira reviziju i poboljša položaj preduzeća klijenta.

Plan revizije je važan i efikasan instrument kontrole izvođenja revizije, usmeravanja rada i kontrole saradnika. Plan revizije je dokumentovana podloga koja je od koristi u toku revizije od momenta prihvatanja angažmana do izrade revizorskog izveštaja. Zbog važnosti plana, revizor u planu treba da predvidi sledeće:
1. odredi potreban broj revizorskog osoblja,
2. proceni materijalnost i rizik revizije,
3. proceni verovatno područje grešaka i kriminalnih radnji,
4. utvrdi povezana lica,
5. izvede preliminarne analitičke postupke,
6. proceni troškove za izvođenje revizije.

Revizorske firme trebaju osigurati kompetentno osoblje sa adekvatnom obukom i praktičnim iskustvom. Broj izvršilaca koji će se angažovati uz rukovodioca tima determinisan je veličinom klijenta, složenošću poslovnih promena i vremenom koje im je na raspolaganju. Angažovanje eksperata treba planirati kao irad koji se od njih očekuje u skladu sa Međunarodnim standardom revizije „Korišćenje rezultata rada eksperta“.

Materijalnost i rizik revizije su najvažnija načela koja utiču na obim i vreme revizije, pa zbog toga moraju biti procenjeni pri planiranju revizije. Procena materijalnosti na nivou planiranja je prelimenarna procena i ona utiče na postupke revizije i obim suštinskih testova. Revizor mora da proceni i da li postojeći klijentov sistem interne kontrole može da spreči potencijalne greške.

Područje verovatnih grešaka i kriminalnih radnji u planu revizije treba biti naznačeno kao skretanje pažnje članovima revizorskog tima. Međunarodni standard revizije 240 „Odgovornost revizora u razmatranju kriminalnih radnji i grešaka“, određuje da revizor „... prilikom planiranja i obavljanja revizijskih postupaka i procenjivanja i obavljanja revizijskih postupaka i procenjivanja i izveštavanja o rezultatima tih postupaka, treba da razmotri rizik od materijalno tznačajnih pogrešnih izveštaja koji su nastali usled kriminalne radnje i greške“.
Kriminalne radnje su najčešće:
• falsifikovanje dokumentacije,
• protiv pravno prisvajanje sredstava,
• sprečavanje ili propuštanje registrovanja poslovnih događaja,
• knjiženje fiktivnih poslovnih događaja,
• pogrešna primena poslovnih politika.

Povezana pravna lica u računovodstvenim standardima su definisana kao povezani subjekti. Međunarodni revizorski standardi 550 „Povezani subjekti“ revizorima pruža smernice u vezi sa identifikovanjem povezanih pravnih lica, postupcima revizije u tom slučaju i izveštajom o finansijskim izveštajima. Analitički postupci obezbeđuje revizoru da bolje razume komitentove poslovne događaje i da identifikuje područje gde se greška najverovatnije očekuje. Međunarodni standardi revizije 520 „Analitički postupci“ daju revizorima potrebne smernice.

Procena troškova revizije koja će se izvoditi kod komitenta, određena je prethodnim elementima plana tj. Obimom revizije, nivoom dokaza, obimom sprovođenja suštinskih testova, potrebnog vremena i angažovanja revizorskog tima. Procena troškova u planu je potrebna, jer svaka revizija treba biti efikasna i ekonomična.

Istraživanje podataka vezanih za zakonodavstvo u procesu revizije

Revizor mora da zahteva document o osnivanju društva Akt o osnivanju koji sadrži naziv društva, datum osnivanja, vrste i iznos akcionarskog kapitala, kao I vrste poslova koje je društvo ovlašćeno da obavlja.

Statut obuhvata interne propise i postupke društva ( npr. način na koji se glasa za direktora društva, učestalost sastanka akcionara i dr.). Zapisnici društva su zapisnici sa sastanka UO i akcionara. Oni ukljucuju kratke zakljucke najvažnijih tema koje su razmatrane na tim sastancima kao i donete odluke.

Ugovori koji interesuju revizore su dugoročne menace ili izdate obveznice, penzioni planovi, akcionarske opcije, ugovori s dobavljacima za buduće isporuke, ugovori o honorarima, sindikalni ugovori i ugovori o zakupu. Ugovori mogu uticati na procenjeni inherentni rizik.

Analitički postupci
Glavni cilj izvođenja analitičkih postupaka je smanjenje potrebnog broja detaljnih revizorskih ispitivanja. Kada se na osnovu analitičkih postupaka otkriju značajne fluktuacije ili relacije koje nisu u skladu s drugim relevantnim informacijama, ili odstupaju od predviđenih iznosa, revizor treba da prilagodi postupke planiranja kako bi dobio adekvatna objašnjenja i odgovarajuće dokaze.

Preliminarni analitički postupci se sprovode najmanje dva puta u toku revizije i to u fazama planiranja i sveobuhvatnog opšteg ispitivanja revizije. Analitički postupci mogu ukazati na neke aspekte poslovanja kojih revizor možda nije bio svestan. Izvodenje analitičkih procedura u fazi planiranja je značajno za utvrđivanje prirode, vremena i obima revizijskih procedura. Njima se postiže bolje razumevanje klijentovog poslovanja i poslovnih događaja koji su se desili nakon završetka prethodne revizije. Anlitičkim procedurama se identifikuju polja potencijalnih rizika na koje je potrebno obratiti pažnju u toku izvođenja revizije.

Analitički postupci u fazi planiranja obuhvataju podatke tekućeg perioda. Otkrivanjem potencijalnih problema u početnoj fazi revizije revizor može dovoljno dobro isplanirati posao kako bi dobio dovoljno kompetentnih dokaza za davanje odgovarajućeg mišljenja. Analitičke procedure u fazi planiranja obično se zasnivanju na agregiranim podacima.

U fazi planiranja, da bi bolje shvatio poslovanje preduzeća klijenta i opšte uslove poslovanja u datoj privrednoj delatnosti, revizor će izračunati tipične pokazatelje i uporediće ih sa pokazateljima kompanije iz iste privredne grane, ili sa pokazateljima na nivou privredne grane. Ako i posle toga ima neke sumnje u postojanju neke greške, može da uporedi dodatne pokazatelje.

Planiranje značajnosti

Prema ISA 320, revizor kada obavlja reviziju treba da razmotri značajnost i njenu vezu sa revizijskim rizikom. Pri testiranju na temelju statističkog uzorka, postoji fiksan odnos između:
1. povezanosti neke izjave, zasnovane na statističkom uzorku;
2. preciznosti te izjave; i
3. količine dokaza koji treba da budu sakupljeni da bi se dala ta izjava.

Promene u jednoj od ove tri stavke imaju implikacije na jednu od druge dve. Računovodstvena značajnost se razlikuje od revizorske značajnosti. Računovodstvena značajnost je ex post (naknadna) značajnost. To znači da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne. Revizijska značajnost je ex ante (predhodna). Značajnost je koncept revizije koji se koristi radi projektovanja revizije na način, da ona otkrije značajne stavke. Da bi revizor pronašao neku značajnu grešku, postoje dodatni troškovi. Zbog toga, revizija značajnosti uvek zahteva profesionalni sud da bi se donela odluka u pogledu ispravnosti.

Komitet za međunarodne računovodstvene standarde, značajnost definiše na sledeći način: „Informacija je značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može da utiče na ekonomske odluke njenih korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja.“ Značajnost zavisi od veličine stavke ili greške, procenjene u konkretnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog navođenja. Značajnost predstavlja prag ili tačku preseka, a ne kvantitativnu karakteristiku koju informacija mora imati ako predhoduje da bude korisna.

Za planiranje je značajnost preliminarna procena revizije o najmanjem iznosu pogrešne izjave koja bi mogla uticati na proces donošenja odluke korisnika finansijskog izveštaja. Prvi korak u primeni značajnosti je donošenje preliminarnog ili početnog suda o kombinovanom iznosu pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima koji bi se smatrali značajnim. Ovaj sud se smatra početnim sudom o značajnosti, i njega revizor u toku revizije može više puta da promeni. To se naziva promenljivim sudom.

Pri donošenju početnog suda o značajnosti, revizor mora razmotriti nekoliko kvantitativnih i kvalitativnih faktora. Imajući u vidu sve ove faktore, postavlja se pitanje, koliki je iznos za koji se treba utvrditi da je značajan. Budući da ne postoje neka opšte propisana pravila, svaka računovodstvena firma ima svoje vlastite smernice.

Pravila koja se uobičajeno koriste u praksi obuhvataju:
• 5 do 10 % neto dobiti pre oporezivanja,
• 5 do 10 % tekućih sredstava,
• 5 do 10 % tekućih obaveza,
• ½ do 2 % ukupnih sredstva,
• ½ do 2 % ukupnih prihoda,
• ½ do 5 % ukupnog vlastitog kapitala.

Revizijski rizik

Revizijski rizik se odnosi na rizik da revizor izrazi neodgovarajuce mišljenje u slucajevima kada finansijski izveštaji sadrže materijalno znacajne pogrešne iskaze. Revizor treba da upotrebi profesionalni sud da bi procenio revizijski rizik i projektovao postupke revizije kako bi osigurao da taj rizik bude ograničen na prihvatljivo nizak nivo. Revizorski rizik podrazumeva da će revizor dati neodgovarajuće revizorsko mišljenje kada je finansijski izveštaj značajno pogrešno iskazan. Što revizor više sumnja da kompanija ima veći rizik, to mora planirati sakupljanje većeg broja dokaza kako bi ograničio rizik neotkrivene greške.

Revizijski rizik se sastoji iz tri komponente:
inherentnog,
kontrolnog i
detekcionog rizika.

Inherentni rizik (rizik po prirodi stvari) - podložnost nekog salda računa na pogrešne iskaze - greške koje bi mogle biti značajne kad se saberu sa drugim saldima, pod pretpostavkom da nije bilo potrebnih internih kontrola.

Kontrolni rizik (rizik da kontrole ne funkcionišu) - rizik da pogrešan iskaz - greška koja bi se mogla pojaviti u nekom saldu računa i koja bi mogla biti pojedinačno značajna, ili kad se sabere s pogrešnim iskazima u drugim saldima, neće biti blagovremeno otkrivena i ispravljena primenom računovodstvenog i sistema interne kontrole.

Detekcioni rizik (rizik da pogrešan rizik nece biti otkriven) - rizik da dokazni postupci revizora neće otkriti grešku koja postoji u saldu računa, a koja bi mogla biti značajna, pojedinačno ili kad se sabere sa greškama u ostalim saldima.

Matematički revizijski rizik se može izraziti kao:
•Revizijski rizik = Inherentni rizik x Kontrolni rizik x Rizik detekcije RR = IR x KR x DR ili u formi planiranja kao:

•Prihvatljiv revizijski rizik = Inherentni riz x Kontrolni rizik x Planirani riz. Detekcije PRR = IR x KR x PRD
•Planirani rizik detekcije = Prihvatljiv rev rizik/ (Inherentni riz. X Kontrolni riz) PRD = PRR / (IR x KR)
Meni treba ova tema i nasao sam je ovde ali ne znam kako da je skinem ili sta ovaj deo uopste predstavlja???
Poz,

ovo je deo iz seminarskog rada . Seminarski rad je prilicno kvalitetan. Link ka tom radu imate ovde:

http://www.maturskiradovi.net/eshop/inde...hop.browse


Narudzbina rada se obavlja preko e-shopa.
*** Uputstvo je ovde u video zapisu gde je sve objasnjeno: http:/www.maturskiradovi.net/eshop/index.php

--
Kako do gotovih radova: http://www.maturski.net/Gotovi-Radovi.html
Izrada novih radova – dobre prakse!: http://www.maturski.net/Izrada-Novih-Radova.html
Referentni URL