Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Vestacka Inteligencija
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Veštačka inteligencija (VI) predstavlja mešavinu konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati "inteligentnom". Mogućnost stvaranja inteligentnih mašina zaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvoja računara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika VI programiranja, san o pametnim mašinama počeo je da postaje stvarnost. Naučnici su konačno sposobni da stvore sisteme koji razumeju govor i mogu da pobede najbolje igrače šaha, dok je hardver sa elementima veštačke inteligencije već isproban u oružanim sukobima (sistemi krstarećih projektila koje je američka vojska koristila u Pustinjskoj oluji). Sa određenim programima za IBM i Apple Macintosh personalne računare, veštačka inteligencija je počela da polako, ali neumitno zadire i u svakodnevni život. Međutim i pored sveg napretka, naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine - pravljenjem sistema koji oponašaju ljudski mozak. Nije ni čudo, jer ljudski mozak sa više milijardi neurona predstavlja možda i najsloženiju tvorevinu u univerzumu.
Jedna od prepreka za dostizanje superiorne i sveobuhvatne svesti leži u Gedelovoj teoremi nekompletnosti da jedan formalni sistem ne može da dokaže svoju sopstvenu konzistentnost. Jedan sistem veštačke inteligencije može imati enormno veliku brzinu procesiranja informacija, ali jednostavno ne poseduje kompletnu svest o sopstvenom postojanju. Dakle, ostaje suštinsko pitanje - kako možemo da kreiramo nešto što ne razumemo? Džordž Dajson u delu Darvin među mašinama zapaža da "sve dok ne budemo razumeli svoju sopstvenu svest, ne postoji način da se saglasimo šta je to, ukoliko tako nešto postoji, što konstituiše svest kod mašina". U isto vreme, Dajson dodaje još jednu poentu "da je cilj života i inteligencije, ukoliko on uopšte postoji, veoma teško definisati". Možda Dajsonu nije palo napamet nešto što je na umu imao Džek Gud, asistent Alana Tjuringa zadužen za statistiku tokom Drugog svetskog rata, koji je okarakterisao super-inteligentnu mašinu kao onu "koja veruje da ljudi ne mogu da misle". Kakva je uopšte priroda mišljenja ili mišljenja nekog višeg reda. Po definiciji, ovo ne možemo sami da definišemo, ali možda će superinteligentne mašine biti u stanju da razumeju našu svest, ali ne i svoju sopstvenu.

SADRŽAJ

1. UVOD 1
2. HRONOLOGIJA 2
2.1. Razvoj 3
3. PRINCIP RADA 4
3.1. Mozganje 6
4. PODELA I PRAVCI 7
4.1. Sadašnji pravci u istraživanju veštačke inteligencije 8
4.1.1. Učenje 8
4.1.2. Razmišljanje 9
4.1.3. Rešavanje problema 9
4.1.4. Percepija 9
4.1.5. Korišćenje jezika 9
5. OBLASTI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE 10
6. LITERATURA 12
Referentni URL