Zagadjenje vazduha

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Zagadjenje vazduha
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.

Zagađeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi i kao sredstvo transporta zagađujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. Zagađenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagađivača.
Glavni izvori zagađenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj. Najčešće zagađujuće materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikročestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiču uglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa. Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godišnje. Emisija SO2 jedinjenja drastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najčešće i najviše u centralno, južnoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u državama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanju domaćinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine.

Efekti acidifikacije odražavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povećanje pH i povećanje toksičnih metala u vodi, biljke su osetljive na povećanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljištu, ljudi takođe trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja površinske ili podzemne vode koje često imaju neprimeren pH i povećanu koncentraciju metala.
Svojom delatnošću čovek je izmenio prvobitni sastav atmosfere, zemljišta i vode. Zagađujuće materije iz mnogih izvora zagađenja, neizbežnih pratilaca urbanog života, u obliku gasa, dima, prašine, pepela, čvrstog otpada i otpadnih voda ubacuju se u vazduh, zemljište i vodu menjajući ih.
Ugroženi su čovekovo zdravlje i njegova životna sredina jer nisu uspeli da se prilagode promenama. Javlja se niz obolenja koja u osnovi nisu nova, ali su postala dominantna i u vrhu liste uzorka smrti.
U 10 vodećih zemalja Evrope oko 20% svih uzroka smrti pripada malignim bolestima, od čega 1/3 respiratornom sistemu. 10% smrtnosti nastaje usled akutnih respiratornih infekcija. Povećan je broj obolelih od anemija, alergija, imunoloskih, genetskih i neurotskih poremećaja, poremećaja metabolizma. Put unošenja zagađujućih materija u organizam je inhalacijom, ingestijom i transkutano. Zna se da izloženost putem inhalacije zavisi od koncentracije zagađujucih materija, dužine izloženosti, fizičke aktivnosti, uzrasta i pola.Izloženost putem ingestije je manje razrađena jer bi se za svaku vrstu hrane morao računati unos za životni vek, ali je sigurno da se konzumiranjem zagađenih žitarica, voća i povrća kao i zagađene hrane životinjskog porekla unose različite toksične materije. Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za nekancerogene postoje definisane vrednosti zahvaljujuci kompenzatornim procesima u izloženom organizmu.
Ekonomske štete su velike. Povećana je toplota zemljišta i smanjena količina padavina. Padaju kisele kise. Zagađuje se zemljište i plići vodonosni slojevi. Ostećuje se biljni svet a time ometa proces samoprečisćavanja vazduha. Poremećen je lanac ishrane. Brzo nastaje erozija građevinskog materijala, propadaju spomenici kulture, veće je prljanje stanova, namestaja, rublja. Svaku promenu u sastavu i stanju vazduha, koja prelazi granicu prilagodljivosti ljudskog organizma i dovodi do njegovog obolevanja, nazivamo aerozagađenjem.

IZVORI ZAGADJENJA

Izvori zagađenja atmosfere naselja su različiti.


To su pre svega procesi sagorevanja uglja i nafte u elektranama, toplanama i individualnim kućnim lozistima , procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, metalurska, prehrambena), izduvni gasovi saobraćajnih vozila i teških mašina, procesi na deponijama otpada i smeća itd. Najčešće zagađujuće materije su CO2, CO, SO2, azotni oksidi, razna organska jedinjenja (ugljovodonici, benzoli, freoni), olovo i dr. Do sada je identifikovano više stotina različitih zagađujućih materija, a treba istaći mogućnosti stvaranja novih, do sada nepoznatih jedinjenja, pod uticajem sunčevog zračenja i električnog pražnjenja. Na kvalitet vazduha na jednom području, pored koncentracije zagađujucih materija iz izvora zagađenja i udaljenosti izvora, veliki uticaj imaju meteoroloski elementi: stanje vazdušnog pritiska, pravac i brzina vetra, vrtložna strujanja, odsustvo vetra, vlažnost vazduha, prisustvo magle, količina padavina, temperatura vazduha i temperaturne inverzije. Najveća koncentracija zagađujućih materija rasprostire se vodoravno u pravcu vetra. U periodima "tišine" - odsustva kretanja vazduha sve zagađujuće materije ostaju u naselju. U donjim slojevima atmosfere vazduh je topliji i kreće se ka gornjim hladnijim slojevima što omogućava normalnu disperziju. Međutim u uslovima naglog rashlađivanja zemlje dolazi do temperaturne inverzije. Prizemni vazduh je hladniji od onog u višim slojevima pa je disperzija onemogućena. Nizak vazdusni pritisak, odsustvo vetra, velika vlaznost vazduha, magla i temperaturna inverzija smanjuju rasprostiranje zagađujućih materija u visinu i daljinu, zadržavaju ih u prizemnim slojevima i koncentrišu u blizini izvora zagađenja. Može doći do stvaranja "smoga" sa jedinjenjima koja su izuzetno otrovna i opasna po zdravlje ljudi. Nivo koncentracije zagađujućih materija utvrđuje se merenjem. Koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, na određenom mestu, kojom se izražava kvalitet vazduha, zove se imisija. Nadležno ministarstvo propisuje granićne vrednosti imisije, obezbeđuje propisno praćenje kvaliteta vazduha u naselju i evidenciju podataka, obezbeđuje praćenje osnovnih meteoroloških elemenata i prati uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi.

Cilj kontrole kvaliteta vazduha je zaštita zdravlja ljudi, odnosno, utvrđivanje izvora zagađenja, utvrđivanje stepena zagađenja, utvrđivanje kretanja zagađenosti vazduha u toku godine, procena opterećenosti pojedinih lokacija, utvrđivanje kritičnih situacija u cilju upozorenja javnosti, utvrđivanje mera zaštite.

Podaci dobijeni praćenjem aerozagadjenja su osnov za donošenje programa sanacije određenog područja. U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti imisije, zagađivac je dužan da na zahtev određenog inspekcijskog organa preduzme potrebne mere da bi se koncentracije štetnih i opasnih materija svele na propisane granične vrednosti imisije. Najčešće se kontrolišu imisija SO2 iz grupe nekancerogena i čadj iz grupe kancerogena i ukupne taložne materije. Oni se mogu smatrati indikatorima aerozagađenja. Sumpordioksid, nastaje kao proizvod sagorevanja sumpora u fosilnim gorivima. To je gas oštrog mirisa, teži od vazduha. Toksičnost mu se pojačava u uslovima povećane vlažnosti zbog stvaranja sumporne kiseline. Iritira disajne puteve i konjuktive, a pri većim koncentracijama oštećuje plućni parenhim i čulo mirisa. Dugo udisanje manjih koncentracija u stanju je da izazove hronično ostećenje disajnih puteva, konjuktiva i gleđi zuba, a neki mu pripisuju kataralne promene sluzokože želuca, menstrualne poremećaje i različite promene u krvnoj slici.
Prema najnovijim saznanjima proizvodi oksidacije SO2 u vazduhu još su toksičniji od samog SO2. Čađ nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. To su fine, male čestice veličine oko 5 mikrona. Lebde u vazduhu i ponašaju se kao gas. Sadrže toksične i kancerogene materije. Mogu nakupljati i bakterije. Lako prodiru u disajne puteve i ostećuju ih. Taložne materije su delići čvrstog goriva, pepela, ulične prašine koji usled svoje težine padaju na zemlju. Dejstvo na organizam im zavisi od porekla i hemijskog sastava, veličine i oblika čestice, zagađenosti mikroorganizmima. Padavine sa pH vrednošću ispod 5,6 su kisele padavine ("kisele kiđe").

Analitičari navode da su čestice u vazduhu često opasniji zagadjivač od štetnih gasova, kao i da najveće zagadjenje trenutno potiče iz Azije.
Postoje mnoge vrste zagadjenja vazduha, ali štetni gasovi koji su ugrozili ozonski omotač Zemlje proteklih godina privlače najviše pažnje, bar kada je reč o medijima. Stručnjak za zagadjenje vazduha, Alan Krupnik iz organizacije Resursi za budućnost, kaže da je taj pristup pogrešan.
«Epidemiološka literatura pokazuje da su čestice u vazduhu zapravo mnogo veći problem za ljudsko zdravlje nego ozon. Te čestice mogu da uključe sve od fine prašine do čadji, i mogu da budu vidljive golim okom, ili samo pod mikroskopom. Proizvode ih elektrane, automobili, gradjevinske kompanije i mnogi drugi izvori. Ako dospeju u pluća, mogu da budu smrtonosne. Te čestice doprinose smrtnim slučajevima ili ozbiljnim bolestima. Čestice zagadjenja mogu da ostanu na jednom mestu ili da plove vazduhom nedeljama... Zagadjivači vazduha ne poštuju granice, i često prelaze velike razdaljine.
Stručnjake sve više brine zagadjenje koje potiče iz Azije, gde je u kratkom vremenskom periodu došlo do ogromnog ekonomskog rasta.
Uprkos svemu, situacija nije sasvim mračna. Meksiko Siti, poznat po jednom od najgorih kvaliteta vazduha na svetu, postigao je značajan napredak. Emisija sumpor dioksida, koja je veliki problem za zdravlje ljudi, smanjena je otprilike 70% od 1980. tako što je smanjen nivo sumpora u gorivima, ili se prešlo na proizvodnju električne energije prirodnim gasom, a ne sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva. Eksperti kažu da se može učiniti mnogo toga da se smanji zagadjenje vazduha i u drugim oblastima, ukoliko vlade i kompanije širom sveta ozbiljno pristupe pronalasku rešenja.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
14-05-2010 01:45 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Uzroci zagadjenja vazduha i zaštita vazduha od zagadjenja Dzemala 0 8,847 21-08-2010 01:36 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Uzroci zagadjenja vazduha i zaštita vazduha od zagadjenja -kraci Dzemala 0 1,880 21-08-2010 01:34 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Zagadjenje reka i jezera od industrijskog i komunalnog otpada Dzemala 0 3,144 09-08-2010 02:15 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Zagadjenje obalsko morskog ekosistema Vesnica 0 2,188 14-05-2010 01:53 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Ekološki menadžment - svetlosno zagadjenje Vesnica 0 1,791 04-05-2010 12:18 AM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: