Virusi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da izazovu štetu na računaru i podacima koje imamo na njemu. Oni takođe mogu da uspore Internet vezu, pa čak i da koriste računar za dalje širenje na računare naših prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak Weba.
Šta je virus?
Zlonamjeran program koji nazivamo virusima prepoznajemo po mogućnosti samoumnožavanja. Kada se izvrše na računaru, među prvim koracima nastoje pronaći sljedeću žrtvu i njoj poslati vlastitu kopiju. Virus je deo računarskog koda koji se prikači na program ili datoteku tako da može da se prenosi sa računara na računar, šireći pri tom zarazu. Virusi mogu da oštete softver, hardver i datoteke.Virus je kôd napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnožava.Virusi se od crva razlikuju po tome što "inficiraju" neku datoteku, odnosno svoj kod dodaju na neki već postojeći, čekajući da se ta datoteka upotrijebi kako bi se ponovno aktivirali. Neke viruse su zamijenili crvi koji svoj kod u cijelosti pohranjuju u stalnu memoriju, na što skrovitije mjesto.
U pravilu, dodaci u e-mail-ovima za koje niste potpuno sigurni da dolaze iz povjerljivog izvora i da ih očekujete zaslužuju sumnju. Ukoliko su još uz to i izvršni (prilikom pregleda postaju aktivni, odnosno upravljaju vašim računarom), sumnja postaje nužnost. Izvršni privici mogu se pojaviti u obliku mnoštva nastavaka, a najučestaliji su:
• bat
• exe
• pif
• scr
• cmd
• vbs
• js

Dobar način procene radi li se o opasnom dodatku je razmisliti, od koga nam dolazi taj dodatak, jesmo li ga zatražili, i, znamo li čemu služe datoteke s primljenim nastavkom. Ukoliko nam je nastavak nepoznat, trebamo postupiti oprezno i proveriti da li nam je poruka poslana od nekoga kome verujemo.
Šta je crv?
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog računara na drugi, samo što on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama računara koje omogućuju prenos datoteka i podataka. Kada crv uđe u vaš sistem, on dalje može da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnožavaju u ogromnim količinama. Na primer, crv bi mogao da pošalje kopije sebe samog svima iz vašeg adresara e-pošte, a zatim bi njihovi računari uradili to isto, čime se izaziva domino efekat zagušenja u mrežnom saobraćaju što usporava poslovne mreže i Internet u celini. Kada se oslobode, novi crvi se šire veoma brzo, zagušujući mreže, što može da znači da ćete vi (i svi ostali) morati da čekate duplo duže da se otvore Web stranice na Internetu.
Crv je potklasa virusa. Crv se obično širi bez pomoći korisnika i sam distribuira sopstvene potpune kopije (možda izmenjene) širom mreža. Crv može da zauzme memoriju ili propusni opseg mreže toliko da računar prestane da reaguje. Pošto crvima nije potreban „program-domaćin“ ili datoteka da bi putovali, oni takođe mogu da se krišom uvuku u vaš sistem i omoguće nekome drugome da daljinski kontroliše vaš računar. Sveži primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster. Crvima je obično namena preuzeti kontrolu nad računarom i omogućiti udaljenu kontrolu čak i nakon primene sigurnosnih zakrpa. Ovo postižu otvaranjem takozvanih "stražnjih vrata" (backdoor) kroz koja autor može izdavati naredbe vašem računaru bez vašeg znanja. Čak i kada crv sam po sebi nema zlonamernog koda, što je ponekad bio slučaj, količina mrežnog prometa koji stvara šireći se može usporiti ili čak onemogućiti normalan rad na Internetu ili lokalnoj mreži. Neki crvi posegnut će i za šiframa i osobnim podacima te ih staviti na raspolaganje autoru. Naprimer, vrlo čest uzrok usporenja Internet konekcije zaista mogu biti crvi, te se nemojte iznenaditi ako dobijete hrpu upozorenja zbog raznih neželjenih poruka koje vaš računar, zaražen crvom, šalje na milione e-mail adresa. Većina današnjih crva dolazi na naše računare putem e-maila ili mrežnih servisa. Mrežni su opasniji jer u pravilu ne zahtijevaju interakciju s korisnikom, već samostalno preuzimaju kontrolu nad računarom i nastavljaju širenje. Od njih se efikasno možemo braniti firewallom, no čak i uz firewall preporučuje se primena sigurnosnih zakrpa. Ova dvostruka zaštita garantira zadovoljavajuće visok stupanj sigurnosti.
Šta je trojanski konj?
Poput mitološkog trojanskog konja koji je ličio na poklon, ali su u njemu bili sakriveni grčki vojnici koji su zauzeli Troju, savremeni trojanski konji su računarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugrožavaju vašu bezbednost i izazivaju puno štete. Trojanski konj je računarski program koji deluje korisno, a zapravo je štetan. Trojanski konji se šire tako što navode ljude da otvaraju programe misleći da oni potiču iz legitimnih izvora. Microsoft često šalje bezbednosne biltene putem e-pošte da bi bolje zaštitio korisnika, ali oni nikada ne sadrže priloge. Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora. Trojanski konji su posebna vrsta zlobnih programa. Ovi programi prividno obavljaju neku funkciju dok je njihova prava svrha skrivena. Najčešća prava funkcija trojanskih konja je uništavanje podataka. Neki trojanski konji omogućavaju upravljanje strojem s drugog kompjutera. Trojanski konji se ne repliciraju. Jedan od simptoma koje pokazuje računar na kojem se nalazi trojanski konj je pokušaj podizanja servera na vašem računaru koji očekuje naređenja autora. Uz instaliran i aktivan lični firewall, ovaj pokušaj bit će evidentiran i moći ćete ga zaustaviti.
Kako se crvi i drugi virusi šire?
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se širiti ukoliko ne otvorite ili ne pokrenete zaraženi program. Mnogi najopasniji virusi su se proširili pre svega preko priloga e-pošte – datoteka koje su poslate uz e-poruku. Da e-poruka ima prilog vidi se obično po ikoni sa spajalicom koja predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije, pisma napisana u programu Microsoft Word, čak i Excelove tabele, sve su to samo neke od datoteka koje svakodnevno možete dobijati putem e-pošte. Virus se pokreće kada otvorite datoteku iz priloga (obično dvostrukim klikom na ikonu priloga).
Savet: Nikad ne otvarajte prilog e-mail ako ga niste očekivali i ako ne znate tačan sadržaj priložene datoteke.
Ukoliko primite e-poruku sa prilogom od nepoznate osobe, odmah je izbrišite. Nažalost, više nije bezbedno ni otvarati priloge od ljudi koje poznajete. Virusi i crvi imaju sposobnost da ukradu podatke iz programa za e-poštu i da pošalju sami sebe svima sa spiska u adresaru. Tako, ako dobijete e-poštu od nekoga sa porukom koju ne razumete ili sa datotekom koju niste očekivali, uvek se obratite osobi koja je poslala poruku da biste utvrdili sadržaj priloga pre nego što ga otvorite.
Drugi virusi se mogu širiti pomoću programa koje ste preuzeli sa Interneta ili preko zaraženih diskova koje ste pozajmili od prijatelja ili čak kupili u prodavnici. Primeri zaraze ovim putem su ređi. Većina ljudi dobija viruse tako što otvori i pokrene nepoznati prilog e-pošte.
Kako da znam da li imam crva ili neki virus?
Kada otvorite i pokrenete zaraženi program, možda nećmo znati da smo se zarazili virusom. Računar može da uspori, da prestane da reaguje ili sistem može početi da pada i da se ponovo pokreće svakih nekoliko minuta. Ponekad virus napada datoteke koje su potrebne za konfigurisanje računara. U tom slučaju može da se desi da pritisnemo dugme za uključivanje računara i ugledamo samo prazan ekran.
Svi ovi simptomi su uobičajeni znaci da računar ima virus, mada bi mogli biti izazvani i hardverskim ili softverskim problemima koji nemaju nikakve veze sa virusima.
Treba obratiti pažnju na poruke sa upozorenjem da smo poslali e-poruku koja je sadržala virus. To bi moglo da znači da je virus naveo našu e-adresu kao pošiljaoca zaraženih e-poruka. To ne znači obavezno da mi imamo virus. Neki virusi imaju mogućnost falsifikovanja adresa e-pošte.
Antivirusni alati