Uticaj nasilja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


... Otuðivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od četiri sata dnevno. Postoji podmukla veza izmeðu ishrane, gojaznosti, navika sedenja i gledanja televizije. TV zavisnici se ne zovu "kauč-krompiri" bez razloga. Detetove kinestetičke sposobnosti su deo njegove inteligencije, a fizička pasivnost uzrokovana gledanjem TV-a sigurno je pogubna za vežbanje kinestetičke inteligencije, da i ne spominjemo telo! Ipak možda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da čak i njene najbolje emisije podstiču mentalnu pasivnost - otupljuju maštovitost i guše aktivnu misao. Istraživači J. L. i D. G. Singer s Univerziteta Yale ispitivali su kako televizija utiče na spontanu i kreativnu igru u predškolaca. Trima grupama dece pokazivali su tokom dve nedelje kulturalno odobrene emisije na televiziji. Ti obrazovni prikazi su u dece s najmanje aktivnom maštom podstakli blagi stepen kreativne igre, ali su potisnuli kreativnu igru kod sve druge dece koja su od početka imala življu imaginaciju. Istraživači su zapazili sličan uzorak potiskivanja kreativnosti u osnovaca IV. i V. razreda, posebno kada su gledali programe koji sadrže fantastiku ili nasilje. Jedna porodica zabrinula se za svoju decu od dve i pet godina zbog njihovog praćenja televizije kada se mlaðe dete jednoga dana probudilo i odmah upitalo: "Mogu li gledati Barnija?" Tako su na mesec dana isključili televizor da vide što će se dogoditi. Roditelji su bili toliko impresionirani povećanom kreativnošću svojih devojčica, povećanom nezavisnošću i voljnošću da rade kućne poslove, da je isključivanje postalo trajno. Dopuštali bi samo povremeno neki program ili iznajmljivali filmove kao porodičnu aktivnost vikendom. "Poput većine stvari", napisala je ta majka u časopisu Parents, "televizija nije ni sasvim dobra ni sasvim loša. Ne morate je ubiti; samo je pripitomite." Sa stajališta obogaćivanja razvoja dece, kod televizije se u suštini radi o vremenu: kao što se preporučuje da naše dnevne namirnice uključuju samo male količine šećera, masti, mesa i mlečnih proizvoda kao dopunu ishrane sačinjene od voća, povrća i žitarica, mi vidimo televiziju kao "začin" koji se u malim količinama treba dodati zdravoj ishrani mentalno i fizički aktivnijih zanimanja....

Sadržaj

1 UVOD 3
1.1 Omladina i televizija 3
2 Sprovedena istraživanja 4
2.1 Efekti nasilja 5
2.2 Slab odziv 5
3 Koliko prekomerno gledanje televizije utiče na omladinu 5
4 I crtaći podstiču nasilje 6
4.1 Klinci vole serije 6
4.2 Opasno po koncentraciju 6
5 Igra i san uz ekran 7
6 Ko još u Srbiji mari za zakon 7
7 Televizija ne sme biti sedativ za decu 8
8 Zakljucak 9
9 Literatura 10