Upravljanje finansijama malog preduzeća

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Veoma važna funkcija menadžmenta malog preduzeća je upravljanje finansijama. Upravljanje finansijama predstavlja problem mnogim malim preduzećima jer obično osnivač nema dovoljno osnivačkog kapitala da bi preduzeće uspešno radilo. Pored nedostatka osnivačkog kapitala, javljaju se problemi u oblasti finansijskog menadžmenta, načinu i vođenju politike finansija.
Politika finansija obuhvata utvrđivanje potreba i sposobnosti prikupljanja kapitala, prognoziranje, usmeravanje i kontrolu gotovinskih tokova preduzeća, planiranje i analiza finansijskih uslova preduzeća i donošenje kvalitetnih odluka o daljem razvoju, odnosno o investicijama.
Pribavljanje kapitala, bilo gotovine ili kredita, je ključ profitabilnog preduzeća. Kod svakog preduzeća potrebno je odrediti potrebnu veličinu gotovinskog kapitala radi uspešnog funkcionisanja preduzeća.
Procena za kapitalom treba da bude realna, izbegavajući precenjivanje stvarnih potrba za kapitalom. Ukoliko se skupi previše kapitala, troškovi kapitala će biti nepotrebno visoki. Ako se obezbedi premalo, preduzeće neće biti uspešno jer neće moći da obavlja svoje funkcije. Po pravilu, preduzeću je potrebno više gotovine nego što menadžer očekuje, jer se javljaju nepredvidivi troškovi poslovanja.
Dobar menadžer treba da predvidi potrebe kapitala i da obezbedi izvore dobijanja tog kapitala. Ukoliko ne obezbedi kapital preduzeće ne može uspešno poslovati, gubi tržište, gubi kupce i dobavljače i dolazi u finansijsku krizu. Prevazilaženje ovog problema zahteva kontakt sa bankama jer su one izvor finansijskih sredstava. Banke, u našim uslovima, do sada nisu iskazale značajan interes da ulažu u mala preduzeća jer su, po pravilu, iznosi sredstava mali u odnosu na troškove odobravanja kredita. Banke, pored toga, imaju veliki rizik u finansiranju malih preduzeća i postavljaju takve uslove da ih samo mali broj menadžera tih preduzeća može ispuniti. Potrebna novčana sredstva za malo preduzeće uglavnom se koriste za izvršavanje obaveza prema dobavljačima, isplatu plata, investiciona ulaganja u preduzeće i za druge aktivnosti.
Kod prikupljanja novčanih sredstava za razvoj novog preduzeća ili održavanje postojećeg, nije važna samo količina potrebnog novca već i vrsta novca.
Postoje dve vrste kapitala: fiksni kapital i obrtni ili cirkulirajući kapital. Odluku o vrsti koji kapital će se koristiti zavisi od upotrebe kapitala i likvidnosti preduzeća. Sredstva koja će se zadržati dugo vremena kao ulaganje u osnovna sredstva, definišu se kao fiksni kapital. Sredstva koja služe za tekuće finansiranje preduzeća (kreditiranje zaliha, isplata računa...), definišu se kao obrtni ili cirkulišući kapital.
Odnos između fiksnog i obrtnog kapitala varira. Odnos obrtnog kapitala i ukupne aktive, u maloprodajnom preduzeću, različit je od istog odnosa u proizvodnoj ili uslužnoj firma.
Prema izvorima sredstava , kapital se može podeliti na vlasnički kapital i pozajmljeni ili dužnički kapital.
Vlasnički kapital je kapital osnivača preduzeća i nema obavezu da ga vraća ili plaća kamate.
Pozajmljeni kapital podrazumeva obavezu vraćanja glavnice zajedno sa kamatom ili nekom drugom kompenzacijom za korišćenje sredstava.
Razlika između osnivačkog i pozajmljenog kapitala je uslovljena brojnim faktorima. Ukoliko preduzeće investira povećava se pozajmljeni kapital. Kod korišćenja pozajmljenog kapitala uvek se utvrđuje rod otplate, visina kamate, kao i garancija da će se mesečni ili godišnji anuitet (dug plus kamata) biti uredno vraćeni. Pozajmljeni kapital je komplemetaran osnivačkom kapitalu s tim da se pravilno upotrebi u programima koji su profitabilni.
Za mala preduzeća potrebna su permanentna novčana sredstva radi finansiranja svojih poslovnih aktivnosti. Preduzeća koja uspešno rade, imaju dobar kvalitetan program razvoja i obično koriste izvore sredstava sa strane. Ti izvorimogu da budu u vidu kratkoročnih pozajmica koje se podmiruju iz tekućih sredstava, a mogu da budu i dugoročne pozajmice koje se koriste kao investicija.
Odnos dužničkog i vlasničkog kapitala. Problem koji se javlja kod malih preduzeća je nedostatak osnivačkog kapitala. Da bi preduzeće uspešno radilo mora da koristi pozajmljeni kapital. Pozajmljeni kapital zahteva utvrđivanje roka otplate i fiksnu kamatu ili kamatu koja se usklađuje mesečno, ukoliko je visoka inflacija. Ukoliko je visoka kamata i menađer malog preduzeća nije uspešan u svom poslovanju, preduzeće dolazi u nezavidan položaj i preti mu bankrotstvo. Korišćenje dužničkog kapitala, pod pretpostavkom da postoji dobar program razvoja, je dobro zato što kamate koje se plaćeju na korišćenje kapitala imaju karakter troškova, odnosno povećava se rashod preduzeća što utiče na smanjenje obaveza pri plaćanju poreskih obaveza.
Finansijska moć i korišćenje dužničkog kapitala je atraktivnije za uspešne preduzetnike ukoliko uspostave ravnotežu odnosa kamata i zarade u poslovima kredita.
Finansijska moć se dalje uvećava u doba hiperinflacije i inflacije pod uslovom da je kamata fiksna, što omogućava otplatu kapitala sa sniženom novčanom vrednošću. Ukoliko je deflacija, kad zarade padnu ispod cene pozajmljenog kapitala, menadžer dolazi u velike ekonomske teškoće. Pri korišćenju dužničkog kapitala kreditori, odnosno poverioci zahtevaju analizu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeća i traže da je uvek aktiva veća od pozajmljenog kapitala. Ukoliko preduzeća nisu u mogućnosti da otplate svoje dugove, banke i drugi kreditori mogu da preuzmu kontrolu nad preduzećem ili da pokrenu postupak likvidacije preduzeća. Ukoliko je vlasnički kapital malog preduzeća nedovoljan male su mogućnosti da se koristi kredit jer banke, po pravilu, takve kredite ne odobravaju. Kreditori strogo vode računa zašta će se sredstva upotrebiti i u koje programe investirati. Oni smatraju da i malo preduzeće, ukoliko želi kredit, treba da ima i svoja sopstvena sredstva, odnosno da obezbedi učešće u kreditu. Neke banke traže učešće, depozit, a naše banke obavezno kupovinu određenih akcija banaka kao jedan od uslova za dobijanje kredita.
Učešće za dobijanje kredita banaka traže zato što se smatra da i mala preduzeća treba da ulažu sopstvena sredstva u svoj razvoj da bi rizik bio manji. Učešće u kreditu je stvar poslovne politike banaka a i propisi Narodne banke. Učešće u dobijanju kredita različito je od zemlje do zemlje i varira u zavisnosti od namene korišćenja kredita. Ukoliko je ulaganje u trajni kapital, banke obično traže učešće od 25-50%.
Malo preduzeće ima više izvora sredstava: osnivački kapital, obrtni kapital, kada preduzeće radi i stiče prihod i pozajmljeni kapital.
Osnivački kapital obuhvata kapital potreban da preduzeće počne sa radom i da radi dok povraćaj novca ne obezbedi doboljna sredstva za potrebe poslovanja. Prema proceni oko 80% novootvorenih preduzeća u našoj zemlji ima nedovoljan osnivački kapital. Kod većine preduzeća taj osnivački kapital ne obezbeđuje uslove za normalno poslovanje i često je osnivački kapital u funkciji domaćinstava, a manje u funkciji poslovanja. Nedostatak osnivačkog kapitala, u našim uslovima, jedan je od razloga što mala preduzeća nisu još uspešna u poslovanju.
Iznos obrtnog kapitala koji je potreban, uvećava se dok se ne dostigne mormani nivo poslovnih operacija. Ovaj kapital obezbeđuje se iz dobiti i iz poslovnih transakcija, zavisno od spretnosti i uspešnosti menadžera preduzeća.
Zbog nedostatka osnivačkog kapitala, određeni broj preduzeća u našoj zemlji često je prinuđen da naknadno ulaže sredstva radi plaćanja određenih računa i izvršavanja poreskih obaveza.
Dodatna sredstva za finansiranje malog preduzeća treba da se obezbede od banaka i drugih finansijskih organizacije koje se bave kreditiranjem, kao i od međusobnog sporazumevanja sa drugim preduzećima u vezi finansiranja zajedničkih poslova kada drugo preduzeće angažuje veća sredstva, a ugovorom iz poslovnih aktivnosti regulišu odnosi o ostvarenoj marži.

Banke i druge finansijske organizacije kao izvor finansiranja malog preduzeća

Banke su jedan od osnovnih izvora finansiranja malog prduzeća i to dužničkog, a ne vlasničkog kapitala. Kod korišćenja kredita od strane banaka, malim preduzećima se obično daju kratkoročni i srednjoročni krediti. Ovi krediti su uslovljeni visinom kamate i rokom otplate. Za korišćenje kredita banke traže precizne uslove i sigurnost da će se kredit uredno i na vreme vratiti. Pored korišćenja kratkoročnog i srednjoročnog kredita, određene banke daju i dugoročne kredite u zavisnosti od investicioneog programa sa rokom otplate oko 5 godina. Da bi banke odobrile kredite na duži rok traže da osiguraju svoja sredstva čija vrednost daleko nadmašuje visinu zajma. Ti zajmovi se nazivaju kolateralni zajmovi.
Banke zahtevaju od zajmotražioca sledeće uslove: poslovna i lična reputacija menadžera preduzeća, izveštaj o analizi poslovanja, dokumentaciju zbog čega se traži kredit, investicioni elaborat i obezbeđenje sigurnosti za povraćaj kredita. Materijalni dokazi za dobijanje kredita treba da budu pouzdani. Traži se bilans stanja i bilans uspeha gde se sagledava profitabilnost preduzeća, analiziraju pokazatelji, sagledavaju troškovi poslovanja i vrši se prognoziranje poslova preduzeća u narednom periodu. Pored drugih uslova, jedan od prioritetnih uslova je program razvoja, odnosno o korišćenju sredstava za investicije. Da bi preduzeće koristilo kredit mora da ima likvidna sredstva, kvalitetnu strukturu sredstava aktive i pasive, odnosno dobar bonitet.
Dugoročni krediti ili investicioni krediti koriste se za nabavku opreme, izgradnju poslovnog prostora, kreditiranje određene proizvodnje i dr. Pored dugoročnog kredita, odobravaju se i srednjoročni krediti koji služe za finansiranje poslovne delatnosti u određenom vremenskom periodu.