Uloga Evropska centralna banka u spašavanju evro zone

Kada kažemo banka bilo da se radi o komercionalnoj, depozitnoj, investicionoj ili o centralnoj banci o kojoj ćemo ovde govoriti, prva pomisao asocirala bih nas na novac.
Krajem 60-ih godina prošlog veka zlatne rezerve SAD su mogle da pokriju jedva nešto više od četvrtine dolarske mase izvan SAD,što je imalo za posledicu da američki predsednik Nikson u avgustu 1971 god.donese odluku o ukidanju zlatnog etalona. Ovo gore navedeno predstavljalo je mogli bih smo reći ključnu odluku da zemlje EEZ preduzmu odgovarajuće mere kako bih smanjili platno bilansne probleme izazvane fluktuacijom njihovih valuta.
Prve mere kao što je“Vernerov plan“ (ime dobio po ministru inostranih poslova Luksemburga) zatim monetarna zmija,sporazum o uspostavljanju plivajućeg kursa valuta prema dolaru, osnivanje evropskog fonda za monearnu saradnju (EMCOF) bile su“osuđene“na neuspeh u vreme međunarodne monetarne krize izazvane naftnom krizom početkom 70-ih godina.
No nikako se nemogu zanemariti efekti ovih sporazuma koji su imali uticaja na dalju integraciju monetarne saradnje država članica EEZ. Što je dalo posebno pozitivne rezultate inicijativom od strane Francuske i Nemačke 1978 god. na što bližoj saradnji evropskog monetarnog sistema (European Monetary System).
Isto tako jedan od ključnih događaja je odluka Evropskog Saveta iz Madrida1989 god. o stvaranju Evropske i monetarne unije (European Monetary Union) koja je dalju punu afirmaciju stekla ugovorom iz Maastrihta od 07.02.1992.god. koji je ratifikovan 01.11.1993.god. realizacija ovako bitnog projekta odvijala se u tri faze, po planu Žaka Delora (tadašnjeg predsednika Komisije EZ).
Kroz implementaciju Delorovog plana dolazi do nastanka niza novih sporazuma i institucija a između ostalog jedna od njih je i naša tema ECB (European Central Bank). Kriza je ozbiljno uzdrmala zemlje, kao što su Portugalija, Grčka, Irska, Island, Italija, Letonija, a da same centralne banke ovih zemalja nisu mogle puno toga da urade. Zbog specifičnosti koja postoji u evro – zoni glomaznog aparata jedne „federacije“ u igru za spas ovih država ozbiljno se uključila EBC, nosilac bankarskih ovlašćenja na nivou Unije. Do sada su mere imale relativni učinak, negde su se pokazale dosta svrshodnivljim, a na drugim mestima je došlo do potpunog fijaska. Postavlja se pitanje, da li je ova institucija u stanju da isprati svaki novi dan na finansijskom i ekonomskom tržištu, najviše iz razloga što se stvari munjevito menjaju, i stiče se utisak kao da sama ECB ne drži konce u svojim rukama, a svoje poteze više pravda impulsivnošću nego smišljenim koracima.

1 ABSTRACT - 1 -
2 UVOD - 2 -
3 ULOGA BANAKA U FINSIJSKOM SITEMU - 3 -
4 POJAM I ULOGA ECB - 5 -
4.1 Ekonomska i monetarna Unija - 7 -
4.2 Zadaci i struktura Evropske centralne Banke - 9 -
4.3 Organi odlučivanja ECB - 9 -
4.3.1 Upravni savet - 9 -
4.3.2 Izvršni odbor - 10 -
4.3.3 Ostali organi - 10 -
4.4 Institucionalna nezavisnost - 10 -
4.5 Strategija ECB - 11 -
4.6 Transparentost i odgovornost - 11 -
4.7 Statistika ECB - 12 -
5 ECB – DELATNOST I MOGUĆA REŠENJA ZA KRIZU U EVRO - ZONI - 13 -
5.1 Strategija instrumenti ECB - 18 -
5.2 Target system - 23 -
6 UTICAJ KRIZE NA FINANSIJSKI SISTEM EVROPSKE UNIJE - 25 -
7 ULOGA ECB U SPASAVANJU EVROZONE - 28 -
7.1 Stanje u Evro – zoni, mogući načini prevazilaženja krize - 32 -
7.2 Intervencija ECB u Republici Irskoj - 35 -
7.3 Intervencija ECB u Grčkoj - 37 -
7.4 Nemačka kao stabilizaotr Evro - zone - 39 -
7.4.1 Formiranje fonda za pomoć Evro – zoni - 41 -
Lideri Evropske unije (EU) dogovorili su se da promene Ugovor iz Lisabona kako bi se omogućilo formiranje fonda za pomoć zemljama zone evra. - 41 -
7.5 Negativna konotacija politike ECB u Evro - zoni - 42 -
8 ZAKLJUČAK - 43 -
9 LITERATURA - 44 -
10 Web LITERATURA - 44 -