Ujka Vanja - prepricano

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Jovica
Unregistered

 
Poruka: #1
Ujka Vanja - prepricano
[Slika: baner-seminarski.gif]


[Slika: Cehov%202.jpg]

Beleška o piscu

Čehov, Anton Pavlovič ( 1860.-1904. ), ruski novelist i dramatičar, po zanimanju lečnik. Započeo je knjiženi rad kritikama humoreskama, nastavlja novelama u kojima obrađuje izgubljene i otuđene likove. Čehov ne donosi u svojim novelma događaje, zbivanja, a niti velike izrazite ličnosti koje nastupaju u društvu glasno i bučno. Fabule su vrlo jednostavne, ili uopće nije težište na njima, jer Čehov nastoji izazvati dojam, ugođaje, atmosferu; on stvara raspoloženje oko likova, u kojima se oni potpuno očituju. Zbog toga je uvek sažet, na svoj način lakoničan,a obilno se sliži pejzažima i lirskim digresijama.

I u drame Čehov ne unosi veće dramske zaplete, nego je sav u stvaranju scenskih raspoloženja i onoga neuhvatljivog ugođaja u kojima se likovi očituju kao živi i neposredni ljudi. U tome je Čehov velik majstor i s potpunim opravdanjem nazvan je osnivačem ruske impresionitičke drame; njegove se drame uzimaju kao iprimer tzv. lirske drame.





Ujka Vanja



Na kazališnome oglasu naslov drame i posebno dodatak Scene iz života na selu..., upućuje nas na neku idiličnu ili realističku priču iz života sela. Pisac nas je zavarao. Radnja se odvija u zabiti ruskih prostranstava u selu na imanju Serebrjakova. Ista drama mogla se odigrati u provinciji bilo kojeg drugog gradića, bilo koje zemlje ili kontinenta. Rusko selo samo je okvir zbivanja, istina jako utjeće na protagoniste, ali pisac samo marginalno prikazuje rusko selo.

Čehov nam je satkao lirsko-psihološku dramu koja se temelji na oslikavanju morbidne atmosfere jedne porodice. Na unutrašnjoj dramatičnosti anti junaka otkrivamo zamorni i promašeni život glavnih likova.

Porodični odnosi na plakatu daju naslutiti zamršenost koja može dovesti do dramatičnosti. Jer tada su zajedno na imanju profesor u penziji Serebrjakov i njegova mlada žena Jelena od 27 godina, te profesorova kćerka Sonja iz prvoga braka,pa Marija Sonjina baka i onda Vojnicki Sonjin ujka, pa još Telegin kao propali spahija te lečnik i osebnjak Astrov, ta zabitist karaktera u uskom prostoru različitih interesa može dovesti samo do sukoba. U toj nepovoljnoj rodbinskoj i krvnoj strukturi likova u zabiti imanja sudaraju se antijunaci koji oplakuju svaki na svoj način svoj propali i izgubljeni život. Naši su junaci svesni da su prokockali smisao svoga života i da nemaju izlaza da sa poprave, a kamo li izmene.

Naši su slabići samo drhtaji, osuđeni ne umreti nego na umiranje, ne živjeti nego vegetirati. Ne mogu pobjeći od sebe ni iz sebe, ne mogu se pomaknuti iz buke gde su se nasukali i sada trunu kao olupine dok se ne raspadnu.

Serebrjakov, Jelena, Vojnicki, Sonja, Astrov, Telegin pripadaju ruskoj inteligenciji koja živi na zabačenom imanju okružena provincijalizmom, primitivizmom i zaostalošći ruskoga sela i sredine. Sredina ih je skrhala kao individue i preobrazila u prosećnost u kojoj se kreću. Bježeći od malograđanštine na kraju se utapaju u njoj. U podmaklim godinama, oko pedesetak i više, kada prave invebturu svoga života shvaćaju da su ga prokockali u zabiti, da ga nisu iživjeli, da su ga utrošili uzalud, a najtragičnija je spoznaja da će i ostatak života provesti besmisleno, besciljno, dosadno, ubitačno dosadno čekajući smrt kao jedinu moguću promenu.

Kada se tih šest nesretnika nađu zajedno svjesni svojih promašenih života i kada pokušaju pronaći krivca za svoje stanje, Čehov nam razotkriva njihove psihloške drhtaje, ugođaj trule atmosfere, a sve to ukomponirano u lirskom ruhu. Nema retorike, nema fabuliranja, nema dramskih zapleta i efekata umesto zbivanja u drami imamo raspoloženje.

Pisac ne ocjenjuje postupke likova, pa iz dijaloga ne upoznajemo sve njihove osobine. Čehov ne opravdava niti otkrivljenje razvoj ili razmišljanje svojih junaka. Ulazi u njihovu psihu i neutralno je razotkriva. Upoznajemo nemire i osećaje junaka a vanjsko kretanje i zbivanje sporadična su.

Skučenost i ograničenost vanjskih zbivanja dramski je opravdano zbivanjem u jednom danu i noću na verandi i u sobi imanja Serebrjakova.

Dramsko književno delo Ujka Vanja slojevito je, umetnički virtuozno i spada u antologijske klasike. Redatelj mora biti samo oprezan da u kazališnoj izvedbi nečim ne pokvari vrednost književnog dela.

Drama nosi naslov Ujka Vanja, pa bi glavni lik trebao biti Vojniciki, Ivan Petrović. Vojnicki je dekadent koji u 47. godini spoznaje uzaludnost svoga života. Dvadesetipet godina radio je na imanju profesora Serebrjakova da bi se ovaj mogao u gradu baviti naučnim radom. Vojnicki spoznaje da profesor nije bio nikakav veliki literarni stručnjak kojemu se trebalo diviti kao božanstvu i da je on Vojnicki utukao svoj život za jednu običnu ništicu.

-------------------------------------------------

“Vojnicki: Ti si za nas bio više biće, a tvoje smo članke znali napamet...Ali sad mi je puklo pred očima! Ja sve vidim! Ti pišeš o umetnosti, a ništa ne razumeš u umetnost! Svi tvoji radovi koje sam ja volio ne vrede ni prebijene pare! Ti si nas obmanjivao!” (str. 45.)



“Vojnicki: ... Ti si upropastio moj život.” ( str. 45.)



“Sad je on u penziji i sada se vidi cela bilanca njegova života: posle njega neće ostati nijedne stranice iz njegovih dela, on je potpuno nepoznat,on je - nula ! Mehur od sapunice!” ( str. 25.)

-------------------------------------------------

Vojnicki je nesretan on se ne može pomirita sam sa sobom, svojim stanjem.

-------------------------------------------------

“Vojnicki: Prvo, pomirite me sa samim sobom!” (str.23.)

-------------------------------------------------

Iako nemoćan i izgubljen u svojim mislima Vojnicki jednom progovara muški, odlučno. Kada profesor želi prodati imanje a njega i Sonju izbaciti na ulicu kao stari kufer, Vojnicki reagira elementarno ljudski i pokušava u efektu pištoljem ubiti profesora. Njegov je čin završio očajno i sramotno, promašio je profesora.

Vojnicki je zaljubljen u prelepu mladu Jelenu ali mu ona ne odvraća ljubav. Tragedija je Vojnickog kao i Sonje kada shvate da će još živjeti a da ne znaju zašto i za koga i da im je budućnost besmislena.



-------------------------------------------------

“Vojnicki: ... Meni je četardesetisedam godina; ako budem živio, recimo do šezdesete, ostaje mi još trinaest godina. Mnogo! Kako ću proživjeti tih trinaest godina? Što ću da radim, ćime ću ih ispuniti? ” (str.51.)

-------------------------------------------------

Vojnicki bi želio nemoguće, novi život.

-------------------------------------------------

“Vojnicki:...Početi nov život...Reci mi, kako da počnem...od čega da počnem?”

(str. 52.)

-------------------------------------------------

Astrov odgovor izgorio je Vojnickove želje u hip, bez okolišanja.

-------------------------------------------------

“Astrov: Kakav nov život! Naš je položaj, i moj i tvoj, bezizlazan.” (str.52.)

-------------------------------------------------

Sonja je nesretna žena, zaljubljena u lečnika Astrova koji je ne voli. Sonja sa svojim ujkaom Vojnickim vodi imanje. Ona puno radi. Sonja je realni lik. Predstavlja tip žene koja je bez prava na pobune, primorana da prihvati svoju nesretnu sudbinu. Sonja je neiživljena i nikada neće ni živjeti. Nikada neće biti voljena. Ona je žrtvovana i svoju žrtvu prima mirno. Sonja je smirenje, nema krika ni pobune kod nje.

-------------------------------------------------

“Sonja: ...Nismo mi jeli kruh zabadava! Ja ne govorim što treba reći, ne govorim ono što treba, ali ti nas moraš razumeti tata. Treba biti milostiv!” (str. 47.)

-------------------------------------------------

Kada spoznaje da joj je sudbina okrutno zaprčaćena očekujemo njen jauk. Naprotiv, Sonja pronalazi bizarno kršćansko otkupljenje i spas. Tko je patio na ovome svetu, a do tog kraja mora se strpljivo raditi.

Sonjinim dijalogom točno završava drama:

-------------------------------------------------

“Sonja: ..., a kad nam dođe naš sudnji čas, pokorno ćemo umreti i tamo, na onom svetu, reći ćemo da smo patili, da smo plakali, da nam je bilo teško i bog će se sažaliti na nas; onda ćemo, ujko, mili ujko, videti drugi život- svetli, divan, lep, radovati ćemo se i na sve sadašnje naše patnje pogledati ćemo ganuto, s osmehom- i odmoriti ćemo se.” (str.59.)

-------------------------------------------------

Astrov je lečnik u zabiti i primitivnosti ruskih sela. Naporno radi. Određenu simpatiju Čehov poklanja Astrovu iako stidljivo. Možda je uzrok tome što je i Čehov bio lečnik. Astrov je osebnjak, bez porodice. Za razliku od Vojnickog gotovo ravnodušno i bez borbe pomirio se sa besmislom svoga života. Astrov više ne vjeruje ni u svoje sposobnosti pa za sebe kaže:

-------------------------------------------------

“Astrov: ... Kod Ostrovskog u jednom komadu postoji čovjek s velikim brkovima i malim sposobnostima...To sam ja.” ( str. 14. )

-------------------------------------------------

Tragedija je Astrova što je on gotovo prestao postojati kao čovjek, jer ne vjeruje više u ljude i nema više osećaje, ne može voljeti.

-------------------------------------------------

“Astrov:... Ja za sebe više ništa ne očekujem, ne volim ljude... Odavno već nikog ne volim.” (str. 28.)

-------------------------------------------------

Jelena Andrijevna, mlada žena staroga profesora u žabokrečinu ljudskih duša unela je nemir. Probudila je mrtvilo u Astrovu , a naročito u Vojnickom. Jelena postaje žena fatum.

Jelena je nesretna žena koju svoju najveću nesreću prima sa manje emocija donekle racionalno.

-------------------------------------------------

“Jelena Andrejevna: I mrzi me da živim i dosadno mi je! Svi napadaju mog muža, svi me gledaju sa željenjem: nesrećna žena, ona ima staroga muža! To je saučeše pram meni - o, kako ga dobro razumijem” (str.17.)

-------------------------------------------------

Jelena mrzi muža, ali zna da mora živjeti sa njime.

-------------------------------------------------

“Jelena Andrejevna: Ćuti! Ti si me ubio!” (str. 20.)

-------------------------------------------------

Jeleninoj vjernosti filozofski i lirski razmišlja Vojnicki.

-------------------------------------------------

“Vojnicki: Zato što je ta vjernost neprirodna i izvještačena od početka do kraja. U njoj je mnogo retorike, ali nema logike. Iznevjereti starog muža kojega ne možeš podneti- to je nemoralno.” (str.11.)

-------------------------------------------------



Stari profesor uzrok je uništenja mnogih života. Optužuje ga i mrze njegova žena i Vojnicki. Sonja svoga oca voli i žrtvovanje za njega prihvaća kao nešto prirodno.

Profesor je star i bolestan i ljubomoran je na mladost. U biti je umišljena veličina koja u zimi svoga života očekuje od svih još malo pažnje. Profesor ne govori o svome radu, ali ga Vojnicki bolno secira.


“Vojnicki: Čovjek punih dvadesetipet godina predaje i piše o umetnosti, a nimalo ne razume umetnost.” (str.10.)

-------------------------------------------------

Ono što ubija profesora i čini ga nesretnim je starost. Čitav je život bio sebičan, a sada život ostavlja drugima, mlađima.

-------------------------------------------------

“Serebrjakov: ... Prokleta, odvratna starost. Đavo da je nosi! Otkako sam ostario, gadim se samom sebi. A i svima vama, vjerovatno, gadno je da me gledate.”

(str.20.)

-------------------------------------------------

Likovi drame su slabići i malenkonični tragičari. Nihilizam se bolesno uvukao u njih i spremni su na tiho propadanje.

Vojnicki koji je na tren reagirao ljudski i pobunio se pretvara se ponovo u bezličnu senu spreman da sa Sonjom propati ostatak života.

Pristati svjesno na predaju, na vegetiranje, pomiriti se sa činjenicom da si živ zakopan u zaostalosti riskog sela i da ćeš tu lagano umirati, čini likove drame drastično tragičnim. Oni nemaju moć ni umreti brzo. U takvoj atmosferi života Čehov ponire duše svojih junaka i prikazuje ih kroz dramski dijalog. On ih slika, prikazuje, ali ih ne objašnjava ili optužuje. Kroz dijaloge je oslikana atmosfera i nema poruke ili poruke pisca. Prikazano je stanje duša u određenom prostoru i vremenu iz kojega nisu mogli pobjeći.
14-05-2009 11:38 PM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Poruke u ovoj temi
Ujka Vanja - prepricano - Jovica - 14-05-2009 11:38 PM

Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Ujak Vanja - Antun Pavlovič Čehov apatonac 0 937 01-08-2012 12:11 PM
zadnja poruka: apatonac
  Antigona ukratko prepricano DMaturski 0 16,381 23-02-2010 01:42 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Ujka Vanja - prepricana lektira DMaturski 0 19,017 23-11-2009 08:12 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Ilijada - prepricano ukratko DMaturski 0 49,671 23-11-2009 07:42 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Ujak Vanja - ( Anton Pavlovič Čehov ) Jovica 0 4,526 08-09-2009 02:46 PM
zadnja poruka: Jovica

Skoči na forum: