Ugovor o kupoprodaji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Ugovor o kupoprodaji
POJAM KUPOPRODAJNOG UGOVORA


Na osnovu definicije ugovorom se naziva dvostrani pravni posao, kojim se izražava saglasnost volje dvije ugovorne strane, o međusobnim pravima i obavezama.
Ugovor čiji je predmet kupovina ili prodaja robe, zove se kupoprodajni ugovor.
Ovim ugovorom se obavezuje prodavac da će određenu vrstu i količinu robe predati kupcu, a kupac se obavezuje da će preuzeti ovu robu i platiti za nju ugovorenu cijenu. Kupoprodajni ugovor možemo smatrati zaključenim kada su dvije ugovorne strane ( kupac i prodavac ) postigle saglasnost u odnosu na bitne elemente ugovora a to su: vrsta, količina i cijena robe. Prema propisima opštih uzansi, kupoprodajni ugovor može biti žaključen između prisutnih i odsutnih stranaka u pismenoj ili usmenoj formi.
Smatra se da su stranke bile prisutne ukoliko se ugovor sklopi usmeno, preko telefona, teleprintera, računa ili telegrama.
Ukoliko se ugovor sklopi pismom ili telegramom smatra se da su stranke bile odsutne. Prisutni, kupac i prodavac, stavljaju potpise na svoj ugovor. Kod usmeno sklopljenih ugovora i pored dostignute saglasnosti, i ako je punovažan, nema pismene potvrde, zato se ovi ugovori lako pobijaju i ne preporučuju se.
Za razliku od njih, pismeni ugovori, imaju preimućstva jer se kod njih tačno znaju sva prava i obaveze ugovornih stana.
Ugovor o kupovini i prodaji je saglasna izjava volja dvije ugovorne strane kojom se jedna ugovorna stana - prodavac obavezuje da drugoj strani - kupac preda stvar koju prodaje, tako da kupac stekne prava raspolaganja, odnosno pravo svojine. Dakle kod ugovora o kupovini i prodaji dogovorne strane su :
• prodavac i
• kupac.
Iz kupoprodajnog ugovora proističu prava i obaveze za obje ugovorene strane ( kupca i prodavca ).
Osnovna obaveza prodavca je da isporuči ugovorenu robu, a pravo prodavca je da za nju primi ugovorenu cijenu, a obaveza kupca je da isplati ugovorenu cijenu i pravo da preuzme u vlasništvu ugovorenu robu.
Ugovor o kupovini i prodaji ( kupoprodajni ugovor ) obuhvata tri faze:
• Prva faza predugovaranje- u kojoj se ugovorene strane upoznaju sa drugim odredbama kupoprodajnog ugovora ;
• Druga faza je zaključivanje kupoprodajnog ugovora-koja slijedi poslije postupka predugovaranja ;
• Treća faza je realizacija kupoprodajnog ugovora koja počinje isporukom robe od strane prodavca.


1.UGOVOR O KUPOPRODAJI

Zakon o obligacionim odnosima (čl.454.) ugovor o kupoprodaji naziva prodajom. To je u stvari skraćeni način izražavanja, jer nema prodaje bez kupovine, što znači da prodaja pretpostavlja kupovinu, pa otuda, može se upotrebiti samo termin "prodaja".
Ugovor o kupoprodaji je ugovor kojim se jedan ugovornik (prodavac) obavezuje da stvar koju prodaje preda drugom ugovorniku (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje prodavcu da plati cenu. Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu i preda stvar. Pojam kupoprodaje ukazuje na njegovo osnovno svojstvo da se pomoću njega, u stvari, vrši razmena stvari za novac. Prodavac se obavezuje da preda stvar kupcu ali tako da ovaj stekne pravo raspolaganja odnosno pravo svojine, a kupac se obaveyuje da mu za to plati cenu izraženu u novcu i da stvar preuzme. Uvek je reč o isplati sume novca, kao sveopšteg ekvivalenta, za pravo koje se ovim ugovorom stiče.
Ovako određen pojam kupoprodaje odgovara stanovištu Zakona o obligacionim odnosima prema kome se jedinstvenim normama regulišu obligacioni odnosi bez obzira na različite pravne statuse učesnika tih odnosa.
Pored toga što je u pitanju jedan klasičan i najčešće praktikovan ugovor, određivanje njegovog pojma nije u teoriji proteklo bez teškoća, pa i upadljivih razlika. Iako je, prema tradicionalnom konceptu, prenos svojine je jedna od osnovnih pravnih osobina ovog ugovora, ona ne nalazi uvek mesta u definiciji ugovora o kupoprodaji. Kada se imaju u vidu uporedna zakonodavna rešenja, onda se može reći da prema jednoj tezi pravo svojine u načelu, prelazi sa prodavca na kupca u trenutku zaključenja ugovora (tzv. transaltivno dejstvo kupoprodaje), pa, prema tome, nije ni potrebno u samoj definiciji kupoprodaje istaći obaveyu prodavca da prenese pravo svojine na kupca. Prenos te obaveze neminovno proizilazi iz samog fakta zaključenja ugovora, on se ipso iure ostvaruje. Onog momenta kad je ugovor o kupoprodaji punovažno zaključen, u principu, preneseno je i pravo svojine na prodatoj stvari, tako da prodavčeva obaveza da izvrši prenos svojine, u stvari "umire u trenutku rođenja". Prema ovoj tezi, dakle, definicija kupoprodaje treba samo da izrazi obavezu prodavca na isporuku odnosno predaju stvari i njuegovu odgovornost za pravne i fizičke nedostatke, a ne i obavezu prenosa svojine, pošto se ova realizuje samim faktom zaključenja. Razume se, definicija kupoprodaje treba, s druge strane, da izrayi i obavezu kupca na isplatu određene cene. Naproti, prema drugoj tezi, koju naročito slede izvesne kodifikacije građanskog prava iz prošlog veka, prenos svojine je centralna tačka u formuli kojom se određuje pojam kupoprodaje. To je zbog toga, što ugovor, prema ovoj tezi predstavlja samo izvor prava i obaveza, a ne i akt koji je "sam po sebi" dovoljan da prenese pravo svojine. Da bi se prenos svojine izvršio potrebno je da na osnovu ugovora (iustus titulus) usledi i jedan materijalni akt predaje stvari (modus acquirendi), za koji se , u stvari, vezuje prenos prava svojine. Otuda, definicija kupoprodaje treba u prvom planu da izrazi i druge njegove obaveze, kao i obaveze kupca, s druge strane. Naše pravo, prema jednoj dugoj i čvrsto postavljenoj tradiciji, pripada grupi pravnih sistema koji usvajaju ovu drugu teziu. Po našem pravu, dakle, ugovor o kupoprodaji ima translativno dejstvo.
Međutim i pored ove, na prvi pogled, dve suprotne teze mogu se primetiti i znaci njihovog međusobnog prožimanja, tako da definicija kupoprodaje presudno i ne zavisi od njihovih polaznih tačaka. Pre svega, kupoprodaja je ugovor kojim se, prema tradicionalnom shvatanju, prenosi pravo svojine, i to je, prema ovom shvatanju nesporna činjenica. Razlika je samo u tome što se, prema prvoj tezi, svojina stiče realizacijom jednog materijalnog akta. Sa gledišta suštine kupoprodaje to je indiferentna okolnost. Bitno je da ovaj ugovor dovodi do prenosa svojine stvari i da se za to isplaćuje kupovna cena. Pored toga, sistem translativne kupoprodaje je ublažen pravilom da se on odnosi samo na individualno određene stvari, dok se sistem predaje u principu ne može primeniti kad je u pitanju bestelesna stvar kao predmet kupoprodaje.
Ipak, trea istaći da je u našem pravu kod kupoprodaje najčešće reč o pravu raspolaganja odnosno pravu svojine, ali da to nisu i jedina prava koja se ovim ugovorom mogu steći. To mogu biti i neka druga prava (npr. određena tražbena prava, imovinsko-pravna ovlašćenja autorskih prava, pravo pronalazača). Međutim, kada su u pitanju ova prava, onda su ona najčešće posebno zakonom regulisana, tak da predstavljaju zasebne imenovane ugovore(npr. ugovorna licenca, izdavački ugovor, cesija), mada je u suštini i najčešće ovde reč o kupoprodaji.

2.PRAVNE OSOBINE

Kupoprodaja je imenovan ugovor jer je zakon posebno predviđa i reguliše, a takođei sam naziv joj je zakonom određen. Ona je u savremenom pravu neformalan ugovor, što znači da je za njeno zaključenje dovoljna prosta saglasnost o bitnim elementima ugovora. Kupoprodaja se, dakle , zaključuje solo cosnsensu, bez ispunjenja imperativno zahtevane forme kao uslova nastanka ugovora. Ona je postala konsensualni ugovor još u doba republike rimskog prava, i tu osobinu je, ako izuzmemo period ranog feudalizma, zadržala i u savremenom pravu. Međutim, u našem, kao i u nekim drugim pravima, kupoprodaja postaje formalan ugovor ukoliko za predmet ima nepokretnu stvar. S druge strane, ugovor o kupoprodaji kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača overeni kod suda. Pored toga, ugovor o kupoprodaji može postati formalan, ukoliko je to izraz volje samihz ugovornika. Ipak i pored rečenih izuzetaka, kupoprodaja je u principu neformalan ugovor, i za razliku od realnih ugovora, predja stvari kod kupoprodaje nije znak zaključenja ugovora, već akt njegovog izvršenja.
Kupoprodaja je dvostrano obavezan teretan ugovor. On je dvostrano obavezan ugovor jer rađa, kao izraz saglasnosti ugovornika uzajamne obaveze, prodavac je obavezan da preda stvar kupcu tako da ovaj stekne pravo raspolaganja odnosno pravo svojine ili neko drugo određeno pravo, a kupac je obavezan da zbog toga isplati prodavcu ugovorenu cenu i da primi stvar. Ona je i teretan ugovor, jer za koristi koje ovim ugovorom jedna strana dobija, dužna je da drugoj da odgovarajuću nakanadu. To je, dakle, ugovor u kome se sreću uzajamnosti koristi, pa otuda, prisutne su i sve pravne posledice koje neminovno prate ovu grupu ugovora. Kupoprodaja je komutativan ugovor, jer je u trenutku njenog zaključenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija,takao da se tačno zna šta ko prima i šta ko duguje. Ipak, kupoprodaja može biti zaključena i kao aleatoran ugovor (npr. prodaja buduće žetve, plodova neke voćke, ulova divljači i sl.), ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz saglasne volje ugovornih strana. Kao dalja pravna osobina kupoprodaje može se navesti da ona može biti zaključena i kao ugovor sa trenutnim izvršenjem (obaveza se sastoji iz jednog akta činjenja ili propuštanja koji se izvršava u jednom momentu) i kao ugovor sa trajnim izvršenjem obaveza (izvršenje obaveza se prostire u vremenu i običo se sastoji iz više akata činjenja ili propuštanja), što sve, razume se, povlači za sobom različite pravne posledice. Kupoprodaja pripada grupi jednostavnih, a ne mešovitih ugovora, jer se njena sadržina sastoji sam od elemenata koji su za nju karakteristični, tako da je nije moguće raščlanjavati na neke druge elemente koji bi bili svojstveni nekim drugim ugovorima.
Ugovor o kupoprodaji može pripadati i grupi ugovora po pristupu gde je jedna strana sama unapred odredila uslove i elemente ugovora preko jedne opšte i stalne ponude, a druga strana samo pristupa tako učinjenoj ponudi, mada češće pripada grupi ugovora sa sporazumno određenom sadržinom. Pripadanost jednoj ili drugoj grupi od značaja je za pitanje tumačenja ugovora. Ugovor o kupoprodaji pripada grupi samostalnih ugovora tj. onih koji postoje i proizvode pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora, nikada ne pripada tzv. akcesornim ugovorima. Kupoprodaja je ugovor koji se po pravilu zaključuje bez obzira na svojstva ličnost, tak da izvršenje obaveze nije strogo vezano za ličnost ugovornika. Ali to nije njena osobina koja ne trpi izuzetke. Naime, kupoprodaja može biti zaključena intuitu personae tj. tako da lična svojstva ugovornika predstavljaju odlučujući element saglasnosti, u kom slučaju je ispunjenje obaveze strogo vezano za onog ugovornika zbog čijih je ličnih svojstava ugovor i zaključen. Ova osobina kupoprodaje mora nedvosmisleno prizlaziti iz volje ugovornika. Kupoprodaja je i ugovor o kome se može zaključiti i predugovor. Stranke mogu ugovoriti da će u određenom roku zaključiti kupoprodaju čije su bitne elemente već odredile. Prema jednom mišljenju, ovo tzv. dvostrano obećanje kupoprodaje nije nikakav predugovor, već sam ugovor o kupoprodaji. Za naše pravo ovo shvatanje se ne bi moglo prihvatiti s obzirom da kupoprodaja kod nas nema translativan karakter.
Kupoprodaja je kauzalan a ne apstraktan ugovor, jer je kod nje videno označen cilj obavezivanja. Poznato je da se kupac obavezuje na isplatu cene radi toga što se prodavac obavezuje da mu prenese određeno pravo.

3.BITNI ELEMENTI

Da bi ugovor o kupoprodaji nastao potrebno je da stanke postignu saglasnost o njegovim bitnim elementima. To je krajnji minimum o kome prodavac i kupac moraju postići saglasnost. Ukoliko ne postoji saglasnost o bitnim elementima, smatra se da ugovor nije ni zaključen. Budući da je kupoprodaja ugovor koji rađa uzajamne obaveze, neminovno je postojanje najmanje dva bitna elementa. To su stvar i cena. Ovo su bitni elementi po prirodi posla jer nema kupoprodaje bez stvari i cene.
Ovaj stav zauzeo je u principu i naš Zakon o obligacionim odnosima koji o stvari i ceni govori kao o sastojcima ugovora o prodaji. Međutim, ovde je važno naročito naglasiti stanovište Zakona o ovom pitanju kada je reč o ugovoru o kupoprodaji u privredi. Tada, prema Zakonu, cena nije bitan element kupoprodaje jer ako ona nije određena niti odredljiva kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatuku ove razumnu cenu. Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja. Međutim, ako je u pitanju ugovor o kupoprodaji koji se ne smatra ugovorom u privredi onda važi pravilo da ukoliko cena nije određena niti odredljiva, ugovog nema pravno dejstvo. To praktično znači da su po našem pravu, stvar i cena bitni elementi ugovora o kupoprodaji samo kad se ovaj ugovor ne javlja u privredi, a ukoliko je reč o ugovoru o kupoprodaji u privredi, bitan element ugovora je samo stvar.

4.STVARI

Stvari kao materijalni delovi prirode koji se mogu potčiniti ljudskoj vlasti i koji nisu izuzeti iz obligacionopravnog prometa, čine predmet kupoprodaje odnosno predmet prodavčeve obaveze. Da bi stvar bila predmet prodavčeve obaveze potrebno je da se ispune svi oni opšti uslovi koji se odnose na mogućnost, dozvoljenost i određenost predmeta ugovora uopšte.
Stvari u prometu - Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu. Ukoliko se ugovori prodaja stvari koja je van prometa (res extra commercium) onda je takva ugovor pogođen sankcijom ništavosti. Tako te stvari postoje u fizičkom smislu, one sa gledišta pravnog prometa ne predstavljaju predmete prava i obaveza. Stvari van prometa su one koje ne mogu biti predmet građanskopravnihz poslova, kao što su npr. javna dobra (putevi, ulice, trgovi, more, reke, jezera, luke, javni spomenici i sl.) ili druge stvari koje su posebno zakonom izuzete iz građanskopravnog prometa.
Izvesne stvari su u ograničenom prometu tako da mogu biti predmet kupoprodaje samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Ti uslovi se uglavnom odnsoe ili na dobijanje posebnog odobrenja ili na određena svojstva lica koja se mogu pojaviti u ulozi prodavca ili kupca. Tako, određeni lekovi, otrovi, opojne droge, ekspolozivne materije i sl. mogu biti predmet kupoprodaje ukoliko su ispunjenji posebno predviđeni uslovi.
Predmet prodavčeve obaveze je akt predaje stvari ali sumarnije govoreći, predmet njegove obaveze je stvar. Pri tome, bitno je uočiti da predmet kupoprodaje ne može biti facere ili non facere i to je upravo ono što razlikuje kupoprodaju od ugovora o delu ili nekog drugog neimenovanog ugovora.
Buduće stvari - Prema našem pravu kupoprodaja se može odnositi i na buduću stvar. Budućom stvari se naziva ona stvar koja u trenutku zaključenja ugovora ne postoji, već koje će tek nastati. Prodaja budućih stvari može biti zaključena i kao aleatoran ugovor koje se tada naziva kupovinom nade gde se kupac obavezuje da isplati ugovorenu cenu bez obzira na ostvarenje nade npr. kupovina godišnjeg ploda jednog vinograda ili voćnjaka ili kupovina celog ulova divljači u toku jedne sezone.
Kad je stvar propala pre ugovora - Stvar o kojoj je ugovor, u principu, mora postojati u trenutku zaključenja ugovora, osim ako nije reč o budućim stvarima. Tako, ukoliko je u času zaključenja ugovora stvar propala, kupoprodaja ne proizvodi pravna dejstva. Ako je samo delimično propala, ona kupac ima pravo izbora da raskine ugovor ili da ostane pri njemu uz srazmerno sniženje cene. Vodiće se računa o tome da li je delimična propast stvari takva po svojoj prirodi da osujećuje svrhu ugovora ili je takva da ne smeta postizanju svrhe ugovora. Pri svemu tome vodiće se računa i o odgovarajućim običajima u pravnom prometu.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-04-2010 01:11 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Lisabonski ugovor o EU i korporativna društvena ekološka odgovornost profesorXXX 0 899 25-05-2011 04:00 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Ugovor o franšizingu Dzemala 0 981 07-02-2011 04:51 AM
zadnja poruka: Dzemala
  UGOVOR O OSIGURANJU Autor1 0 2,069 12-04-2010 11:59 PM
zadnja poruka: Autor1
  Lisabonski ugovor DMaturski 0 2,377 26-01-2010 01:24 AM
zadnja poruka: DMaturski

Skoči na forum: