Tržište kapitala - menadžment - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.

Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava, odnosno od prideva capitalis-glavni. Kapital kao reč se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i pojavom kredita. Ono što se obično tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste ukupnost dobara koja donose kamate.
Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem od jedne godine. Drugim rečima, tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika.
Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca kapital na određenom mestu i u određeno vreme.
U tržišno razvijenim zemljama način funkcionisanja, bankarske operacije i tehnologija rada na tržištu kapitala odvijaju se na osnovu jasnog poslovnog kodeksa, morala i dobrih poslovnih oobičaja. Naime, učesnici na tržištu kapital pri obavljanju raznih transakcija dužni su da se pridržavaju sledećih principa i karakteristika:
- jednoobraznost, koja podrazumeva koja podrazumeva primenu jednoobraznih instrumenata po formi i sadrzžini, jedoobrazbnost dokumenata i njihove obrade, kao i jednoobraznost tehnologije rada,
- jedinstvenost, koja podrazumeva jedinstven način poslovanja i obavljanja tržišnih transakcija;
- internacionalnost u realizaciji ovih poslova, koja označava striktno poštovanje i pridržavanje međunarodnih pravila i običaja;
- široka lepeza ponude tržišnog materijala i veliki broj učesnika ovlašćenih za obavljanje poslova na finansijskom tržištu;
- efikasnost i korektnost, koja se ogleda u pravovremenoj i promptnoj valutaciji priliva i odliva sredstava po osnovu realizacije tržišnih transakcija na nacionalnom i međunarodnom tržištu;
- tržišno ponašanje i apsolutna konkurentnost svih učesnika na tržištu sa stanovišta kvaliteta tržišnih usluga koje se pružaju klijentima;
- besprekorna finansijska disciplina na svim nivoima i kod svih učesnika;
- savremena tehnologija rada uz primenu najsavremenijih tehničkih pomagala;
- racionalnost poslovanja institucija izražena kroz niske transakcione troškove;
- potpuna i dosledna ažurnost, koja se ogleda u neprikosnovenoj obavezi učesnika na tržištu da sve naloge dobijene do određenog vrmena obrade i realizuju istog dana;
- primena kontokorentne i korespondentske politike između tržišnih učesnika;
- stabilnost, konzistentnost, kongruentnost i dosledna primena zakona i svih podzakonskih propisa u odnosu na sve učesnike;
- primena najjednostavnijih rešenja za cirkulaciju podataka i dokumenata;
slobodan transfer kapitala i finansijskog tržišta.

Efikasnost tržišta kapitala svake zemlje pod uticajem je:

• akumulirane štednje,
• razvijenosti bankarskog sistema,
• podsticaja štednje poreskom politikom zemlje,
• razvijenosti dugoročnih HoV,
• razvijenosti berzi na kojima se trguje dugoročnim HoV,
• efikasnost tržišta novca,
• ukupne stabilnosti zemlje i
• samog tržišnog ambijenta i njgove razvijenosti.

PONUDA KAPITALA

Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa movcana sredstva u dužem roku od godne dana. Pri tom, ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora, kao što su:

• svi vidovi štednje, kao odložena potrošnja
• svioblici transformacije mobilisanog novca u kapital banaka i
• zajmovi u inostanstvu

Smatra se da je najvažniji primarni izvor kapitala – onaj koji potiče iz štednje, kao odložene potrošnje društva.

Štednja, kao odložena potrošnja društva, se formira u sektoru stanovišta i u okviru privrednog i društvenog sektora zemlje.Kolika će biti ta dužina odlaganja trošenja zavisi od niza objektivnih i subjektivnih faktora, od kojih su najznačajniji sledeći:
• Stopa ostatka ličnog dohotkai akumulacije
• Stopa očekivanog prihoda u budućnosti
• Stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje štednje

Obim štednje zavisnosti je od mnogih okolnosti. Ovde navodimo najvažnije:
• primanja stanovništva i njihova motivisanost da štede
• visina i raspodela neto dobitka, kao novostvorene vrednosti i
• funkcionisanje sekundarnog tržišta HoV.

Primanja stanovništva i njihova motivisanost da štede u direktnoj je zavisnoti od drugog činioca, tj. od visine i raspodele ostvarenog neto dobitka. Veća masa neto dobitka osnovna je predpostavka većih primanja, tz.zarada zaposlenih i pri neizmenjenim uslovima raspodele. Motivi za štednju građana značajna su činilac štednje. Smatra se da jači motivi za štednju smanjuju fleksibinli deo tekuće potrošnje i povećavaju štednju. Sama motivisanost može biti materijalna i nematerijalna...

SADRŽAJ:

TRŽIŠTE KAPITALA 2
1.0. Uvod 2
1.1. PONUDA KAPITALA 3
1.2. OBLICI KORIŠĆENJA KAPITALA 7
1.3. ULAGANJE U AKCIJE ILI AKCIONARSKI KAPITAL 8
1.4. UČESNICI NA TRŽIŠTU KAPITALA 10
1.5. BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE 11
1.5a. Najznačajnije svetske berze 13
1.5b. Beogradska berza 14
1.6. ULOGA DRŽAVE NA TRŽIŠTU KAPITALA 15
1.7. DUGOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI 16
1.8. DEONICE (AKCIJE). 17
1.8a. OBIČNE AKCIJE 18
1.8b. PREFERENCIJALNE (POVLAŠĆENE) AKCIJE 18
1.8c. UŽITNIČKE AKCIJE 19
1.9. UPRAVLJANJE DIVIDENDOM 20
2.0. OBVEZNICE 24
2.1.Vrste obveznica 24
2.2. PLATINI PROMET I BANKARSKE TRANSAKCIJE 26
2.2a. Instrumenti platnog prometa 27
2.2b. Obavljanje platnog promete elektronskim putem 27
2.3. OSNOVNI OBLICI FINANSIRANJA 28
2.4. ULOGA I ZNAČAJ FINANSIJSKIH DERIVATA 30
2.4a. Fjučersi 31
2.4b. Opcije 33
2.4c. Ostali finansijski derivati 34