Tropski cikloni - uzroci i posledice - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Uvodne napomene

Ovaj diplomski rad je razmatranje problema tropsih ciklona, odnosno uzroci i posledice. Ciklonski vrtlozi koji se javljaju u niskim širinama obe hemisfere, u kojima vetar prelazi granicu od 32 m/s, zovu se tropski cikloni.

U zavisnosti od oblasti njihovog obrazovanja oni imaju različita imena. Tako na primer u tropskoj zoni Tihog okeana tropski cikloni se zovu tajfuni, u Dtlantiku - uragani, na severu Australije - vili-vili, u Indiji - cikloni. Veoma sistematizovan prikaz tropskih ciklona je dat u nedavno izašloj knjizi „Global View of Tropical Cyclones" od Elsberry et al (1987), kao i knjizi „Tropical Cyclones - Their Evolution, Structure and Effects" od Anthesa (1982).

Opis konkretnog problema

U poređenju ca vantropskim ciklonima tropski cikloni imaju manje razmere, prečnik im je relativno mali - desetine ili stotine kilometara, ali je horizontalni gradijent pritiska, kao i brzina vetra obično znatno veća nego u vantropskim ciklonima

Uzroci nastanka i razvoja tropskih ciklona nisu sasvim izučeni. Oni se javlaju iznad okeana gde vazduh postaje nestabilan pri većim sadržajima vlage i gle je temperatura površine mora veća od 27°S. Teorija uslovne nestabilnosti drugog reda (CISK - Conditional lnstability of the Second Kind) je u ranim 1960.-tim godinama korišćena za objašnjenje nastanka i razvoja tropskih ciklona. Po ovoj teoriji površina okeana je ponor za moient količine kretanja iz atmosfere, ali ne i izvor toplote za atmosferu. Začetak tropskih ciklona je zasnovan na konvektivnoj energiji u atmosferi. U ovu teoriju se sumnja iz više razloga (Emanuel 1990). Jedan od tih razloga je da maritimna tropska atiosfera ima male rezerve konvektivne energije, a sa druge strane područja sa znatnijii rezervama konvektivne energije nisu poznata po tropskim ciklonima. Emanuel (1986) je predložio alternativnu teoriju nastanka i razvoja tropskih ciklona

Po toj teoriji nestabilnost konačne aiplitude u vetroi izazvanoj prizeinoj razietni toplote (V/I5HE-Wind-lnduced Surface Heat Exchange) u tropskoj atiosferi je zasnovana na pozitivnoj korelaciji izieđu prizeinog fluksa toplote i vetra. Povećanjei prizeinog vetra dolazi do povećanja transfera toplote iz iora, što dale dovodi do povećanja vetra itd.

Brzine vetra u tropskii cikloniia katkad dostižu i 100 m/s, koje se uglavnon ne mogu registrovati klasičnii ierenjiia, već se procenjuju po rušilačkoi dejstvu. Ogroine su i količine padavina iz tropskih ciklona. One nekada dostignu i 1000 mm/24 h.

Cilj rada

Jeste prikaz tropskih ciklona, kako oni nastaju, koji su uzroci nastanka i koje su posledice na okolinu usled njihovog dejstva.

SADRŽAJ:

I POGLAVLJE - 3 -
1 Uvodne napomene - 3 -
1.1 Opis konkretnog problema - 3 -
1.2 Cilj rada - 3 -
1.3 Ciljna grupa - 4 -
1.4 Personalna motivacija - 4 -
1.5 Ključne reči - 4 -
1.6 Kratak pregled sadržaja poglavlja - 4 -
II POGLAVLJE - 5 -
2 Tropski cikloni - 5 -
2.1 Numeričko modeliranje - 6 -
2.2 Četiri faze tropskog ciklona - 8 -
2.3 Nepogode - 10 -
2.4 Klasifikacija tropskih ciklona - 11 -
2.5 Ciklostrofski vetar - 12 -
III POGLAVLJE - 14 -
3 Nepogode unutar vazdušne mase - 14 -
3.1 Klasifikacija oblaka. Kumulus. Kumulonimbus - 14 -
3.2 Grmljavinska nepogoda - 16 -
3.3 Faze razvoja nepogode - 17 -
3.4 Tipovi jakih nepogoda - 17 -
3.4.1 Jednoćelijske nepogode - 18 -
3.4.2 Višećelijske nepogode - 18 -
3.4.3 Linije nestabilnosti - 19 -
3.4.4 Supećelijske nepogode - 20 -
3.5 Pojave koje prate grmljavinske nepogode - 22 -
IV POGLAVLJE - 23 -
4 AMEH tropski cikloni - 23 -
4.1 Forsiranje početnog vrtloga - 24 -
4.2 Dijagnostika tropskih ciklona - 25 -
V POGLAVLJE - 28 -
5 Uragani - najjači tropski ciklon - 28 -
5.1 Nastanak uragana - 29 -
5.2 Razorne pojave koje prate uragan - 32 -
5.3 Raspodela uragana po svetu - 32 -
5.4 Prognoziranje - 33 -
VI POGLAVLJE - 34 -
6 Zaključak - 34 -
7 Literatura - 35 -