Trening i edukacija globalnog menadžera

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Čini se da Srbija nikada nije bila bogatija menadžerima koji to nominalno jesu, a da nikada nije postojala veća kriza upravljanja bilo u privredi ili u vanprivrednim delatnostima. Konflikt interesa menadžera i vlasnika predstavlja jedno od najkolosalnijih pitanja u svetskoj ekonomiji. Kada se posmatraju, globalni ekonomski samiti, konstantuje se kako u toj gomili menadžera ima onih koji presudno odlučuju kuda neka kompanija, a posredno i privreda treba da ide. Pa ipak reč menadžer, a jedno vreme i vlasnik bila je gotovo 40 godina izopštena iz naših ekonomskih udžbenika. Gotovo stidljivo 70-ih godina formirao se Fakultet organizacionih nauka, kao mesto gde bi trebalo obrazovati buduće menadžere. 90-te godine, donele su pravu poplavu menadžerstva u Srbiji. Gotovo da nije bilo sfere života u kojoj nije involviran pojam menadžmenta. Danas se u Srbiji govori o menadžmentu u sportu, kulturi, nauci, umetnosti, i naravno privredi.
Paralelno sa sveopštom popularizacijom pojma menadžer i menadžment, nicale su i ustanove koje su se bavile obrazovanjem budućih menadžera.

Trening i edukacija menadžera

Obuka je proces menjanja ponašanja i stavova zaposlenih, na način koji će povećati mogućnosti realizacije ciljeva. Ovaj proces je posebno značajan kod pripreme zaposlenih za obavljanje poslova u drugim zemljama, jer pomaže da se njihov ukupni potencijal iskaže. Obuka može pomoći da menadžer bolje razume običaje, kulturu i radne navike lokalnog stanovništva. Najednostavnija obuka u periodu pripreme je potavljanje integratora za svaki posao u stranoj zemlji. Ova osoba je zadužena za stvaranje uslova u kojima će se operativni poslovni sistem slagati sa onim koji postoji u lokalnoj kulturi. Integrator savetuje, vodi i predlaže potrebne akcije u cilju kreiranja ove sihronizacije. Međutim, i ako upotreba integratora može pomoći, ona je retko dovoljna. Globalna organizacija prlikom stvaranja efikasnog globalnog tima, mora da okupi pojedince koji razumeju lokalni jezik, koji su odrasli u različitim kulturama, koji su otvoreni i fleksibilni, i koji su u stanju da rade pod stresnim uslovima.
U slučajevima gde potencijalni kandidati ne poseduju sve ove osobine, potreban je dobro osmišljen program obuke koji se sprovodi pre nefo što se osobe pošalju na zadatak.

Srbija i top menadžment

Pitanje koje se logično nameće jeste da li mi imamo vrhunske menadžere? Veselin Jevrosimović-suvlasnik privatne firme „Comtrade“ smatra da Srbija ima mlade i perspektivne ljude, koji imaju znanja da upravljaju firmama.
„Srbiji nedostaju top menadžeri. Ključ uspeha je stalna edukacija. Naravno, nužno je postojanje ustanova koje bi se bavile promentiranjem menadžmenta i preduzetništva“-ističe Ljiljana Bojković, menadžer Fakulteta za industrijski menadžment. Svakako, jako je važna i vremenska komponenta. Pitanje je za koliko vremena se pravi top-menadžer?
Naše iskustvo je pokazalo da nije dovoljno samo školovati ljude koji bi se bavili menadžmentom. Privredni ambijent je često od njih pravio samoupravljače. Svakako je nužno školovati ljude, ali je jako važno stvoriti privredni ambijent u kome bi se afirmisale kategorije menadžerstva i preduzetništva a ne derogirale kao dosada.

U koncipiranju takvog jednog ambijenta, neophodna je pomoć sa strane od zemalja razvijene tržišne privrede. Činjenica je da je u Srbiji danas teško odvojiti vlasničku od menadžerske funkcije. Jasna podela na upravljanje, rukovođenje, i izvršenje jeste svakako nužnost. Srbija jednostavno mora da stvori top-menadžere.

Gde je granica?

Savremeni privredni tokovi odišu naglim rastom zarada menadžera. Zvanična statistika zabeležila je u zadnjih 50 godina, povećanje zarade menadžera od čak 30 puta. Sa obzirom na to da njihovo delovanje postaje sve masovnije i uticajnije, privredni sistem u kome oni egzistiraju naziva se menadžerskim kapitalizmom. Dr Vlajko Petković smatra „da je osnovna razlika između preduzetnika (vlasnika) i menadžera u tome što preduzetništvo uvek prethodi menadžmentu“.
Preduzetnik uvek inicira i stvara firmu. On se sa eventualnim uspehom firme poistovećuje. Sa obzirom na to da u stvaranju firme ima presudan uticaj, on je za firmu vezan emotivno. Ta emotivna vezanost za firmu često mu daje karakteristike menadžera. Jednostavno, jako često preduzetnik ne prenosi sva upravljačka prava na menadžere, već zadržava određena prava koja ga čine menadžerom.
Nije preterano reći da je vlasnik uvek menadžer, a da menadžer ne mora da bude vlasnik. Najdrastičnija razlika izmežu vlasnika i menadžera proističe iz same prirode njihove ličnosti. Preduzetnik razmišlja emotivno, a menadžer racionalno. U raspodeli neto profita preduzetnik se orijentiše na rentabilnost a menadžer na sigurnost. Preduzetnika interesuje širenje materijalne osnove biznisa, a menadžera plata.