Toksični efekti alkohola

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Alkohol je jedna od najstarijih supstanci koje su danas proglašene za psihoaktivne supstance. Iako je danas društveno opšte prihvatljivo da se alkohol konzumira i upotrebljava, njegova nekontrolisana primena izaziva veoma ozbiljne i naročito opasne reperkusije. S jedne strane njegova umerena upotreba ima veoma veliki broj pozitivnih posledica, ali sa druge strane konstanta primena i u velikim količinama izaiva bolesti koje su u većini slučajeva smrtonosne. U svetu postoji veliki problem sa alkoholizmom koji uzima danak ne samo u sferi zdravstva, nego i u sferi socioloških i društvenih prilika, jer ponašanje koje prati konzumiranje alkohola je možda i veći problem od samih bolesti koje izaziva.

TOKSIČNI EFEKTI ALKOHOLA

Etanol

Etanol je organsko hemijsko jedinjenje koje čine ugljenik, vodonik i jedna OH-grupa, odnosno predstavnik alkohola. Ranije se nazivao etilalkohol.Često se ovo jedinjenje narodnim govorom naziva samo alkohol ili špiritus, iako je to samo jedan predstavnik čitave klase alkoholnih jedinjenja.
Alkohol se najčešće dobija alkoholnim vrenjem šećera, a dobijeni etanol se označava kao agrar- ilibioetanol. Ograničvajući faktor u dobijanju bioetanola je otpornost mikroorganizama koji ga proizvode (kvasac ugine pri koncentraciji etanola od 18%) pa je za dobijanje žestokih alkoholna pića neophodna redestilacija. Etanol se može proizvesti i sintezom iz vode i etena u prisustvu sumporne kiseline kao katalizatora.
Smeša 95,57% etanola i 4,43% vode čini azeotropnu smešu, pa se veća koncentracija etanola ne može dobiti destilacijom pri atmosferskom pritisku, već se za dobijanje 100% (apsolutnog) etanola koriste druge metode.
Etanol je lako isparljiva, zapaljiva providna tečnost specifičnog oštrog mirisa. Prisutna hidrokilna grupa učestvuje u stvarnju vodoničnih veza uslovljavajući manju isparljivost etanola u odnosu na nepolarna jedinjenja slične molekulske mase. Dobar je rastvarač, meša se sa vodom u svim odnosima, a rastvara veliki broj kako polarnih tako i nepolarnih jedinjenja. Pri mešanju etanola i vode dolazi do kontrakcije zapremine (1 litar etanola i 1 litar vode daju 1,92 litara smeše). Gustina etanola zavisi od temperature, i kreće se od 0,80 g/cm3 na 0°C do 0,75 g/cm3 na 60°C. Indeks prelamanja 100%-tnog etanola iznosi nD20=1,3613....

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 TOKSIČNI EFEKTI ALKOHOLA - 3 -
2.1 Etanol - 3 -
3 UTICAJ ALKOHOLA NA ZDRAVLJE - 4 -
3.1 Negativan uticaj alkohola - 4 -
3.2 Pozitivan uticaj alkohola - 5 -
4 ŠTETNOST ALKOHOLA - 6 -
4.1 Kratkoročni učinci alkohola - 6 -
4.2 Dugoročni učinci pijenja alkohola - 7 -
4.3 Posledice dugotrajnog pijenja alkohola - 7 -
5 ALKOHOLIZAM - 8 -
6 ALKOHOL I JETRA - 10 -
7 ALKOHOLNI HEPATITIS - 10 -
8 CIROZA JETRE - 11 -
9 LEČENJE ALKOHOLIZMA - 12 -
10 ZAKLJUČAK - 14 -
11 LITERATURA - 15 -