Test maticne ploce ASUS A8N-SLI DELUXE

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Matična ploča je glavna štampana poluprovodnička ploča koja omogućava komunikaciju između ostalih hardverskih delova u računaru.

Praktično, matična ploča je dom za ostale komponente. Ona direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima njenog čipseta, socketa i kvaliteta ostalih delova na ploči. Matične ploče su mnogo uznapredovale, tako da je danas sasvim uobičajeno da matična ploča ima već ugrađen zvučni čip, grafički čip, mrežni čip, USB priključke, pa čak i procesor, dok su floppy kontroleri već odavno uobičajeni, iako su pre i oni bili odvojeni.

Kako radi maticna ploca

Jedan od najvažnijih dijelova matične ploče je magistrala. Preko magistrala idu svi podaci, te tako komponente međusobno komuniciraju. Brzina magistrala se meri u MHz-ima (megahercima). Što je veća brzina to se više podataka istovremeno može preneti. Najbitnija magistrala je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina može dramatično povećati performanse računara. Osim FSB-a, postoje i druge magistrala:
• Memorijska magistrala spaja Northbridge sa memorijom
• IDE magistrala spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD uređajima
• AGP magistrala spaja grafičku kartu sa memorijom i CPU
• PCI magistrala spaja PCI slotove sa Southbridge-om, također PCI magistrala koristi novi PCI Express (koji se nameće kao zamena za PCI i AGP)

Delovi maticne ploce:
• Čipset: Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom, te šalje glavnom procesoru (CPU) informacije ostalim delovima. Sastoji se od dva dijela:
• NorthBridge: NorthBridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a (en. Front Side Bus ili sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke kartice. Od njega najviše zavise performanse matične ploče. Integrisan je na matičnu ploču što znači da se ne može mijenjati, ali njegova voltaža i performanse se mogu mijenjati kroz BIOS ili softverski.
• Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz procesor-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore itd.

Socket: Socket određuje koji procesor se može ugraditi u matičnu ploču. Nemoguće je staviti AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket (i čipset). Najkorišteniji socketi danas su:
• Socket 478 - Stariji Pentium i Celeron procesori
• Socket LGA775 - Novi Intel Pentium 4 procesori
• Socket A - Stari AMD Athlon procesori
• Socket 754 - AMD Sempron i neki AMD Athlon procesori
• Socket 939 - Brzi i jako korišteni AMD Athlon 64-bitni procesori
• Socket AM2 - Zamjena za socket 754 i 939, koristi DDR2 memoriju

BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše osnovne funkcije računara i svaki put proverava svoje stanje prilikom paljenja računara.

Memorijski slotovi: Služe kao dom za RAM memoriju, obično ih ima više.
PCI utor: PCI (en. Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne, i nekada i grafičke karte.

AGP: konektor isključivo namijenjen za grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.

IDE konektori: služi za spajanje PATA hard diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW); obično se nalaze dva konektora.

SATA konektori: en. Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je nešto novijeg datuma nego PATA, služi za konektovanje SATA hard diskova i logično donosi bolje mogućnosti; sam konektor je nešto manji i praktičniji.

USB priključci : služi za priključivanje vanjskih uređaja (printera, memorijskih stickova itd.). Najnoviji standard je USB 2.0, koji je mnogo brži od starog USB 1.1.
Legacy konektori: Riječ je o prevaziđenim konektorima (serijskom i paralelnom), ali su još uvijek tu radi podrške starim uređajima iako se sve manje koriste. Odlikuje ih mala brzina.

Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu su takođe veoma stari i nisu se previše menjali. Danas se miševi i tastature sve više proizvode za USB standard.

CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i sistemski sat koji pamti tačno vreme i kada je računar ugašen.

Integrisani dijelovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa i grafičke čipove.

Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju te je raspođuje ostalim delovima na matičnoj ploči.