Terorizam - menadžment u poslovno - civilnoj bezbednosti

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Savremeni terorizam, kao jedan od vidova nasilja, je postao sigurno najznačajniji izazov za državu i njene organe zaštite, ali i za celu međunarodnu zajednicu.

U 21. veku terorističke aktivnosti su postale jedan od najvecih problema međunarodnog sistema bezbednosti. Zbog toga je i svaki pomak u pronalaženju metoda, indetifikacije i sadržaja terorizma, vrlo značajan u borbi protiv ovog vida nasilja.

Povećanje nasilja i nasilničkog ponašanja u mnogim zemljama savremenog sveta postalo je jedan od osnovnih problema u društvu. Svest o postojanju terorizma je prisutna u svakome ko bar malo prati dešavanja u savremenom svetu, jer retko prođe dan, a da do svakog od nas ne dođe nova vest o nekoj terorističkoj akciji. Pogotovo zbog toga što su zbog svoje brutalnosti te akcije i tema dana.

Terorističke aktivnosti su vrlo složene i nisu dovoljno razjašnjene naročito kada je reč o njihovim nosiocima i razlozima za njihovo postojanje. Pored toga, objekti napada i metodi koji se primenjuju se stalno menjaju. Zbog toga je za uspešno suprotstavljanje terorističkim aktivnostima bitan rad u kontinuitetu uslovljen brojnim okolnistima kako bi se na vreme uočili ciljevi i metode delovanja savremenog terorizma.

Pojam, nastanak i motivi

Terorizam kao vrsta kolektivnog i političkog kriminaliteta svakako nije nov i nepoznat društveni fenomen. Neki smatraju da je nastao kad i klasno društvo odnosno kada i država. Drugi ga vezuju za Bliski istok i pojavu versko političkih sekti. Međutim, većina autora se slaže da terorizam polazi od Francuske buržoaske revolucije, tačnije od jakobinske diktature. Ovo tim pre što se i pojam “terorizam” u današnjem značenju koristi počev od pada Robespjera.
Savremena nauka ulaže velike napore da ponudi opšte prihvatljivu definiciju terorizma.
Npr. Lemkin određuje terorizam kao umišljenu upoterbu bilo kakvog sredstva kojim može da se stvori opšta opasnost. Ta opšta opasnost je ona opasnost koja preti interesima više država ili njihovim građanima!
U rečniku francuskog jezika terorizam se tumači kao “skup akata nasilja koja neka politička organizacija vrši da bi uticala na stanovništvo i stvorila neku klimu nesigurnosti.
Kada analiziramo ove i mnoge druge definicije terorizma jasno uočavamo elemente pojma terorizma i to nasilje, strah, cilj i motiv.
Proučavajući tokove savremenog terorizma lako se uočava isprepletenost karakteristika unutar terorističkih organizacija. Terorizam ovog vremena je globalan, on je nov po destruktivnosti i profesionalnom koordiniranju, planiranju i izvodjenju napada. Nasiljem se demonstrira sila, čiju destrukciju daleko nadilaze psihološki efekti.
Terorizam kao nasilje koje pojedinac koristi u svom suprotstavljanju državi, javlja se još u srednjevekovnom periodu. Takvo nasilje je bilo karakteristično i za vreme apsolutnih monarhija, poslednje faze feudalizma…
Motiv teroriste da izvrši nasilje je i dalje tajanstven i nedostupan element terorističke aktivnosti.
Motiv se najčešće određuje kao pokretač aktivnosti. Sam proces pokretanja, odrzavanja i usmeravanja aktivnosti naziva se motivacija. Razlozi koji pokreću teroristu na aktivnost zahtevaju mnoga slozenija istraživanja. Nas posebno zanimaju baš ti motivi kao unutrašnja snaga koji pokreću teroriste na aktivnost. To su unutrašnji motivi koji su i najsnažniji jer oni kad se formiraju traju dok se njihova aktivnost ne ostvari ili dok se koreni terorizma ne unište što je jedan veoma dug i težak proces!
Psihološka motivacija terorista proizilazi iz njihovog ličnog nezadovoljstva ličnim životom i iz čvrstog uverenja da ce smisao života naći samim pripadanjem terorističkoj organizaciji. Teroristi su uvereni da su svi oni koji su izvan te organizacije njihovi neprijatelji pa zbog toga ni ne osećaju grižu savest posle izvedene terorističke organizacije.