Takse - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pod taksama se u finansijskoj teoriji u praksi podrazumevaju prihodi koji predstavljaju novčani ekvivalent za usluge koje čine organi državne adnministracije ili druga javno pravna tela fizičkim ili pravnim licima.
Takse se dele:
-na administrativne takse
-lokalne komunalne takse
-sudske takse
U finansijskoj literature nema mnogo razlika u definisanju taksi kao oblika javnih prihoda. Naime, pod taksama se obično podrazumevaju oni javni prihodi koje država i njeni organi primaju kao protivnaknadu od pojedinaca ili grupa za učinjene usluge svojih organa ili ustanova. Takse, prema tome, predstavljaju novčani ekvivalent za usluge koje čine organi državne administracije ili druga državna tela fizičkim i/ili pravnim licima. Ova činjenica predstavlja elementarnu karakteristiku taksa kao oblika javnih prihoda i omogućuje da se precizno podvuče linija razgraničenja između taksa i drugih kategorija javnih prihoda, poreza i doprinosa posebno. Međutim, i ako je pojam taksa u literaturi dosta precizno definisan i razgraničen od poreza (posebno) i doprinosa, u praksi, se u znatnom broju slučajeva, termin taksa upotrebljava za obeležavanje poreskog oblika, i obratno. Od interesa mi je upoznati kolege s tim da precizno razgraničenje između poreza i taksa nije sprovedeno na primer ni u francuskom jeziku i fiskalnom zakonodavstvu, budući da se često može naići na mešanje termina “import” (porez) i “taxe” (taksa) za obeležavanje pojedinih kategorija javnih prihoda. Tako se u francuskom jeziku jedan od najvažnijih poreskih oblika, porez na dodatu vrednost, naziva “taksa na dodatu vrednost” (taxe sur la valeur ajoutee).
Kad je reč o javnim rashodima treba razlikovati da li oni imaju opšti karakter, da li javni interes dominira ili se kod pojedinih javnih rashoda pojavljuje posebna korist pojedinaca koji zahteva određenu uslugu ili radnju. U prvom slučaju, koštanje javnih rashoda će da podnesu svi obveznici javnih prihoda (porezi), a u drugom slučaju će sve troškove ili samo neki njihov deo da podnese korisnik te posebne usluge.
Za sve vrste usluga ili radnji koje pružaju odnosno čine državni organi, se ne naplaćuje taksa ili neka druga protivnaknada. Zapravo, plaćanje taksi se odnosi samo na tzv. nematerijalne usluge koje pružaju državni organi. To se odnosi posebno na usluge administrativnih, carinskih ili sudskih organa. Privredne usluge državnih organa nesmeju biti predmet plaćanja taksa. Prihodi ove vrste predstavljaju privredne prihode države (prihodi državnih preduzeća), a ne taksene, a za pojedinaca - korisnika plaćanje takve usluge je cena usluge. Treba voditi računa da taksa nije cena za pruženu uslugu od strane državnog organa.
Visina takse se ne konstituiše po kriterijumu vrednostipružene usluge. Ona predstavlja samo specifičan oblik participacije korisnika usluge u finansiranju delatnosti državnog organa koji mu pruža konkretnu uslugu na njegovo tržište.
Izuzev navedene karakteristike taksa, ne treba iz vida izgubiti, kao značajnu karakteristiku ove vrste javnih prihoda, i dobrovoljnosti. Nasuprot porezu koji predstavlja obavezno davanje, sa elementima prinude u određenim fazama, pri plaćanju takse, lice koje plaća taksu slobodno donosi odluku da li će se koristiti uslugom i platiti taksu ili neće. Veoma su retki slučajevi da se neka taksa plati (sa elementom prinude), iako se usluga nekoristi (primer plaćanja takse pri registraciji putničkog vozila za korišćenje putne mreže).
Takse su veoma neizdašan javni prihod, bilansno zanemarljiv, koji uz to pokazuje osetnu neelastičnost i smanjenu mogućnost prilagođavanja privrednim oscilacijama.
Kao i porez, takse predstavljaju davanje u novcu. U velikom broju slučajeva se kod taksa primenjuje čitav niz tehničkih postupka koji su slični onima koji se primenjuju kod poreza.
Takse su stari oblik javnih prihoda, poznat već u robovlasničkim (u Rimu, Atini i drugim antičkim državicama) i feudalnim državama. Tako su se u starim robovlasničkim državama naplaćivale sudske takse, takse za upotrebu vode u privredne svrhe i slično. U to doba takse su, sa domenskim prihodima predstavljale jedan od glavnih javnih prihoda. Međutim, kapitalističke, socijalističke i postsocijalističke države sve više napuštaju takse i zamenjuju ih porezima. Osnovni razlog navedene pojave leži, po mišljenju mnogih teoretičara, u neelastičnosti i izraženoj neizdašnosti taksa kao javnih prihoda. Naime, iskustvo je nedvosmisleno pokazalo da su porezi daleko izdašniji i sposobniji da se prilagode konjukturnim privrednim kretanjima...

Karakteristike taksi

Takse kao oblik javnih prihoda, imaju sledeće karakteristike:

1. prvo, predstavljaju protivnaknadu za izvršenu uslugu od strane državne administracijeili drugog javno-pravnog tela. Ova elementarna karakteristika takse omogućava se uoči razlika koja postoji između takse i drugih oblika javnih prihoda, pre svega poreza. Kod poreza ne postoji direktna protivnaknada, s obzirom na to da služe za finansiranje opštih potreba;
2. drugo, usluge se vrše u principu samo na zahtev fizičkog ili pravnog lica. Lice koje plaća taksu potpuno slobodno donosi odluku da li će se koristiti uslugom državnog organa ili neće;
3. treće, visinu taksene obaveze jednostrano utvrđuje nadležni državni organ;
4. četvrto, takse se plaćaju za usluge nematerijalne prirode. One se plaćaju za usluge administrativnih, sudskih, carinskih i drugih organa javno-pravnog tela.
Osnovne odredbe
. Ovim zakonom uređuju se republičke administrativne takse (u daljem tekstu: taksa).
Za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje kod institucija, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u vršewu poverenih poslova i organizacija koje vrše javna ovlašćenja (U daljem tekstu: organi), plaćaju se takse po odredbama ovog zakona u iznosima propisanim Tarifom republičkih administrativnih taksi, koja je sastavni deo ovog zakona (u daljem tekstu: Tarifa)
Obveznik takse
Obveznik takse(udaljem tekstu.obveznik) jeste podnosilac zahteva, odnosno podneska koim se postupak pokreće, odnosno vrši radnja propisana Tarifom.
Ako za propisanu taksu postoji više obveznika, njihova obaveza je solidarna.
Ako zapisnik zamenjuje zahtev odnosno podnesak za koji se plaća taksa, obveznik je davalac izjave na zapisnik.
Obveznik koji kod diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore podnese zahtev ili podnesak nadležnom organu u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Relublika) za pokretanje postupka, odnosno za izvršenje radnje za koju je ovim zakonom propisana obaveza plaćanja takse, taksu plaća kod diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore u valuti zemlje u kojoj je zahtev. odnosno podnesak podnet. Organ iz stava 1 . ovog člana koji rešava po zahtevu, odnosno podnesku dužan je da obavesti diplomatsko- konzularno predstavništvo Srbije i Crne Gore, o visini takse koju je obveznik dužan da plati....