Sve o pirateriji - Warez

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Jovica
Unregistered

 
Poruka: #1
Sve o pirateriji - Warez
Praksa piratske razmene nije uvek ista: dok je na masovnom P2P nivou cilj korišćenje ili uživanje u softveru, muzici, filmovima ili knjigama, na višim nivoima dobija karakter socijalnog katalizatora: ona je način za ulazak u krug posvećenih i dokazivanje vrednosti

Piše: Vladimir Karan


[Slika: piratidva.jpg]

Termin warez izveden je iz množine engleske reči software, a označava veću količinu, gomilu programa. Preuzimanje većeg broja fajlova je stalna praksa razmene, te se vremenom ustalila skraćena verzija ove reči, wares, da bi potpun oblik dobila početkom 90-ih. Termin se koristi podjednako kao imenica i glagol, označava skidanje zaštite iz nekog programa i objavljivanje u obliku lakom za razmenu.

Za uključene u ovakav vid aktivnosti warez je mnogo više od razmene piratizovanog softvera. To je aktivnost, način socijalizacije, produkt mrežne kulture i nelične komunikacije, ali i kriminalna delatnost. Warez i hakerska kultura su tesno povezani zbog zajedničkog prostora, veze s mrežnim podzemljem, i zbog sličnih pogleda na svet u kome obitavaju i svojevrsnog elitizma.

Korak ispred slave

Reč haker se uzima u značenju nekoga ko kompjutere prihvata kao intelektualni izazov, tražeći u operativnim sistemima greške, nedokumentovane mogućnosti i sigurnosne propuste radi sticanja kontrole nad kompjuterom. Cilj hakera je otkrivanje problema koji se može (zlo)upotrebiti. Hakerska aktivnost ima i crnu stranu, jer nisu svi spremni da svoja saznanja podele, već ih eksploatišu.

Paralela sa warez zajednicom je u sledećem: cilj wareza je distribucija piratizovanog softvera, ne radi sticanja materijalnog bogatstva, već zbog sticanja priznanja u okviru zajednice. Opravdanje za ovakvu aktivnost se nalazi u poznatoj krilatici da svaki proizvod treba probati pre kupovine.

[Slika: piratidva1.jpg]

Warez sadrži još jednu dimenziju: u pitanju je igra, borba među grupama oko objavljivanja 0-day izdanja, piratizovane verzije programa, pre druge grupe, zbog “slave” i promocije imena pojedinaca i grupe. Pobeda u takmičenju je najviši domet koji jedna grupa može ostvariti. U pitanju je simbolična slava, posmatraču sa strane apsurdna, jer pobednik će biti slavljen deset minuta u zatvorenom krugu mrežnog podzemlja.

Sve oko scene je stvar prestiža, što je još jedna paralela s hakerskom, ili s potkulturom grafita. Ključno za svakog ko se bavi piraterijom je ime, vezivanje svog imena za sposobnost, jer imena predstavljaju jedinu identifikaciju. Identitet se izmišlja ili preuzima iz popularne kulture, a svaki tekstualni fajl, svaki program, svaki postignuti uspeh obeležen je potpisom autora i grupe. Identifikacija je sve što se dobija za svoje aktivnosti i sposobnosti, a ime se ugrađuje direktno u razbijene programe.

Teško je tačno proceniti kojim socijalnim grupama pripadaju pojedinci koji učestvuju na višim nivoima razmene. Jasno je da su za učestovanje u ovoj igri potrebno znanje i znatna materijalna sredstva. S pravom se može pretpostaviti da su u pitanju materijalno situirani pojedinci, sa stalnim pristupom novim tehnologijama, brzim mrežama i viškom slobodnog vremena, pošto warez zahteva visoku posvećenost.

U ovu kategoriju spadaju studenti i zaposleni bez porodice, na radnim mestima koja omogućavaju višak slobodnog vremena. Zbog prirode komunikacije na mreži teško je odrediti pol, rasnu i etničku pripadnost pirata, mada svakako ima više muškaraca; žene se pojavljuju retko i obično se ne zadržavaju dugo. Korisnik warez mreže može imati identitet kakav god poželi, s malom mogućnošću da će se ikada saznati njegov stvarni identitet, sem ako to ne želi sam.

[Slika: piratidva2.jpg]

Prostor okupljanja

U okviru warez potkulture, mesto okupljanja je uvek odvajalo njegove članove, znalce, elitu… od neznalica (lamers, n00bs) kao mesto koje daje auru skrivenog, mističnog i drugačijeg, i kao mesta gde se može nesmetano trgovati. BBS, IRC kanali i FTP serveri igraju ulogu skrivenih i sigurnih prostora.

Postoje dve paralelne scene, sa svim svojim specifičnostima i prostorom delovanja. Stara, izvorna scena je ostala manje-više ista, s pravilima i kodeksom ponašanja. Mesto okupljanja su IRC kanali i privatni FTP serveri. Primenjuje se razmena, u izvornom obliku, koja podseća na buvlju pijacu, na kojoj svako nudi, odnosno razmenjuje sa drugim članovima zajednice ono što ima. Odnos između članova unutrašnjeg kruga krajnje je demokratski, jer su u pitanju priznati učesnici, tako da među njima nema potrebe za pokazivanjem i dokazivanjem dominacije.

Nova scena je otvorenija za nove članove ili slučajne prolaznike. Nju predstavljaju www warez sajtovi, a osnovni kanal komunikacije postao je pristupačniji. Više nema šifara, čudnih podešavanja servera i potrebe za dokazivanjem, sve je otvoreno, transparentno, ali i dalje uvijeno u kvazielitistički izgled. U pitanju su sajtovi koji su izgubili namenu razmene, već su postali ekonomske jedinice koje zarađuju od reklamnog sadržaja, koji u visokom procentu čine pornografski sadržaji.

Sličnost sa izvornom warez kulturom se ogleda samo u ikonografiji, korišćenju leet jezika i simbola, ali je u pitanju potpuno drugačiji produkt, crna strana piratske potkulture. Ovakvi sajtovi su pre svega ekonomske, a nikako socijalne jedinice, čiji je jedini cilj zarada. Tako se u osnovi altruistička ideja pervertirala u svoju suprotnost, koja umesto da kontrira trenutno dominantnoj potrošačkoj kulturi, postaje njen sastavni deo.

Način funkcionisanja www warez sajtova je dvojak: funkcionišu kao pretraživači i kao rang-liste popularnih warez sajtova, kao vrsta mrežnog prstena, u kome svaki sajt predstavlja portal za sledeći. Pristup ovakvom sajtu otvara automatski seriju sličnih, sa spamom, reklamama, lažnim nagradnim igrama i mogućnošću glasanja za top-listu warez sajtova.

Svaki od warez sajtova ima tendenciju korišćenja kukija, s podacima o navikama korisnika. Na ovaj način se kod korisnika stvara utisak nedostatka kontrole nad kompjuterom. Rutina podseća na ritual, obred inicijacije i ujedno “dobrodošlice” za autsajdera. Na www warez sajtovima, za razliku od piratskih top-sajtova, sve je iluzija, forma koja prikazuje vlasnike kao elitu warez podzemlja.

Jezik i žargon sajtova takođe su specifični, sa menjanjem slova s slovom z, velikim i malim slovima bez ikakvog reda i brojevima umesto slova. Sve ovo je preuzeto direktno od warez potkulture, ali ovde pretvoreno u čist ritual. Stvaranje warez sajtova uzrokovalo je pomeranje scene ka popularnoj kulturi, a na ovu promenu većina warez autora gleda kao na negativnu. Čini se da je ona normalna posledica smene generacija.

Članovi uže warez zajednice okrenuti su svojim vrednostima, a tzv. lamers, simbolima koje pokušavaju da nametnu kao jedinu distinkciju i merilo vrednosti. Ova zajednica ima svoju hijerarhiju, ali se ona formira na osnovama marketinške sposobnosti. Jedini cilj je privući što veći broj ljudi, na bilo koji način, a pre svega izgledom i dobrim rangom kod pretraživača interneta.

Borba je okrenuta nalaženju što kvalitetnijih, bržih i stabilnijih servera, na kojima se retko kad stvarno nalaze oficijelna 0-day izdanja. U pitanju je zastareo ili pokvaren softver, kao i linkovi ka demo i šerver verzijama programa ili samo prazni fajlovi. Warez sajtovi imaju poseban vizuelni identitet. Pozadina sajta je tamna, često potpuno crna, sa raštrkanim tekstom i grafikom van konteksta, što ostavlja utisak neurednosti.

Fontovi warez sajtova imaju, po šablonu, hrom ili efekat vatre. Hrom se povezuje i sa potkulturama panka, rokerskom ili metal, kod kojih odeća ima dosta metalnih dodataka, sa potkulturom motociklista, sa pirsingom tela i tetovažama, koje sve kao čest motiv imaju prekrivanje tela, kamuflažu i odstupanje od normi, predstavljajući se kao odmetnici.

Borba se nastavlja

Praksa piratske razmene je u svom kratkom veku prošla kroz mnoge promene i iskušenja. Ona na različitim nivoima okuplja veliki broj pojedinaca koji formiraju posebne zajednice zasnovane na uživanju u slobodnoj razmeni digitalnih sadržaja.

Svrha ove razmene nije na svakom nivou ista: dok je na P2P nivou, koji okuplja širok broj pojedinaca, svrha razmene korišćenje ili uživanje u softveru, muzici, filmovima ili knjigama, na višim nivoima ona dobija karakter socijalnog katalizatora, ona je način za ulazak u krug posvećenih i dokazivanje svoje vrednosti.

[Slika: piratidva4.jpg]

Sve je to direktno povezano sa sticanjem statusa u okviru warez zajednice. Za svakog pojedinca na višim nivoima način sticanja statusa zavisi od njegovog mesta u lancu. Izdavačka warez grupa, kao osnovna pokretačka sila zajednice, ima za cilj da pobedi u bizarnoj igri što bržeg objavljivanja novih naslova. Kuririma je cilj da što više izdatog warez materijala rašire na što je moguće veći broj servera.

Top-sajtovi i njihovi vlasnici u ovoj igri stiču status po kvalitetu izdanja koja poseduju i brzini konekcije. Pojedinci uključeni u više nivoe razmene nekada za jedini cilj imaju skupljanje što većeg broja naslova, bez obzira na to da li će im oni ikada zatrebati.

Većina warez izdanja na ovom nivou razmene nikad neće biti korišćenja, i imaće samo simboličku vrednost za onoga ko ih poseduje i njima trguje. Iako svako od izdanja nosi materijalnu vrednost, ponekad i veliku, ona se u okviru uže warez zajednice pretvara u statusni objekat, menjajući svoju osnovnu svrhu.

Warez trgovina postaje oblik ekonomije poklona pri čemu se daruje zajednici, a zauzvrat stiče viši status, slično kao kod tradicionalnih kultura. Iako je u pitanju ilegalna delatnost, pojedinci uključeni u pirateriju na sve ono što rade gledaju iz svoje perspektive, opravdavajući na mnogo načina svoje ponašanje. Formirali su virtuelnu zajednicu sa autohtonim pravilima igre, koja funkcioniše kao homogen i samodovoljan sistem, sličan kastinskom sistemu u Indiji.

[Slika: piratidva5.jpg]

Osnova oko koje se okupljaju, nova izdanja warez grupa, glavni su pokretač socijalne aktivnosti na ovom nivou, početak svake vrste međusobne interakcije. Direktnu štetu koju izaziva piratska potkultura vrlo je teško izmeriti. Procene se drastično razlikuju i izgleda ne mogu sa dovoljnom preciznošću sagledati sve determinante. Jedan broj autora danas postavlja tezu o tome da piraterija ima pozitivan uticaj na ekonomske tokove i prodaju originalnih naslova.

Naravno, ima i dijametralno suprotnih mišljenja, koja okrivljuju širu piratsku komunu za velike gubitke i pad proizvodnje u granama gde dominiraju autorski radovi, posebno u muzičkoj, filmskoj, softverskoj delatnosti. Jedno je sigurno: piratska razmena i zajednice formirane oko nje tek očekuje drastično omasovljenje i još rapidniji razvoj u budućnosti.

Pirati su idejama i praksom razmene doprineli unošenju novih modela u ekonomiju interneta i ekonomiju uopšte, a posebno veliku ulogu u razvijanju novih poslovnih modela odigrao je Napster, na čijoj ideji se danas zasniva nekoliko velikih online muzičkih prodavnica.

Bittorrent je početkom 21. veka doneo promenu u način transfera video-materijala i tako izmenio pogled na televiziju i emitovanje, koje je danas personalizovano više nego ikada. Izgleda da je ljudsko, lično u tehnologiji došlo do izražaja baš u ovim inovacijama.

Na sadašnjem tehnološkom nivou gotovo je nemoguće sprečiti pirateriju u potpunosti. Pravo je pitanje zašto bi se tako nešto uopšte radilo. Do sada u istoriji čovečanstva nije postojala stoprocentna zaštita niti jednog proizvoda ljudske delatnosti, zašto bi tako nešto bilo potrebno i za intelektalnu svojinu u digitalnom obliku?

Izgleda da se dešava nešto sasvim drugo: stari modeli poslovanja i njihovi nosioci ne menjaju se pod pritiskom napretka tehnologije, i tako pokušavaju da zadrže svoj pređašnji, povlašćeni status u distribuciji produkata intelektalne svojine. Iako i sami pirati u vreme svojih početaka, još ne žele da popuste pred neumitnim. Borba starih i novih pirata se nastavlja, bez izgleda za razrešenjem.

izvor:Popboks
23-05-2009 12:04 AM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Alex
Unregistered

 
Poruka: #2
RE: Sve o pirateriji - Warez
Odlican topic.
Citat:Ovakvi sajtovi su pre svega ekonomske, a nikako socijalne jedinice, čiji je jedini cilj zarada. Tako se u osnovi altruistička ideja pervertirala u svoju suprotnost, koja umesto da kontrira trenutno dominantnoj potrošačkoj kulturi, postaje njen sastavni deo.

Sve zavisi na koje sajteve mislis. Warez i Rapid svakako jesu. Medjutim, bittorent i trekeri su druga prica. Naravno i medju njima ima sajteva koji bi samo da klepaju lovu (TL), ali na onim jacim sajtevima na kojima je pristup vecini ljudi gotovo nemoguc, cilj je svakako druzenje. Ja sam 'pobacao' sve te 'lejmerske' warez sajteve i zadrzao sacicu onih najboljih, koji apsolutno nemaju nikakav profit i ciji je glavni cilj pomaganje ljudima. Broj korisnika na tim sajtevima ne prelazi 4500 a da biste se uclanili potrebno je da budete neverovatno srecni ili da pukom srecom poznajete nekog freaka koji je imao srece da ima taj treker, pa da vas on onda pozove.
Anyway, iako je verovatno vecina internet korisnika makar jednom dosla u dodir sa piraterijom mislim da ona ne moze biti zaustavljena. Medjutim, ljudi ne shvataju da su i pirati normalni i obicni ljudi, posmatraju ih kao poslednji sljam i leglo kriminala.
E sad, release grupe su te koje su krive za sav gubitak produkcijskih kuca i anti-piratske agencije bi trebalo njih da love kako bi iskorenile pirateriju, a ne obicne korisnike koji veze nemaju sa izvorom piraterije.
23-05-2009 12:37 AM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Jovica
Unregistered

 
Poruka: #3
RE: Sve o pirateriji - Warez
Ali pogledaj ovako. Imas warez sajtova koji su ustvari ciste internet prevare. Ona kao uclanis se za 40$ i skidas te i te filmove do mile volje a protok je 15MB/s. Takvim sajtovim je stalo da zarade. Javne trackere cenim i mislim da njima nije cilj da zarade / mada je puno teze hostovati torrent tracker nego warez forum. Obozavam btjunkie...

Inace ako warez site ne zaradjuje nista on ce propasti. Odakle adminima novac za hosting koji u nekim trenutcima iznosi i do 250$ mesecno. Za Amere to nije problem al za nas jeste. I onda se postavlja pitanje kako se uopste isplati otvarati warez sajt - ja mislim nikako
23-05-2009 12:47 AM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Alex
Unregistered

 
Poruka: #4
RE: Sve o pirateriji - Warez
Heh, nisam pricao o javnim torrent sajtevima, vec o privatnim ciji serveri kostaju i do 700e mesecno sto je za nas (Srbe) nezamislivo.
Goni te warez sabane, sam pomen reci warez me iritira, a kamoli pomisao na laku zaradu na prevarama.

Citat:I onda se postavlja pitanje kako se uopste isplati otvarati warez sajt - ja mislim nikako

Upravo tako, a i zasto bi dovodio sebe u opasnost kad ima drugih koji bi to rado uradili.
23-05-2009 12:52 AM
Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  10 najneobičnijih oglasa: Šta sve ljudi prodaju (i kupuju) Jovica 0 1,420 07-06-2009 07:22 PM
zadnja poruka: Jovica

Skoči na forum: