Suše

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Čovečanstvo još od svojih početaka priželjkuje da kontroliše vremenske prilike. Pre razvitka organizovanih nauka, takve ciljeve su pokušavali da postignu preko svojih bogova. Recimo, Maje su žrtvovale ljude svom zmijolikom bogu kiše, kako bi preživeli suše. Danas imamo na raspolaganju tehnologije 21. veka, kao što su rakete, radari i hemijska sredstva, koja nam dozvoljavaju, da u nekoj meri direktno utičemo na lokalno vreme.

Mera, u kojoj možemo da utičemo na vreme je krajnje ograničeno ogromnim količinama materije i energije koje se nalazi u Zemljinoj atmosferi. Uz to tu je i prisutnost turbulencije, koja uvek unosi element haosa u način funkcionisanja klime. Naravno, moramo biti oprezni čak i sa ovako ograničenim moćima, jer to je ogromna odgovornost, menjati vreme.

ODNOS PRIRODE I ČOVEKA

Odnos prirode i čoveka je svakako jedna od najvažnijih geografskih tema. O uticaju klime na društvo i civilizaciju pisali su još antički mislioci. U 19. i 20. veku pojavio se i veći broj hipoteza u kojima su autori davali svoja viđenja ovih odnosa.

Hantington, koga smatraju geografskim deterministom, tvrdio je da klima neprekidno pulsira dovodeći do ”cvetanja i propasti” ljudskog društva. On je klimatskom faktoru dodelio glavnu ulogu u svetskoj istoriji. Po njemu su promene klime bile uzrok propasti niza civilizacija Starog istoka, kao i migracija nomada iz Centralne Azije.

Vodeći se za idejama Hantingtona, Tojnbi je primarnu ulogu u geografskim procesima pridavao ”smenama aridizacije i humidizacije” koje su dovele do migracija stočara. Na napuštenim pašnjacima naseljavaju se zemljoradnički narodi koji ove površine privode kulturi.

Posebno se ističe uloga suše i aridnosti u geografskim procesima. Interesantan je primer iz Japana. Početkom 12. veka je zapadni Japan pogodila velika suša. Dugo nije bilo obilnijih padavina, a mnoge reke su presušile. Mnogobrojno stanovništvo i vojnici imperatora Tajra su umrli od gladi. To je dovelo do pada dinastije Tajra i pobede vojske dinastije Minamoto iz istočnih provincija Japana, gde suše tada nije bilo, već su naprotiv prinosi bili obilni. Uostalom, da suša i danas značajno utiče na prinose pokazalo se i 1972. godine, kada je velika suša u svetu dovela do smanjenja rezervi žita zbog čega je došlo do udvostručenja njegove cene za samo nekoliko meseci.

Istraživanja Lonija Tomsona, profesora geoloških nauka sa Univerziteta u Ohaju su pokazala da postoji veza između sušnih perioda i istorijskih procesa. Naime, on je analizirao sedimente u ledu na Kilimandžaru i utvrdio da su za poslednjih desetak hiljada godina bila tri izrazito sušna perioda (pre oko 8300, 5200 i 4000 godina). U ovom poslednjem periodu Tomson je registrovao intenzivnu tristagodišnju sušu koja je opustošila ceo region. Istorijski podaci pokazuju da je ovaj sušni period pogodio egipatsko carstvo i ugrozio vlast faraona.