Stres u procesu rada

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Rad je osnovna komponenta čoveka tokom njegovog bitisanja i razvitka. On je večiti uslov opstanka i razvitka čoveka, tj. ono što ga čini jedinim i jedinstvenim u odnosu na druga živa bića. Rad je izvor sveg bogatstva. On to zaista i jeste, uz prirodu koja mu pruža materijal, koji on pretvara u bogatstvo. Ali on je još i više od toga. ,, Rad je stvorio čoveka,, - rekao je Marks, jer je rad prvi osnovno uslov ljudskog života.
Osim toga čovek je osnovni element procesa rada. Bitni su naravno i drugi elementi kao što su sirovine i sredstva rada, ali bez čoveka se sirovine ne bi mogle obraditi i sredstva upotrebiti. To sve znači da su čovek i rad u neposrednoj povezanosti i zavisnosti.
Kako se razvijao čovek razvijala su se i sredstva rada. U ovom veku su ona toliko unapredjena da je prisustvo čoveka u procesu proizvodnje svedeno na minimum. Naučna dostignuća su dovela do toga da sredstva za proizvodnju u velikoj meri mogu zameniti čoveka. U trci za novom tehnikom i tehnologijom zapostavljen je čovek. Medjutim, kao što je napred istaknuto, čovek je osnovni element procesa rada i u novije vreme pravi se veliki zaokret i više pažnje se poklanja čoveku, kao glavnom pokretaču procesa rada.
Medjutim rezultati rada mogu biti manje ili više uspešni i zadovoljeni. Ovo iz razloga što čovek u procesu rada trpi različite uticaje iz svoje radne ili životne sredine. Oni povoljno ili nepovoljno utiču na čoveka, a samim tim i na njegov učinak u procesu rada.
Jedan od tih uticaja spoljašnje sredine je stres.
Termin stres je postao neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku mogu se čuti razgovori o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opterećenja, nedostatka vremena, porodičnih problema i ostalh brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni čudo kada su svuda oko nas stresori odnosno podražaji koji negativno delujuna organizam i psihu. kada nam više ne uspeva da upravljamo stresom i ublažimo ga, telesni i odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podložni bolestima. Procenjuje se da je više od 75% bolesti prouzrokovano baš stresom.

STRES – POJAM I VRSTE STRESA

POJAM STRESA

Stres je stanje fizičke ili psihičke napetosti nastala kao delovanje faktora koji narušavaju postojeću ravnotežu ( Enciklopedija »Britanika« ).Sa stresom se vrlo često srećemo u svakodnevnom životu. Posebno je ogroman broj zaposlenih koji se na radnom mestu susreću sa stresom. On negativno utiče kako na zdravlje ljudi tako i na njihove radne sposobnosti.
Stres je reč engleskog porekla i u prevodu na naš jezik znači napor, pritisak, opterećenje i napetost. Pod stresom se podrazumevaju fiziološke i psihološke reakcije na spoljne uticaje u živom organizmu, koje remete njegovu ravnotežu i koje se manifestuju kao stanje nespecifične napetosti. Obzirom da postoje različita shvatanja stresa kao pojave, postoji nešto što je svim tim shvatanjima zajedničko. A to je, da pod pojmom stresa , svi podrazumevaju neku spoljnu silu koja deluje na odredjeni sistem u čoveku, kao i promene koje proizilaze iz delovanja te sile.
Spoljna sila, koja u suštini, predstavlja svaku promenu energije koja uzbudjuje receptore, naziva se stresor. To je sve ono što stimuliše, podstiče ili razdražuje ljudski organizam, tj. receptore u njemu. Promene nastale pod dejstvom stresora u sistemu nazivaju se stres.
Stres, kao promenu u organizmu možemo smatrati kao odbrambeno ili zaštitno delovanje štetnih stresora. Štetni efekat stresora zavisi od jačine njegovog delovanja ali i od dužine i učestalosti delovanja. Izrazito je negativan uticaj onoga što se ranije nije dogodilo i nije doživljeno. Takodje je veoma nepovoljan uticaj onoga što nije očekivano. U ovim slučajevima je stresno i emocionalno resgovanje veoma visokog inteziteta, što dovodi do jače stresne reakcije i do sloma adaptivnih snaga. Trajanje uticaja stresora se ne može predvideti što dovodi do demoralizacije osobe.
Intenzitet stresne reakcije zavisi i od toga kako će se čovek suočiti sa njom, da li je može neutralisati ili bar ublažiti. Neke stresne situacije je moguće izbeći. Ali to može biti nepovoljno za čoveka jer bežati od toga i okretati ledja problemima najčešće dovodi do nagomilavanja istih. Stresne situacije su sastavni deo života. Ukoliko čovek pronadje način da ih prevazidje i izbori se sa njima, osposobiće se da nove, slične situacije lakše prebrodi. Suočavanjem sa problemima, stiču se korisna iskustva, tako da neke naredne stresne situacije deluju na čoveka sa manje intenziteta. Osim toga, čovek može u pojedinim slučajevima postati tolerantniji.