Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.
Нови друштвено-економски услови привређивања омогућили су да до изражаја дође много већи значај планирања у предузећу за обезбеђење његовог опстанка на тржишту и његовог сталног развоја. Предузећа су постала потпуно самостална у доношењу својих пословних и развојних одлука, али ће зато сама сносити и последице, евентуално, погрешно донетих одлука. Најпоузданији начин да искључе могућност доношења погрешних пословних и развојних одлука јесте да организују систематску активност планирања у свим својим организационим јединицама, да заједнички размишљају о будућности, да прате промене у окружењу, да прогнозирају те промене у будућности и да, на бази тих прогноза, креирају планове и политике којима ће обезбедити не само опстанак на тржишту, већ и његов стални развој.
Добро организована функција планирања у предузећу треба да се заснива на концепцији интегралног планирања свих временских димензионалности, од дневног до деценијског планирања, у складу са пословном и развојном политиком предузећа. У литератури се често средњорочно и дугорочно планирање сматра стратегијским, чиме се жели указати на дугорочне последице које оно има на резултате пословања предузећа. Њима се утврђују дугорочни циљеви који дају одговор на питање „шта се жели?“, а сама стратегија, као резултат овог планирања, даје одговор на питање „како их постићи?“, па је основа за њено формулисање: утврђивање снага и слабости предузећа у односу на шансе и опасности из окружења; расположиви ресурси у односу на негативне факторе из окружења и изабране акције и реакције.
Разрадом ових планова на краће временске периоде утврђује се тактика, која је подједнако важна за успешно пословање као и стратегија, а њихови циљеви су међусобно повезани и усклађени.
1. ПЛАНИРАЊЕ И ПОЛИТИКА СРЕДСТАВА ЗА РАД
Кључна функција менаџмента је планирање као мисаона активност која се заснива на научним сазнањима, анализама тржишних и економских прилика и претпоставкама развојних могућности. У процесу планирања, као првој фази управљања (менаџмента) предузећа дефинишу се циљеви предузећа, а затим одређене мере и акције за њихово остварење. Од реалности у планирању зависе остале фазе управљања предузећем, због чега постоји велика комплексност процеса планирања, затим његова континуираност, флексибилност, свеобухватност и интегралност. Суштина планирања се састоји у томе што та сложена активност треба на само да идентификује унапред одговарајуће факторе (интерне и екстерне), већ да сагледа њихове будуће промене у планском периоду, да процени њихов утицај на будуће пословање и да унапред утврди начине да се њихово позитивно дејство искористи, а негативно неутралише.
Пословну политику чине нека општа правила, која усмеравају одлуке у вези са појединим питањима из пословања предузећа. Њу не треба схватити као априори дату формулу коју треба примењивати да би се остварили жељени резултати, већ приликом њеног утврђивања треба имати у виду све релевантне факторе. Због тога је пословна политика стална активност чланова предузећа, која је усмерена на постављање циљева за неко оддређено време, усклађивање начина и средстава за њихово остварење, као и предузимање мера за њихову реализацију, а у складу са циљевима предузећа.
Специфичност планирања средстава за рад огледа се у двојаком аспекту њиховог планирања, а у вези са тим и низом питања, што је условљено њиховим карактеристикама које условљавају питања набавке, износа финансијских средстава за набавку, веком коришћења и друго. Све то има утицај на асортиман и обим производње, квалитет производа, утрошке по јединици производа, елемената производње, технолошки циклус и сва остала ангажовања средстава за одговарајући плански период. Средства за рад утврђена Законом обухватају: опрему као најзначајнији облик средстава за рад, грађевинске објекте, засаде, основно стадо и друго.
Стратегијски аспект планирања средстава за рад намеће као основно питање планирање инвестиција у средства за рад. Тактички, пак, аспект се бави питањима инвестиционог одржавања средстава за рад, као и питањима искоришћења капацитета. Сва ова питања имају основ у производној политици и низу парцијалних политика које је условљавају.
УВОД ............................................................................................................. стр. 1
1. ПЛАНИРАЊЕ И ПОЛИТИКА СРЕДСТАВА ЗА РАД ........................ стр. 2
2. СТРАТЕГИЈСКО ПЛАНИРАЊЕ И ПОЛИТИКА СРЕДСТАВА
ЗА РАД ...................................................................................................... стр. 4
2.1 Статичке методе стратегијског планирања средстава за рад .... стр. 5
2.2 Динамичке методе стратегијског планирања средстава за рад стр. 8
3. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................. стр. 10
КЉУЧНЕ РЕЧИ ............................................................................................ стр. 11
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................... стр. 12