Strasti i interesi - sociologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.



PRVI DEO

Različita shvatanja interesa i strasti i njihovo suprotstavljanje

Kada su se pojavili bankarstvo, trgovina i profit, odnosno sticanje bogatstva shvatani su kao najgore osobine ljudi i bili masovno odbacivani i osudjivani. U srednjem veku je sveti Avgustin osudio pohlepu za novcem kao jedan od tri glavna greha palog čoveka. Tada jedino što je bilo prihvatano je bila težnja za dokazivanjem, herojstvom i ona je bila prihvaćena od strane viteškog etosa.
Makijaveli je svojim delom „Vladalac“ pokušao da pokaže vladarima kako treba da vladaju. On je smatrao da se dobra vlast može uspostaviti jedino ako se dobro poznaju ljudska priroda i da ljude treba shvatiti onakve kakvi jesu a ne onakve kakvi bi trebalo da budu.
„Filozofija posmatra čoveka onakvim kakav on treba da bude, pa tako ne može koristiti nego vrlo malom broju ljudi koji žele da žive u Platonovoj državi a ne u Romulovoj kloaci. Zakonodavstvo posmatra čoveka onakvim kakav jeste da bi ga učinio korisnim za ljudsko društvo.“
Ovo naglašava i Ruso kad kaže da je osnova za vladavinu shvatiti kakvi ljudi zaista jesu, a zakone onakve kakvi mogu da budu. U periodu renesanse javlja se nova misao. Ona se sastoji u tome da ne treba država suzbija strasti, već da te strasti treba da se koriste jedne protiv drugih , da bi se tako izgubilo njihovo negativno dejstvo i dobilo pozitivno. Ova ideja se mogla sresti u sedamnaestom veku. Mandevil je u osamnaestom veku bolje obradio ovu teoriju i smatrao da ono što je bitno jeste da se strasti kao „privatni poroci“ koriste tako da one deluju za ostvarenje „opšte dobiti“. Adam Smit je teške izraze „strast“ i „porok“ zamenio pojmovima koji su blaži, a to su „korist“ i „interes“ ...