Stilovi menadzerskog odlucivanja

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Odlucivanje je kao pojam u širokoj upotrebi a u najužoj vezi je sa upravljanjem.
Iz analize procesa odlucivanja koji prolazi kroz faze inicijative, pripreme odluke, donošenja odluke, realizacije i kontrole, evidentno je da se proces odlucivanja izjednacava s funkcijom upravljanja.
Na izjednacavanje funkcije upravljanja i odlucivanja nailazimo i kod stranih autora. Ako funkciju upravljanja cini postavljanje ciljeva, planiranje, organizovanje, vodenje i kontrola, onda je iznad svih ovih delova (faza) funkcije upravljanja, proces odlucivanja. Tako, npr., i poznati teoreticar organizacije, Herbert A. Simon upotrebljava termin odlucivanje (decision making) kao sinonim za upravljanje. I za Akia Moritua primarna funkcija menadžmenta je donošenje odluka, odnosno odlucivanje. Ako, odlucivanje nije jedina funkcija menadžmenta, kako istice W. Jack Duncan, onda je sigurno osnovna funkcija menadžmenta.
Odlucivanje, prema Mesconu, Albertu i Khedouriju, deluje na sve aspekte upravljanja. Menadžment u ovom kontekstu možemo izjednaciti sa integralnom funkcijom upravljanja.
Odlucivanje je, isto kao i komuniciranje, zajednicko svakoj menadžerskoj funkciji. Sposobnost donošenja odluka je veština koja se usavršava sa vremenom i iskustvom. Svaki covek svakodnevno donosi na desetine pa i stotine odluka, a da ni ne govorimo o broju odluka koje covek donese tokom svog života. Odluka nije ništa drugo nego izbor izmedu više alternativa. I dok covek, u svakodnevnom životu relativno lako obavlja izbor, tj. donosi odluke, npr., šta obuci danas, medutim, znatno teže odlucuje o tome koju školu, fakultet ili slicno odabrati, gde se zaposliti, koga odabrati za bracnog partnera i tome slicno. Ipak, za vecinu odluka u privatnom životu dovoljna je intuicija. Medutim, to ne vredi i za odlucivanje u preduzecu.
Odlucivanje o poslu je vrlo znacajno za svako preduzece, zbog cega se primarno mora temeljiti na naucnim metodama. Zbog toga se ne treba ni cuditi da su teorije odlucivanja kao i kvantitativne metode za poslovno upravljanje i odlucivanje postali glavni predmeti u školama za poslovno upravljanje u svetu, a u poslednje vreme i kod nas. Tacnije, od svih podrucja menadžmenta, upravo na podrucju odlucivanja moguca je najšira primena naucnih metoda za donošenje odluka.

PROCES MENADŽERSKOG ODLUČIVANJA

Istraživanja nekih autora pokazuju da menadžeri donose oko 80 odluka na dan, jednu svake pete ili šeste minute, dok drugi kažu oko stotinjak odluka dnevno. Donošenje pogrešne odluke može dovesti do sloma kompanije ili karijere. Odluke menadžera mogu imati uticaj na zdravlje, sigurnost i blagostanje potrošača, zaposlenih i zajednice. Odlučivanjem se najčešće rešavaju iskrsli problemi, problem se uvek javlja kad postoje razlike između stvarnog stanja i onog što je planirano. Rešavanje problema je proces preduzimanja korektivnih akciija kako bi se ispunili planirani ciljevi. Donošenje odluka je proces izbora alternativnog pravca akcije koji će omogućiti rešenje problema. Odluku morate donositi kada se suočite sa određenim problemom, prva odluka je da li ćete ili nećete preuzeti akciju da riješite problem, npr. možete jednostavno promeniti cilj i rešiti problem. Neki problemi nemogu biti rešeni dok se ne riješe neki drugi problemi. Stilovi donošenja odluka se razlikuju, u globalu postoje tri stila donošenja odluka i to:
•Refleksivan - stil kod kojeg donosioci odluka preferiraju brzu odluku bez prevelikog gubljenja vremena na prikupljanje svih neophodnih informacija koje će trebati i razmatranja mogućih alternativa.
•Konzistentan – stil kod kojeg se donose odluke bez požurivanja ali i gubljenja vremena. Donosioci odluka žele da prikupe dovoljno informacija i razmotre moguće alternative pre donošenja konačne odluke.
•Rasuđujući – stil koji preferira mnogo vremena za donošenje odluka, ulazeći u vrednost prikupljenih informacija i analizirajući nekoliko različitih alternativa.

STILOVI MENADŽERSKOG ODLUČIVANJA

Nacin donošenja odluke menadžera razlikuje se u najmanje dve dimenzije. Prva je individualni nacin razmišljanja. Neki od nas su racionalni i logicni pri obradi informacija. Racionalan tip pristupa informacijama po redosledu i želi da bude siguran da su one logicne i uskladene pre nego što ce doneti odluku. Drugi su kreativniji i intuitivniji. Intuitivni tip ne mora da obradi informacije po odredenom redosledu vec se bolje oseca kada ih posmatra u celini.
Druga dimenzija pokazuje toleranciju dvosmislenosti. Neki od nas ne snalaze se najbolje u nejasnim situacijama pa nam je potrebna uskladenost i red pri struktuiranju informacija da bi se nejasnoce svele na najmanju mogucu meru. Sa druge strane, neki od nas su vrlo snalažljivi u izuzetno nejasnim situacijama i u stanju su da obrade mnogo informacija u isto vreme. Kada dijagramom predstavimo ove dve dimenzije, ocigledna su cetiri nacina pri donošenju odluka: direktivan, analiticki, konceptualan, i bihevioristicki (slika 1.). Pokušacu detaljnije razraditi svaki od ovih nacina: