Stanje i perspektive razvoja nautickog turizma na Savi

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,109
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Stanje i perspektive razvoja nautickog turizma na Savi
ПОЈАМ И ОСНОВЕ НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА

Наутички туризам је као део туризма и елемент поморства релативно нова појава. Међутим, наутички туризам вуче корене још од првих човекових речних, језерских и поморских путовања у сврху забаве и рекреације. И док туризам као друштвено-економска појава настаје половином XIX века, наутички туризам 40-их година овог века добија своје зачетке у организованим путовањима Томаса Кука. Од оснивања прве туристичке агенције 1857. године поморски превоз путника игра врло важну улогу. Тада се јављају први туристички бродови и настаје yachting од холандске речи yacht што значи јахтарење. Све до после II светског рата наутички туризам ипак није имао веће размере. У ово време се све више напуштају дрвени бродови и једра, а њих замењују гвоздени бродови и једрилице. Како је између два светска рата било развијено поморство, језерско и речно једриличарство, тако се сада наутичари окрећу ка diesel мотору. Тиме се променио карактер бродарења – дотадашње спортско једриличарство у неколико заменило је скоро пасивно кретање пловним објектима у сврху забаве, опоравка, одмора. Стара дилема, ветар или мотор, углавном се решава личним афинитетима, компромисима и различитом дебљином новчаника. И једни и други поборници су потпуно искључиви у својим гледиштима. Једрењак је страст. Он пружа бескрајни мир и директан контакт са водом. Ипак, при томе показује недостатке у ограниченом комфору и захтева самоодрицање и одлично познавање једриличарског «заната». Моторни брод нуди брзо и лагодно крстарење по великим пространствима уз знатно већи комфор. Уз то, тражи знатно мање наутичарског знања. Његове мане су веома често велика бука и велика потрошња горива, као и оштра глисерска корита и надграђа велике висине који баш не подносе велике таласе и лоше време. Појавом нових пластичних материјала – фибергласа и полиестера, наутички туризам постаје све масовнија појава и одавно се већ не сматра спортом богаташа.

Наутички туризам је дио маритичког туризма који с једне стране представља укупност сталних, учесталих или повремених добровољних друштвено-социолошких појава, активности и кретања туриста на мору, у мору и обалама те на ријекама, језерима и каналима, властитим, изнајмљеним или туђим туристичким бродовима, у туристичким лукама и осталим поморско-наутичко-бродограђевним објектима супра и инфраструктуре, у сврху забаве, одмора, спорта, пасивне и активне рекреације, релаксације, амбијента, задовољења здравствених, културних и других мотива, и то све из туристичких, а не лукративних мотива, и с друге стране скуп економско организираних пословних функција у циљу рационалног и планског омогућавања и развијања те побољшања тих појава и активности и то у сврху стварања и повећања дохотка. (Јадрешић ,1978)

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ


Река Сава је поред Дунава наша најзначајнија водена саобраћајница. Сава настаје у Словенији спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке око 1km низводно од Радовљице на 410m надморске висине. Укупна дужина реке Саве износи око 950km (слив се налази на територији бивше СФРЈ-Словенија, Хрватска, БиХ, Србија). Река Сава тече кроз територију наше земље у дужини од 206,5km. Долази из Хрватске и улази у нашу земљу у близини места «Девојачка кула», односно Јамена у Срему, а улива се у Дунав код Београда. Сава је друга по дужини притока Дунава, одмах после Тисе, али је Сава најбогатија водом. То је река која се најчешће спомиње као окосница сарадње између држава кроз које протиче. Ширина Саве се креће од 200-780m. Најмању ширину има код Сремске Митровице - 200m, а најшира је код Шапца – 780m. Највећа дубина јој је измерена код Хртковаца и износи 24m. Корито Саве чини природну границу између Срема и Мачве, Поцерине и Посавотамнаве, односно заједно са Дунавом између Војводине и централне Србије. На обалама Саве налази се неколико већих градских центара, идући од ушћа то су: Београд, Обреновац, Шабац, Сремска Митровица, као и велики број малих насеља. Ка левој обали се на малој удаљености спуштају обронци Фрушке Горе, а уз саму обалу лежи сремска равница. Десна обала се наслања на равну Мачву, брдовиту Поцерину, Посавотамнаву област и Колубарски крај.
Пловидбеним системом Рајна-Мајна-Дунав, Сава је добила везу са свим европским пловним путевима и излаз на сва светска мора.

КОМУНИКАЦИОНИ ФАКТОРИ

Друмске саобраћајнице
У гравитационој сфери реке Саве, недалеко од њене леве обале, пролази ауто-пут европског значаја са ознаком Е70. Код Сремске Митровице приближава се току Саве на 4км и доступност реци са овог излаза је изванредна. Од граничног прелаза Батровци па до Сремске Митровице могуће је приступити реци, и то:
1. на 6km од Батроваца у правцу Сремске Митровице излаз са ауто-пута у правцу Моровића и Јамене. Удаљеност реке од ауто-пута регионалним путем је 27km, а од Моровића је 22km.
2. на 17km од Сремске Митровице у правцу главног прелаза Батровци је излаз у село Кузмин. Магистралним путем број 18 у дужини 14km излази се на реку Саву код места Босут и даље 6km до Сремске Раче – граничног прелаза у Републику Српску, где је изграђен мост преко реке.
3. У Сремској Митровици на реци је 1977. године изграђен мост који води у Мачву. Ово је пут регионалног карактера и добро повезује насеља сремскомитровачке општине са насељима у Мачви и Подрињу. До 1977. године прелаз преко реке у Сремској Митровици је био преко понтонског моста.


САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР 4
УВОД 5
ПОЈАМ И ОСНОВЕ НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА 6
ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 7
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 7
КОМУНИКАЦИОНИ ФАКТОРИ 8
Друмске саобраћајнице 8
Железница 10
ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ 10
ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ 11
ГЕОЛОШКЕ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ 11
КЛИМАТСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ 17
Температура ваздуха 17
Ветрови 18
Влажност ваздуха 19
Облачност 20
Падавине 20
ХИДРОГРАФСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ 22
Подземне воде 22
Режим реке Саве 23
Температура воде 26
Квалитет воде 27
ФРАГМЕНТИ САВЕ И ЊЕНЕ ДОЛИНЕ ПОД РЕЖИМОМ ЗАШТИТЕ 28
КУЛТУРНА ДОБРА У ПОСАВИНИ 30
МАТЕРИЈАЛНА БАЗА НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА 38
ПЕРСПЕКТИВЕ УРЕЂЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ПРИВЕЗИШТА ЗА ЧАМЦЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ 46
ХОТЕЛИЈЕРСКО-РЕСТОРАТЕРСКИ ОБЈЕКТИ 52
ПЛОВИДБА 55
«ЕКСПЕДИЦИЈА САВА 2002.» 61
ОДНОС НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА И ДРУГИХ ВИДОВА ТУРИЗМА 63
СПОРТСКИ РИБОЛОВ 63
ИЗЛЕТНИЧКИ И КУПАЛИШНИ ТУРИЗАМ 66
ЛОВНИ ТУРИЗАМ 71
ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА ГРУПНОГ НАУТИЧКОГ ТУРИЗМА НА САВИ 72
Једнодневни излети 73
Дводневни излети 74
Вишедневни излети 74
ЗАКЉУЧАК 76
ЛИТЕРАТУРА 78


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09-09-2010 11:32 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Analiza potencijala Srbije u domenu ruralnog turizma - magistarski rad derrick 0 840 04-08-2013 12:39 PM
zadnja poruka: derrick
  Kočnica privrednog razvoja - troetnička tranzicija derrick 0 480 03-08-2013 06:52 PM
zadnja poruka: derrick
  Opština Despotovac program razvoja turizma derrick 0 643 03-08-2013 06:39 PM
zadnja poruka: derrick
  Mala privreda u funkciji održivog razvoja lokalnih sredina derrick 0 434 24-07-2013 02:23 PM
zadnja poruka: derrick
  Stanje i očekivanja od revizije u 21. veku derrick 0 638 23-07-2013 04:49 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: