Stambeni krediti - diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kreditiranje je sastavni deo posla koji se obavlja u bankama širom sveta i upravo ono je jedan od najvažnijih bankarskih segmenata poslovanja. Kredit je pravni i ekonomski proces u kojem se banka obavezuje da korisniku kredita da određena sredstva na određeno vreme, a korisnik se obavezuje da plaća obaveze koje su ugovorene (kamatu), kao i da dobijeni iznos vrati na vreme koje je definisano ugovorom o kreditiranju. Upravo iz tog razloga je bitno da se upoznamo sa pojmovima, vrstama i rizicima kreditiranja .
U savremenom bankarstvu proces kreditiranja postaje sve složeniji u odnosu na ranije uslove. Tehnologija kreditiranja počinje sa kreditnim zahtevima od strane preduzeća ili građana. Ovi kreditni zahtevi ulaze u proceduru koja je u velikim bankama prilično složena. U okviru te procedure najvažnije je da se izvrši adekvatna analiza kreditnog rizika, pri čemu se uglavnom koriste dva principa: analiza finansijskih tokova i analiza indikatora tražioca kredita.
Izvori informacija koji su relevantni za kreditnu ocenu delimično su zasnovani na informacijama koje podnosi tražilac kredita, zatim na osnovu baze podataka kojom banka raspolaže i na kraju na osnovu informacija iz spoljnih izvora prikupljenih od strane banke. Korišćenje trostrukih izvora za informacija koje se odnose na tražioce kredita važno je zbog toga da bi se ukrštanjem podatka izvršila provera njihove tačnosti.
Podaci koje banci stavlja na raspolaganje tražilac kredita su pre svega podaci koje se nalaze u bilansu stanja, bilansu uspeha, projekcijama finansijskih tokova, kao i projekcijama tokova gotovine. Tražilac kredita podnosi dodatnu dokumentaciju koja se odnosi na namene korišćenja kredita, kao i ostale informacije koje banka traži. Celokupan materijal banka kritički razmatra i proverava u vidu intervjua sa odgovarajućim predstavnicima preduzeća ili građanima, gotovo uvek na licu mesta.
Baza podatka u samoj banci je veoma značajna, pa se banke smatraju svojevrsnim zatvorenim agencijama za određivanje rejtinga preduzeća. Banka ima određene informacije o tražiocu kredita, na osnovu dotadašnje saradnje sa njim. Osim toga, banka raspolaže informacijama o drugim preduzećima koja pripadaju istoj grani, pa na osnovu toga može da se izračuna prosek performansi sa kojim su onda uporedive performanse preduzeća koje traži kredit...

SADRŽAJ

Uvod 3
1. Proces odobravanja kredita 5
1.1. Vrste kredita 5
1.2. Krediti fizičkim licima 7
1. 3. Razlika između kredita za nekretnine i drugih kredita 9
1.4. Faktori za procenu zahteva kredita za nekretnine 11
2. Hipotekarno tržište 17
2.1. Pojam i specifičnosti hipotekarnog tržišta 17
2.2. Nastanak hipotekarnog tržišta 20
2.3. Primarno hipotekarno tržište 23
2.4. Sekundarno hipotekarno tržište 26
3. Tržište nekretnina i stambeni krediti 29
3.1. Hipotekarni krediti kao osnova finansijske podrške razvoju tržišta nekretnina u Srbiji 29
3.2. Program Vlade Republike Srbije za rešavanje stambenog pitanja građana 33
3.3. NINJA krediti i krah tržišta nekretnina 39
4. Primer programa stambenih kredita – Societe Generale Srbija 44
Zaključak 47
Literatura 51