Srbija u doba kralja Milutina

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Srbija u doba kralja Milutina
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Млађи син краља Уроша и краљице Јелене, Милутин, био је сасвим млад када се његов старији брат, Драгутин, 1276. године дигао на оца и насилно му отео престо.
Међутим када је дошао на власт Драгутин је дао својој мајци Јелени на управу поседе у Приморју од Скадра до Дубровника, Плаб и замак Брњаци на Ибру. Том приликом дао је и млађем брату Милутину неке области на управу (мада се у изворима оне не наводе). Предпоставља се да је ово учинио како би их придобио, везао за себе и помирио са новом влашћу. Милутинов став према Драгутину и његовом спору и борби са оцем није познат, али је свакако познато да је Милутин после Драгутинове победе прихватио ново станје и примио га. Почетак владавине краља Драгутина био је оптерећен тешким бременом. Свргаванје са престола краља Уроша уз помоћ угарске војске није могло наићи на одобраванје властеле. Са тим поступком нису се слагали ни најистакнутији представници цркве. Ако се томе дода и велика зависност Драгутина од Угарске, слика постаје још потпунија.
Док је Драгутин владао Милутин се развио и сазрео. Млад, здрав, предузимљив и амбициозан, пун планова и воље за рад лако је окупио око себе све оне незадовољне Драгутиновом владавином. Њихово поверење задобијено је његовом добром и успешном управом у областима, добијеним од стране брата после збацивања оца са престола. После шест година владања, које је било обележено знатним неуспесима, Драгутин се осетио немоћним, па је решио да абдицира. Прави мотиви који су га навели на овакав поступак нису познати. Да ли је било у питанју здравље (сломљена нога после пада са коња) и грижа савести (због поступка према оцу) или је било и неког притиска са стране такође није познато.
Међутим, једно је сигурно, Драгутин већ почетком 1282. године у Дежеву на свечани начин предаје престо свом млађем брату Милутину, а за себе задржава само неке области (Рудник, Ариље и Ускопље код Требиња, Требиње је припадало Јелени). И поново се поставља једно важно питање на које није могуће дати тачан одговор: да ли је Драгути предајући свом брату власт поставио неке услове и уколико јесте како су ти услови гласили. Претпоставка је да је Драгутин предао Милутину власт под условом да га после смрти наследи његов најстарији син. Уколико је ова петпоставка тачна онда нам и неки каснији догађаји постају логични и јасни. Стаб њихове мајке Јелене на ову нову промену на престолу такође је непознат. Али је њен статус остао непромењен јер је и после доласка Милутина на власт она задржала своје области на управу.

ПЕРИОД РАТОВА (1281 – 1299)

Када је Милутин дошао на власт, Србија је као савезник Карла Анжујског већ била у рату са Византијом. Пораз Карлове војске у пролеће 1281. у Албанији могао се негативно одразити на прилике на српском ратишту. Међутим неуспех и пораз није обесхрабрио Карла Анжујског. Он је учинио све како би под хитно наставио рат. Савез који је Карло склопио са краљем Урошем и Драгутином, остао је на снази и кад је Милутин преузео власт.

По преузимању власти отпочео је са извршавањем својих савезничких обавеза, упао је у Византију, уверен да ће се ускоро у Албанији појавити и Карло са великом војском. У то време на Сицилији избија револуција против Карла (Сицилијанско вече, 30. марта 1282. године), па је Карлова акција онемогућена. Како у Србију још нису допрли одјеци „сицилијанског вечерња“ које је онеспособило темељ целе коалиције, Карла Анжујског, српске трупе су кренуле у поход. За кратко време освојили су Скопље и простране области: Полог, Овче Поље, Злетово, Пијанец.

Међутим сада Михаило VIII Палеолог, ослобођен опасности од антивизантијске коалиције почиње припреме за поход на Србију.* „Тадашњи цар Палеолог скупи скупи велику војску и крену на Србију, хвалећи се у свом безумљу да ће не само озлобити отачаство овога благочастивога (тј. Милутина), него да се више неће ни спомињати његово име у његовој држави, а није ни сам знао шта ће му се догодити и да ће, противо његовом лукаву веровању: да ће се прославити у туђем наследству, убрзо изненадном смрћу завршити.“ Наиме, Михаило VIII умро је на почетку похода, па је његова велика војска сачињена углавном од најамних одреда Латина, Турака и Татара за извесно време заустављена.
Услед огромног значаја овог питања Византинци нису одустали од напада на Србију због промене на престолу. Тако нови владар Андроник II Палеолог (1282 - 1328) упућује у пролеће 1283. војску на Србију додуше са мањим замахом у односу на планове покојног цара Михаила. Он лично није учествовао у походу, а војска састављена углавном од Татарских одреда иако бројна није постизала неке значајније успехе. Такву војску више је интересовала пљачка него освајање српских територија. И поред тога Византинци су продрли све до Призрена и Липљана. Овом приликом један већи татарски одред се одвојио код Призрена од главне Византијске војске и покушао да пређе преко набујалог Дрима како би опљачкао избегло становништво. Већина Татара се подавила а они који су успели да пређу реку су или побијени или заробљени. После погибије Татарског одреда Византијска војска знатно ослабљена почиње повлачење.
Милутин осетивши да је Византија слаба да му се одупре тражи од свога брата Драгутина помоћ како би са што већом војском поново кренуо у поход на Византију. Драгутин, свестан значај овог подухвата, стиже у помоћ свом брату са свим расположивим снагама из својих области. Њихова удружена војска продире у Византију већ у пролеће 1283. године. Византија је у то доба била захваћена унутрашњим борбама и немирима, па је сва војска била заузета на другој страни. Тако је Српска војска несметано продирала у унутрашњост државе, све до Свете Горе и обала Егејског мора. После вишемесечног пустошења византијских области изморена војска заједно са великим пленом повукла се на север почетком 1284. године.
После краћег одмора Милутин је поново сакупио војску и кренуо на Византију. Овог пута освојио је Пореч, Дебар и Кичевску област и тиме померио Српско – Византијску границу на југ, а одатле продире у Тесалију коју је опустошио и опљачкао. Милутин је сматрао да у борби коју је започео мора да нађе савезника чији се интереси косе са Византијским а поклапају са његовим. Као најлогичнији избор чинила се Бугарска која је такође била у савезу са Анжујцима а самим тим и непријатељ Византије. Стога Милутин како би се приближио Бугарима жени ћерку бугарског цара Ђорђа Тертара 1284. године. Убрзо после тога притисак на Византију слаби.
Најбитнији Фактор за смиривање Милутинове офанзиве представља деловање Татара. Наиме померање Татара из њиховог каната на Црном мору према Балкану и Угарској представљало је опасност и за Србију. Вазали кана Ногаја, браћа Драман и Куделин, упали су у Драгутинове земље и тиме га приморали да у помоћ позове брата Милутуна. Милутин Драгутину узвраћа


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
20-05-2010 02:53 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Aleksandar Makedonski i njegovo doba derrick 0 2,702 09-02-2014 01:11 AM
zadnja poruka: derrick
  Rim u doba kraljeva derrick 0 1,375 09-02-2014 12:36 AM
zadnja poruka: derrick
  Srpska crkva u doba Nemanjića derrick 0 1,253 08-02-2014 03:16 PM
zadnja poruka: derrick
  Svetlost grada i doba prosvetljenja derrick 0 919 08-02-2014 03:03 PM
zadnja poruka: derrick
  Povelje kralja Stefana Uroša Prvog derrick 0 669 08-09-2013 03:16 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: