Sparta (2)

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Sparta (2)
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

“Južno od Arga , udaljeni od mora, dižu se vrhovi lanca Parnona. Oni su divni, ali još mnogo ugodnija za oko je reka Eurota koja teče između njih i viši, mračniji, snegom okrunjeni venac Tajget na zapadu. U toj seizmičkoj dolini ležao je Homerov ”prazni Lakedemon” ravnica koju su planine čuvale toliko da Sparti, njenoj prestonici, nisu bili potrebni zidovi.” Na ovaj način, geografskim i strateškim položajem Sparte, kao i Lakonije , Vil Djurant nas uvodi u priču o Sparti.

Sparta pre Likurga

Ovaj tekst o Sparti, neću početi na uobičajen način. Većina ljudi koja se bavila ovom temom, uglavnom je priču počinjala od Likurga, njegovog ustava i Spartanskog vaspitanja. Međutim, moje je mišljenje da, da bi se na pravi način sagledala istorija Sparte, mora se poći od malo ranijeg perioda. Naime pre Likurgovog ustava, Spartanci gotovo da se nisu razlikovali od ostalih Grka. U tom periodu cvetala je muzika i umetnost više nego u bilo kom periodu posle njega. Ne pokušavam poreći da je čak i tada u velikoj meri Sparta bila vojnički uređena, ali je za umetnost, a naročito muziku, uvek bilo mesta. To se vidi na primeru festivala pesama i igara gde su se horovi takmičili međusobno. Ipak, bez obzira što je u pitanju muzika, i tu se oseća prisustvo Spartanskog vaspitanja. Retko su se Spartanci individualno bavili muzikom, tako da su uglavnom pevali u horu, a ono je pružalo Spartancima još jednu priliku za disciplinu i masovne formacije, jer je svaki glas bio podređen vođi. Tokom festivala Gimopedije, Spartanci su se, bez obzira na starost i pol pridruživali masovnoj igri i antistrofnoj pesmi, a zabeleženo je da je na svečanosti Hijakintije, čak i kralj Agestilaj poslušno pevao na mestu i u vreme koje mu je bilo određeno.

Kako je Likurg dobio svoj zakon

Prva stvar koja se mora istaći u vezi sa Likurgom jeste da godine vezane za njega nisu precizno određene, Smatra se da je živeo između devetsto i šesto godina pre nove ere. Takođe postoje suprotnosti i u vezi stvaranja njegovog ustava kao i u vezi načina donošenja njegovog ustava na snagu.
Jedna grupa istoričara, na čelu sa Herodotom smatrala je da je Likurg od proročista u Delfima dobio izvesne edikte, koje jedni tumače kao zakone samog Likurga a drugi smatraju da je on u Delfima dobio božansku potvrdu zakona koje je on predložio. Međutim, prema Plutarhu je priča drugačija. On kaže da je Likurg putovao svetom, i za to vreme stvorio svoj zakon, tako što je birao samo ono najbolje u jednoj zemlji, i to je stavljao u njega. Likurg je bio na Kritu, u Aziji, Egiptu, Libiji, Španiji pa čak i Indiji, sve dok nije sakupio sve što mu je bilo potrebno za zakon koji je u pokornosti držao čak i najbogatije i najmoćnije Spartance. Kada se oba ova tvrđenja uzmu u obzir, najprihvatljiviji je zaključak da su oba tačna. Verovatno je Likurg baš na ovaj način sakupio zakone, ali je znao da će ih lakse uvesti uz “božju pomoć”, tako da je otišao u Delfe gde je navodno dobio zakone. Zato i ne čudi špo su Spartanci prihvatili jedan od najstrožijih i najneprijatnijih zakona u celoj istoriji.
Za donošenje ustava su takođe vezane dve priče. Obe se slažu u tome da je Likurg bio stric Spartanskog kralja Harila i da je ustav doneo za vreme njegove vladavine, ali tu se razilaze. Po prvoj se Likurg sam vratio u Spartu i postavio svoj ustav dok je bio staratelj maloletnom sinovcu. Nasuprot ovome se kaže da je on bio pozvan od strane kraljeva koji su se žalili da osim časti i imena nemaju nikakve povlastice u odnosu na narod, a u njemu su videli čoveka sa urođenom sposobnošću da vodi državu i upravlja narodom. Bilo kako bilo, ove dve priče se naravno ponovo susreću i slažu u tome da je Likurg ipak uspeo da postavi svoj zakon na jedan ili drugi način.Kada je osetio da je vreme da se povuče, uradio je to na najoriginalniji i najpametniji mogući način. Smatrao je da Spartanci bolji zakon od ovoga ne mogu dobiti tako da je hteo, koliko je to bilo moguće, da ga učini “besmrtnim”. Sudeći po Plutarhu, učinio je to ovako:”Zato sve građane sazove u skupštinu i saopšti im da je sve što je u vezi sa blagostanjem države i vrlinom građana uredu; ostaje samo ono što je najvažnije i najkrupnije, a to im ne može saopštiti pre nego boga upita za savet. Stoga oni treba da se drže postavljenih zakona i da ništa ne menjaju i ne izvrću dok se on ne vrati iz Delfa; a kad se vrati, on će postupiti kako ga bog bude savetovao.” Odmah posle toga je otišao u Delfe gde je izgladneo sebe do smrti, a Spartanci su se, kao što su se i zakleli, držali Likurgovog ustava dugo posle njegove smrti.

Državno uređenje Sparte

Starešinsko veće


Kada se uzmu u obzir sve promene koje je Likurg izdejstvovao donoseći svoj ustav, možda je od svih najvažnija, stvaranje Starešinskog veća. Ustav koji je varirao, i čas se priklanjao narodu a čas kraljevima, konačno je pronašao oslonac, i to baš u Starešinskom veću. Gerusija , koja je brojala dvadeset i osam članova, imala je osim zakonodavne još jednu funkciju. Morala je da uspostavi, što je moguće više, normalan odnos između kraljeva i naroda. Kada bi kraljevi postali suviše jaki i kada bi njihova vlast pretila da preraste u tiraniju, gerusija bi u tom slučaju, pristala uz narod. Ako bi bilo potrebno da se obuzda narodna moć, u tom slučaju bi se gerusija pridružila kraljevima. Kao što sam rekao, Starešinsko veće ima dvadeset i osam članova. Kandidati su bili spartijati stariji od šezdeset godina, jer se smatralo da su građani koji su bili mlađi, bili nedovoljno zreli i mudri za takav posao. Izbori su se vršili na sledeci način: ,,Kada bi došlo do upražnjenja


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
19-05-2010 07:20 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Sparta -maturski zekan 0 1,339 09-09-2010 11:10 AM
zadnja poruka: zekan
  Sparta-12 zekan 0 941 09-09-2010 11:08 AM
zadnja poruka: zekan
  Sparta Vesnica 0 611 17-05-2010 11:57 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: