Sistemi zemljišta

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Na formiranje zemljišta primarno utiču fizičko – geografski činioci, a prvenstveno reljef, klima, prisustvo površinskih voda i vrlo heterogen litološki sastav geološke podloge, kao i različiti pedološki procesi pod uticajem vrlo različite vegetacije. Pedogeneza zemljišta je spor i dugotrajan process, a kombinacija prirodnih i antropogenih faktora uslovila je heterogenu distribuciju tipova tala na području Srbije.

Zemljišta se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogenetičkih faktora (organizmi, matični supstrat, klima i reljef), a u toku vremena se menjaju na način koji ima karakter evolucije. Budući da oblik i intenzitet delovanja faktora varira u širokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kombinacije dejstva faktora i kao posledica toga, veoma raznovrsne forme zemljišta. Ako se tome doda, da razvoj zemljišta ne počinje istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljišta njihov ciklus ponavlja iz početka, onda je razumljivo što se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogenetički faktori javljaju raznovrsni
razvojni stadijumi zemljišta. Time se objašnjava ogromna raznovrsnost zemljišnog pokrivača, a zadatak je klasifikacije da, primenom adekvatnog logičkog sistema, to mnoštvo raznovrsnih formi zemljišta učini preglednim. Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupišu, broj jedinica kojima se operiše, svodi se na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetičku vezu među njima, razvrstaju po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omogućuje lako snalaženje u mozaiku zemljišnog pokrivača i brzo informisanje o bitnim osobinama zemljišta. Proces grupisanja i razvrstavanja zemljišnih individua, prema nekim zajedničkim obeležjima naziva se klasifikacija zemljišta, pa razlikujemo:

1. Naučnu, (geološko-petrografske, hemijske, fizičke, mešovite i genetičke)
2. Praktičnu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne).
3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemljišta, prema dohotku i prema čistom prihodu).

Danas se mahom koristi genetička klasifikacija (zasnovana na genezi), a u najširoj primeni je sistem koji su izradili Škorić, Filipovski i Ćirić (1973), a prihvatilo ga je nekadasnje Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta...


Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Pregled klasifikacionih sistema 5
1.2 Klasifikacija zemljista nekadasnje Jugoslavije 6
1.3 Automorfna zemljišta 7
1.3.1 Klasa nerazvijenih zemljlsta sa (A)—C profilom 8
1.3.2 Klasa humusno-akumulativnih zemljlsta sa A—C tipom profila 9
1.3.3 Klasa kambičnih zemljišta sa A—(B)—C profilom 10
1.3.4 Klasa eluvijalno-iluvijalnih zemljlsta sa A—E—B—C profilom 11
1.4 Hidromorfna zemljišta 11
1.4.1 Klasa epiglejnih zemljišta 12
1.4.2 Klasa hipoglejnih zemljišta 13
1.4.3 Klasa fluvijatilnih i fluvioglejnih zemljlšta 14
1.4.4 Klasa tresetišta 15
1.5 Halomorfna zemljišta 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19