Seminarski rad-antivirusi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz informatike.

Šta su virusi?

Za definiciju virusa najbolje je uzeti onu dr. Fredericka Cohena po kojoj virus predstavlja program koji može inficirati druge programe, modifikujući ih tako da uključe kopiju njega samoga, koja takođe može biti modifikovana. Pod infekcijom se ovde misli na mogućnost virusa da ubaci svoje izvršenje u postupak izvođenja programa.

Ova definicija ključna je za određivanje virusa jer ne smatramo svaki maliciozni program virusom, drugim rečima nije svaki destruktivni program virus, jer bi u tom slučaju i program Format bio virus. Struktura virusa može se najlakše podeliti na tri komponente, od koje virus mora obavezno imati samo prvu.

Prva komponenta predstavlja mogućnost infekcije. Dakle nije nužno da virus čini bilo kakvu štetu na računaru, sama činjenica da se širi infekcijom dovoljna je da se okarakteriše kao virus.

Drugi deo virusa, koji nije obavezan, predstavlja nosivu komponentu. Taj deo definiše sve aktivnosti koje će biti izvedene uz njegovo širenje.

Treći deo predstavlja funkcija za okidanje koja definiše vreme ili događaj prilikom kojeg će biti izvršena nosiva komponenta virusa.

Zlonamerno napisani kompjuterski program ili delovi programskog koda nazivaju se raznim imenima. To su crvi (worm), trojanski konji (trojan horse), logičke bombe (logic bomb), zamke (trap-door) i naravno virusi.

Crv je program koji se širi samoumnožavanjem kroz kompjuterske mreže. Crv je samostalan i za razliku od virusa ne treba program domaćin da bi radio. Takođe, crva u ˝pogon˝ pušta i kontroliše sam autor.

Logička bomba je metoda aktivacije procesa temeljem zadovoljavanja logičkog uslova-postojanja ili nepostojanja nekog podatka, protoka, određenog vremena ili u određeno vreme i sl. Logička bomba u stvari predstavlja princip delovanja, a ne celovit mehanizam. Logičke bombe su često sastavni deo mnogih kompjuterskih virusa.

Trojanski konj je program koji naizgled služi za neku drugu operaciju od one za koju je napravljen. Trojanski konj bi recimo bio program koji izgleda kao tekst procesor, a zapravo jednom pokrenut formatira hard disk. Mnogi autori virusa koriste trojanske konje kako bi olakšali razmnožavanje svojim mezimcima.

Zamka predstavlja posebnu nedokumentovanu funkciju programa koja se može pokrenuti na unapred određen način. Programeri koji pišu različite programe često znaju predvideti posebnu lozinku ili sekvencu znakova koja jednom ukucana omogućava pristup do inače nevidljivih funkcija programa.

Virus je deo programskog koda koji je sposoban izvršiti samokopiranje (infekciju) dodavanjem svog sadržaja u druge programe ili delove operativnog sistema. Kao što se može primetiti postoji velika sličnost između kompjuterskih i bioloških virusa.

Virus se obično sastoji od dva dela. Prvi deo je samokopirajući kod, koji omogućava razmnožavanje virusa, a drugi je deo korisni teret (payload) koji može biti bezopasan (benigan) ili opasan (destruktivan, maligan). Neki se virusi sastoje isključivo od samokopirajućeg koda i nemaju nikakav korisni teret.

Iako virus ˝u promet˝ najčešće pušta sam autor, kontrola nad razmnožavanjem oslobođenog virusa nije u rukama autora.