Richard Buckminster Fuller

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ovom radu će biti reči o umetničkim dostignućima Richard Buckminster Fuller-a, arhitekte i dizajnera, kao jednom od najznačajnijih predstavnika moderne arhitekture. Takođe, biće pomenute osnovne teorijske reference arhitektonskog stvaralaštva u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu moderne arhitekture, kako bi se bolje sagledala konceptualnost delovanja pomenutog arhitekte, odnosno umetnika, kao i ekonomsko-sociološki uslovi stvaranja, koji su direktno uticali na formiranje arhitekture u ovom preiodu, nudeći jednu novu dimenziju u razmišljanju savremenika perioda moderne arhitekture kao i njihovih sledbenika....

ARHITEKTURA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA U DRUGOJ POLOVINI DVADESETOG VEKA

Razrešenje od svih dogmatskih stega i pravila vodilo je u devetnaestom veku ka misaonosti koja nosi oznaku umetnosti-radi-umetnosti (franc.: L’art–pour–l’art). Teorije umetnosti dvadesetog veka udaljile su se od uopštenih shvatanja o lepom u umetnosti, mada javno mnjenje još uvek to shvata na isti način. U klasičnoj modernoj umetnosti umetnici veruju u apstrakciju međusobno suprotstavljenih očekivanja, u minimalizovanje čulnih i telesnih polazišta, u uzdizanje sopstvenih čistih koncepata do ravni umetničkih dela koja bi bila svojevrstan okamenjeni sažetak suštine sveta i življenja u njemu. Rigidne geometrijske rasterske fasade, izrazito strogo ograničene arhitektonske kocke nama savremene arhitekture imaju tako sa slikarstvom tvrdih, reskih linija i minimalističkom umetnošću isto toliko zajedničkog koliko i enterijer jednog velikog, prostranog biroa sa konceptualnom umetnošću.

I, mada je još Andrea Paladio u svoje Četiri knjige o arhitekturi (Quatro libri dell’ architettura) vrednost arhitekture označio kao zbir udobnosti, trajnosti i lepote, pojam lepog danas u teoriji arhitekture ostaje nejasan. Umetničko delo danas treba, naime, da predstavlja vest, glas o sebi i svetu. Bez toga njegova umetnost nema deskriptivnu, nego samo sugestivnu vrednost.
Najvažniji uticaji posle 1945. stigli su iz Sjedinjenih Država, gde je arhitektonska teorija uopšte razmatrana u mnogo praktičnijem i slobodnijem duhu od onog koji je tokom prve polovine veka prevladavao u Evropi, koja je obezbedila predmetnu materiju za američku posleratnu raspravu. Mnoga dešavanja u Americi, sledeći linije rasprave u predratnoj Evropi, sastojala su se u oblikovnom procenjivanju pozicija koje su usvojile velike ličnosti koje su se iselile iz Evrope 1920-tih i 1930-tih, procenjivanju praćenom postepenim udaljavanjem od njih. Ali, u poređenju sa građevinama koje su se u stvarnosti podizale, teoretska suština bila je generalno od podređenog značaja. I zaista, najuspešnije američke arhitektonske firme, koje su gradile kombinujući tehnologiju i formu u Gropijusovom i Mis van der Rojeovom maniru, teoriji su poklanjale oskudnu pažnju. Takav je slučaj, na primer, sa Skidmorom (Skidmore), Ovingsom (Onjings) i Merilom (Merill), čija je firma nastavila da funkcionalnosti i tehnologiji pridaje prvorazrednu važnost, oprezno prilagođavajući estetski izgled svojih građevina stremljenjima trenutka. Jedini poetski sadržaj koji se može naći je onaj u projektima i povremenim esejima Gordona Banšafta (Gordon Bunshaft). Ero Sarinen (Eero Saarinen) (1910-1961.), idući stopama svog oca Elijela, načinio je izražajna oblikovna rešenja koristeći beton, ali nije razvio nikakvu novu teoriju...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 ARHITEKTURA U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA U DRUGOJ POLOVINI DVADESETOG VEKA 4
2 SUMRAK NJU DILA - FULEROVA KUĆA DIMAKSION 8
3 FULEROVA GEODEZIJSKA KUPOLA 10
4 SAVRŠEN DIZAJN: VIŠE SA MANJE 15
5 EKOLOGIJA I ARHITEKTURA - FULEROV UTICAJ 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19