Revitalizacija pruge Segedin-Kikinda - Temisvar i njen znacaj za razvoj turizma

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,108
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Revitalizacija pruge Segedin-Kikinda - Temisvar i njen znacaj za razvoj turizma
У оквиру регионалне сарадње ДКМТ (Дунав – Кереш – Мориш – Тиса) и у складу са стратешким плановима ЕУРОРЕГИЈА, битна претпоставка сарадње је успостављање нових саобраћајних веза. У оквиру ове регионалне заједнице у групи пројеката железничких веза приоритет је дат повезивању Сегедина и Темишвара преко Кикинде (Споразум од 23. маја 2001. године, Темишвар).
Пројекат ревитализације железничке пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар ради се у циљу обнављања саобраћаја на делу једне од најстаријих железничких магистрала у југоисточној Европи, која је спајала Европу са Азијом. Пруга Сегедин – Кикинда је пуштена у саобраћај 15. 11. 1857. године. Ова веза је прекинута 1945. године измећу Кикинде и Сегедина, када је срушен мост на Тиси у Сегедину, а колосек демонтиран на дужини на око 12 km (по 6 km са обе стране од државне границе). Измећу Србије и Румунује на прузи Кикинда – Темишвар саобраћај се данас одвија редовно.
Значај пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар се може оцењивати са више аспеката: локалног (региони у свакој земљи појединачно), регионалног (на нивоу регије ДКМТ), као и са аспекта који је значајан за групе земаља на југоистоку Европе. У ширем смислу, значај ове пруге је у повезивању паневропских коридора IV и X. Ова пруга је повезана са правцем Кикинда – Панчево – Београд и тиме омогућава повезивање са осталим земљама југоисточне Европе као и бржи развој туризма.
Успостављање и модернизација железничке везе Сегедин – Кикинда – Темишвар ће допринети: ефикаснијем и друштвено рационалнијем повезивању становништва и привреде на гравитационом подручју и шире, реализацији пројекта “Слободна трговина” измећу земаља југоисточне Европе, очувању животне средине, уштеди простора, уштеди енергије и повећању безбедности у саобраћају.
Улагања у железничку инфраструктуру су значајна (и за развијене земље), а ефекти се остварују на дуг рок и дистрибуирани су на више субјеката (власници инфраструктуре, организатори превоза, корисници, финансијери, шира заједница). Из наведених карактеристика следе и бројни ризици за све учеснике. Најзначајнији ризици који су везани за пројекат односе се на висину трошкова, финансирање, очекивани обим превоза, приход и рок изградње. За реализацију пројекта од посебног значаја су ризици из окружења (global risks), пре свега политички (политичка воља и опредељеност владе за пројекат) и правни (режим страних улагања и сл.).

ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР И ГРАВИТАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ ОКРУЖЕЊА
ПРАВЦА ПРУГЕ СЕГЕДИН-КИКИНДА-ТЕМИШВАР


Широко окружење пројекта је територија регије Дунав–Кереш– Мориш–Тиса (ДКМТ), коју чине:
-жупаније: Бач–Кишкун, Бекеш, Чонград и Јас–Нађкун–Солнок у Мађарској,
-жупаније: Арад, Тимиш, Хунедоара и Караш – Северин у Румунији,
-Војводина у Србији и Црној Гори. (Карта 1. Област Еурорегиона ДКМТ).

-Површина 77.243 km2
-Број становника 5.968.000
-Већи градови: Темишвар, Нови Сад, Сегедин, Бекешчаба, Кечкемет, Солнок, Арад.


Карта 2. Положај Сегедина, Кикинде и Темишвара у односу на државне границе (R=1: 3000000) (Извор: Школски географски атлас,1990)
[Slika: pruga.png]


Сарадња у Еврорегији ДКМТ отвара широке могућности за међусобну сарадњу и развој три суседне земље, као и за сарадњу са другим европским регијама.
Гравитационо подручје пруге Сегедин–Кикинда –Темишвар обухвата јужни део жупаније Чонград и Бач–Кишкун у Мађарској, Тимиш у Румунији и то северозападни део и севернобанатске и средњебанатске округе у Србији.
Што се Мађарске тиче најзначајнија је жупанија Чонград која са 4.300 кm2 чини 4,6% површине Мађарске; 70% становништва живи у градовима. Просечна густина насељености је 100 становника/km2. На салашима живи 10% становништва, број становника чини 4,2% становништва Мађарске. Највећи град је Сегедин (Елаборат о оправданости пројекта, 2003).


СЕГЕДИН

Сегедин (Szeged) је највећи град југоисточне Мађарске. Представља културно-економски центар округа Чонград (Csongrad) који обухвата места Сентеш, Чонград, Мако и Ходмезовашархељ.
Налази се на Тиси, низводно од ушћа Мориша у Тису, на 46 25’ СГШ и 20 10’ ИГД. Површина округа Чонград износи 876 km2 , док сама површина града износи 356 km2. Већи део града лежи на десној обали, док се Нови Сегедин (Uj Szeged) сав у зеленилу, налази на левој обали Тисе.
Сегедин и околина је равница и има малих разлика у нивоима. За само насељавање су били погоднији виши делови који су се издизали као острва из огромне територије коју су плавили Тиса и Мориш. Такво једно острво је и данашњи центар града, надморски ниво 80-83 m.
Главни путеви према граду иду преко кружних брана, које су изграђене за заштиту од могућих поплава, те се тада спуштају у град.
Железничка станица у Сегедину је такође изграђена у нивоу кружне бране. Она је у висини једног спрата са које се силази на трг испред станице.
Велики значај за развој туризма у Сегедину повећава се чињеницом да је удаљен само 15 km oд границе са Србијом и Црном Гором и 50 кm од румунске границе. Кроз град пролази међународни пут Е-75, који се простире од Остендеа (Белгија) до Истамбула (Турска), преко Будимпеште и Београда.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09-09-2010 11:23 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Analiza potencijala Srbije u domenu ruralnog turizma - magistarski rad derrick 0 775 04-08-2013 12:39 PM
zadnja poruka: derrick
  Opština Despotovac program razvoja turizma derrick 0 566 03-08-2013 06:39 PM
zadnja poruka: derrick
  Bezbednost u elektronskom poslovanju i njen značaj u preduzetnistvu derrick 0 508 25-07-2013 12:23 PM
zadnja poruka: derrick
  Pojam i razvoj grupne kupovine u svetu i u Srbiji derrick 0 580 24-07-2013 12:58 AM
zadnja poruka: derrick
  Pojam i razvoj životnog osiguranja derrick 0 487 24-07-2013 12:56 AM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: