Reforma medjunarodnih bankarskih institucija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Gotovo svako veliko društveno previranje, kao što su ratni sukobi i gradjanske revolucije, usko je povezano sa radjanjem ideja o stvaranju novog, pravednijeg poretka, zasnovanog na jednakosti, bratstvu i slobodi.

Krajem drugog svetskog rata, u svitanje jednog takvog poretka, nastao je znatan broj medjunarodnih organizacija usmerenih ka uspostavljanju saradnje i fer poretka u kome «slabi» imaju jednaka prava kao i «jaki».

Međunarodne finansijske institucije se osnivaju međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rešavanja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih, monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica.

Nastanak ovih institucija započinje za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata, sa ciljem eliminisanja postojećih konflikata između pojedinih grupacija zemalja, kao i sa ciljem izgradnje jednog efektivnog sistema međunarodnih prava i dužnosti,pre svega u oblasti ekonomije. Ovo je zbog toga što su upravo ekonomske krize u prošlosti često dovodile do lokalne i međunarodne političke nestabilnosti, pa i ratova. Velika ekonomska kriza u predratnoj Nemačkoj imala je za posledicu nastanak i uspon fašizma, a duboka depresija američke i celokupne evropske privrede krajem devedesetih i tokom tridesetih godina dvadesetog veka, do velike nezaposlenosti i socijalne nesigurnosti koja je pretila da uruši kompletnu svetsku ekonomiju. Zato se javila potreba za stvaranjem međunarodnih institucija kako bi različite zemlje mogle preko njih međusobno da sarađuju u raznim oblastima i pomažu jedna drugoj. Takođe, njihova svrha je bila i ublažavaje tenzija između pojedinih zamelja kako bi se obezbedio mir u svetu. Smatralo se da se to najbolje može postići kroz ekonomski prosperitet svih ili velike većine zemalja, a međunarodne finansijske institucije su tebale da imaju značajnu ulogu u ostvarivanju takvog prosperiteta.

Kao rezultat nastojanja da se unapredi međunarodno finansiranje i ubrza proces obnove i rakonstrukcije, kao i dalji razvoj, nakon Drugog svetskog rata osnovano je nekoliko bankarskih i finansijskih međunarodnih organizacija, među kojima je najznačajnija kreditna organizacija- Međunarodna banka za obnovu i razvoj, odnosno Svetska banka...

S A D R Ž A J

UVOD 4
1 MEĐUNARODNI MONETARNI FOND 5
1.1 HRONOLOŠKI PRIKAZ NAJZNAČAJNIJIH MOMENATA U ISTORIJI MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA 5
1.2 ORGANIZACIJA I SMISAO POSTOJANJA MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA 10
1.3 USLOVI ZA STICANJE ČLANSTVA U MEĐUNARODNOM MONETARNOM FONDU 12
1.3.1 FUNKCIJE MEĐUNARODNOG MONETARNOG FOND-a 13
1.3.2 FUNKCIJA NADGLEDANJA 13
1.4 Pojačavanje kreditne krize 14
1.5 Kreditni derivati i kreditna tržišta 15
2 Kreiranje kriznog odbrambenog zida MMF resursima, 17
2.1 Izlazak iz ove krize 18
2.2 Preporuke FATF-a 19
3 Bolje odrzavanje svetske privrede 20
3.1 Nova ekonomija 21
3.2 Dva koncepta razvoja nerazvijenih zemalja 22
3.3 Stratesko planiranje 25
3.4 Razvojna vizija banaka 25
3.5 Oblikovanje krizne arhitekture 26
3.6 Džozef Štiglic 28
4 SVETSKA BANKA 31
4.1 NASTANAK I CILJEVI 31
4.2 OGRANIZACIONA STRUKTURA SVETSKE BANKE 31
4.3 KAPITAL BANKE 32
4.4 POLITIKA ODOBRAVANJA ZAJMOVA 33
4.4.1 VRSTE ZAJMOVA 34
4.5 KOFINANSIRANJE 35
4.6 TEHNIČKA POMOĆ SVETSKE BANKE 36
5 SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO) 36
5.1 ODNOS GATT–A I SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE 37
5.2 CILJEVI OSNIVANJA I ZADACI STO 38
5.3 ORGANI I TELA SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE 39
5.4 ČLANSTVO U SVETSKOJ TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI 39
5.5 Osnovni sporazum u STO 40
5.5.1 Pravednije tržište poljoprivrednih proizvoda 40
5.6 Zdravstvene i sigurnosne mere 40
5.7 Pomoć najmanje razvijenim zemljama 41
5.7.1 Tekstil i odeća 41
5.7.2 Usluge 41
5.8 Prava intelektualne svojine 42
5.9 Akcije protiv dampinga 42
5.10 10 razloga za postojanje STO umesto zaključka 43
6 MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD) 44
7 MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC) 47
8 MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA RAZVOJ (IDA) 47
9 MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA (MIGA) 48
10 EVROPSKA INVENSTICIONA BANKA (EIB) 48
11 EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBRD) 49
12 INTERAMERIČKA BANKA ZA RAZVOJ (IADB) 49
13 AFRIČKA BANKA ZA RAZVOJ (AfDB) 50
14 AZIJSKA BANKA ZA RAZVOJ (AsDB) 50
ZAKLJUČAK 52