Rad srca i bolesti rada srca

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medicine.

Срце је моторни орган крвотока, смештен у средишњем пределу грудног коша између два плућна крила. Прима крв из вена, а потискује је у артерије. Срце је шупаљ мишиц који има улогу двоструке пумпе: десна преткомора истискује крв у десну а лева преткомора у леву комору. Десна комора истискује крв у плућа (мали крвоток), а лева комора у све остале делове тела (велики крвоток). Разликујемо десно срце, у које дотиче редукована крв из целог тела, које потом оно истискује у плућа, где се оксидује (обогаћује кисеоником), а затим преко система плућних вена утиче у лево срце, одакле се истискује у велики крвоток.

Срце је мишићна пумпа која својим ритмичким контракцијама омогућава стални проток крви кроз сва ткива обезбеђујући нормалну размену материја. Постоје механизми који служе одржавању срчаног ритма и обезбеђују прилагођавање срчаног ритма тренутним потребама организма. Срце је обмотано танком мембраном - перикардијум, и налази се у централном делу грудног коша, изнад дијафрагме, мишићне масе која дели грудни кош од абдомена. Величина срца је отприлике као стиснута песница, док тежина варира од 300-350 грама код мушкараца до 250-300 грама код жена.

Срце се састоји од две преткоморе и две коморе. Горње преткоморе се називају атрије (атриум деxтрум ет атриум синиструм) и преузимају крв која се враћа након циркулисања кроз организам у срце и васкулаторног система и преноси ту крв у две доње коморе које се називају вентрикуле (вентрицулус деxтер ет вентрицулус синистер). Вентрикуле су место одакле се крв поново шаље кроз организам.

Атријум и вентрикула на левој страни срца чине лево срце, док атријум и вентрикула на десној страни чине десно срце. Атријуми и вентрикуле са обе стране срца су подељење зидом - септум, који спречава мешање крви левог и десног срца. Део зида који дели десну и леву атрију се зове интератријални септум, док део који дели десну и леву вентрикулу се зове интервентрикулни септум.

Срчано пумпање је производ ритмичке контракције и опуштања срчаног мишића, који се назива миокардијум. При контракцији зида атријума или вентрикуле, зид се помера унутар срца и притиска крв у коморе. Овај притисак течности унутар комора приморава крв да напусти срце, и мишићи који чине зид атрија или вентрикуле се опуштају и примају нову количину крви. Мишићи зидова вентрикула су дебљи, јер за разлику од атрија које морају да проводе крв до вентрикула, вентрикуле проводе крв до свих органа у организму, од најближих до најдаљих, те морају да имају већу масу и снагу пумпања. Такође, мишићни зид леве вентрикуле је дебљи од десне, јер десна вентрикула пумпа крв само у плућа, док лева вентрикула пумпа крв у остатак организма. Атријум и вентрикула са обе стране срца (леве и десне) су одвојене атрио-вентрикуларним залисцима (АВ залисци). Улога ових залистака је да контролишу ток крви, тј. регулише крв тако да тече из атријума у вентрикулу, а никако у обрнутом смеру, из вентрикуле у атријум. АВ залисци се отварају и затварају као резултат у цикличним променама притиска са сваким откуцајем срца. Када је притисак у атријуму виши од оног у вентрикули, залистак се отвори, у супротном се залистак затвори.

Спољашњи облик срца: Срце је тешко око 270 г. Има облик тростране пирамиде, чија је оса управљена на лево и надоле. Преткоморе спреда имају мало проширење и налазе се иза одговарајућих комора. Граница између преткомора и комора назначена је споља кружним веначним жлебом. На предњој страни срца налази се артеријско плућно стабло, а иза њега аорта. Базу срца чини десна преткомора која се нагоре наставља горњом шупљом веном, а надоле доњом шупљом веном, и лева преткомора у коју се уливају четири плућне вене.

Унутрашњи изглед: Десне и леве шупљине су међусобно одвојене међукоморном и међупреткоморном преградом. На десној страни преткоморне преграде запажа се овална јамица, остатак Боталовог отвора, који у фетусу омогућава крви да обиђе мали крвоток. На бази комора налазе се по два кружна отвора:

Преткоморно - коморна ушћа, помоћу којих преткоморе саобраћају у коморама. На овим ушћима се налази валвуларни апарат (залисци), који спречава враћање крви из комора у преткоморе. На десном ушћу је тролисна, а на левом дволисна валвула.

Артеријска ушћа помоћу којих лева комора саобраћа с аортом а десна с плућном артеријом. На овим ушћима се налазе по три полумесечаста залиска који формирају препреке облика ластиног гнезда и спречавају повратак истиснуте крви у срчане коморе. Зид комора је рапав због мишићних испупчења на којима се припајају везивне траке, повезане с митралним и трикуспидним залисцима које одржавају у потребном положају. На горњој страни десне преткоморе налази се ушће горње шупље вене, и веначног синуса. На задњем зиду леве преткоморе налазе се четири ушћа плућних вена.