Racunar kao drug u igri

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,632
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Racunar kao drug u igri
SADRŽAJ
1 UVOD 3
2 RAČUNAR KAO DRUG U IGRI 4
2.1 Psihološki aspekt 8
2.2 Fiziološki ritam deteta 8
2.3 Igrice na računaru 9
3 ZAKLJUČAK 10
4 LITERATURA 13



1 UVOD

Danas ćete često čuti frazu “deci je najpotrebnije da nauče da rade na računarima, jer to je budućnost”. Niko ne spori činjenicu da će dete kada odraste neumitno doći u susret sa digitalnim tehnologijama, ma kakvim poslom se bavilo, no da li je ovaj usko tehnolatrijski i pragmatični stav celovit i temeljan? Istorijski tokovi ljudske misli uče nas da sirovi pragmatizam uvek gubi dah na duže staze, ako nije potpomognut temeljnijim konceptom. Ako kao dominantan i jedini pravi razlog uzmemo pragmatično nastojanje da se računar bezuslovno postavi rame uz rame sa olovkom tj. učenjem pisanja, prouzrokovaćemo veoma komplikovane situacije u kasnijem dobu. Konkretno, zamislite čoveka koji je od malih nogu naučio da sabira i množi samo koristeći softverski kalkulator, ili koji ima neprepoznatljiv rukopis, jer je odmalena naviknut na tekst procesore. Samo ova dva primera su dovoljna da se uvidi da nije baš sve onako kako stereotipne fraze govore.

Pre rada na računaru dete svakako treba potpuno da savlada osnovne matematičko-logičke operacije i osnove pismenosti. U svom najranijem uzrastu ono treba da uči fundamentalne stvari koje za ceo život ostaju takve kakve jesu i koje se ne menjaju - sabiranje i oduzimanje osnovnih brojeva uvek ostaje takvo kakvo jeste, a isto važi i za pravopis, čija pravila ostaju dok je jezika. Međutim, kod računara nije takav slučaj, jer se operativni sistemi, programski jezici, aplikacije... menjaju svakih par godina i potrebno je stalno unapređivanje znanja. Dovoljno je samo da se setimo prelaska sa komandne linije DOS operativnog sistema na grafička okruženja poput Njindonjs-a, što je bilo ravno softverskoj revoluciji.

Treba težiti da se deci najmlađeg uzrasta računar objašnjava kao korisno pomagalo, ali tek pošto savladaju osnovne školske discipline. Računar nikako ne treba sugerisati kao zamenu za te osnovne procese. U početnim razredima više vremena treba posvetiti klasičnim predmetima, koji su osnova za dalje, pa i za informacione nauke. Ukoliko se već ide ka računarskoj edukaciji male dece, ne bi ih trebalo opterećivati učenjem promenljivih softverskih rešenja, već ih treba upućivati na shvatanje osnovnih i lako shvatljivih stvari iz računarskog sveta koje će ostati za duži vremenski period nepromenjene.


2 RAČUNAR KAO DRUG U IGRI
[Slika: 17178278.jpg]

Kompjuter je postao centralni medij naše svakidašnjice. Današnja deca, od najranijeg detinjstva, sreću se sa računarima i njihov uticaj na dete pojačava se iz dana u dan. Razlog zbog čega deca najviše vole računar je što na njemu mogu da se igraju. Kompjuterske igre su postale društveni fenomen, veliki biznis, ali i središte pažnje onih koji pokušavaju da izgrade sisteme vaspitanja i obrazovanja u duhu vremena u kojem živimo. Ako igre i igračke upućuju na važne kulturne interese i služe kao podupirači u razvoju cenjenih osobina, kakav uticaj imaju kompjuterske igre kao posrednici za delovanje na razvoj deteta u najširem smislu.

Računar može da bude savršen prijatelj koji je uvek spreman na igru i koji neće nikada reći ne. Ali taj drugar može da donese neke neželjene posledice. U poslednjih nekoliko godina pitanje stvarnih posledica upotrebe kompjutera i korišćenja interneta od strane dece postalo je nova i vrlo dinamična oblast istraživanja. Sve više se piše o posledicama korišćenja ovih inovacija na intelektualni, emotivni i socijalni razvoj dece i adolescenata (npr. Rečicki i Girtner, 2002). Mišljenja koja se danas mogu sresti u stručnoj literaturi često su polarizovana. S jedne strane su oni koji smatraju da kompjuteri mogu da dovedu do značajnih uspeha u obrazovanju dece, da ih mogu naučiti da misle. Toj grupi pojedinaca koji sa optimizmom gledaju na korišćenje kompjutera od strane dece i mladih pripadaju i zastupnici shvatanja da kompjuter predstavlja korisno sredstvo da se uspostavi komunikacija između mladih iz različitih kulturnih i jezičkih sredina. Nasuprot njima su oni koji iznose bojazan da korišćenje kompjutera može dovesti do slabijeg ovladavanja osnovnim operacijama (čitanje, pisanje i računanje). Strahuje se i da dete koje suviše vremena provodi uz kompjuter može da postane izolovano i uskraćeno za socijalne odnose koji su nužni za njegov ukupan razvoj.
Podrobnija analiza ovih nadanja i strahovanja koja se može naći i u stručnoj literaturi i u laičkoj javnosti data je u knjizi Dete i kompjuter Žana Rečickog i Žan-Lika Girtnera, a može se sažeti kroz odgovore na devet pitanja.

Kompjuteri ne predstavljaju neposrednu opasnost po zdravlje njihovih korisnika, pa čak ni onih najmlađih. Strahovanja od gubljenja oštrine vida ili bojazan od zračenja ekrana pri dugom korišćenju pokazala su se kao neosnovana. Neke manje rizike po zdravlje korisnika ne treba, međutim, potpuno zanemariti. Na primer, dugo i intenzivno korišćenje kompjutera može da dovede do premora očiju ili do mišićnog zamora i bolova u zglobovima.

Poput televizijskog programa ili detektivskog romana, kompjuter ima tu moć da zadrži pažnju korisnika često mnogo duže nego što bi ovaj to zaista želeo. To važi za odrasle, ali možda još više za decu. Zato se često dešava da deca ne mogu da dočekaju da se ponovo vrate kompjuteru. Da li se zbog toga može reći da je kompjuter jedna vrsta droge koja može da učini zavisnim svoje korisnike? Autori knjige Dete i kompjuter su uglavnom skeptični prema ovoj mogućnosti.
Neka istraživanja su pokazala da deca koja imaju kompjuter kod kuće manje vremena provode u gledanju televizije, zanemaruju neke aktivnosti, kao što je crtanje, i manje izlaze iz kuće da bi se bavila sportom. Izgleda, međutim, da kod većine dece takve promene nisu dugog veka i posle nekoliko nedelja opčinjenosti računarom deca se vraćaju starim interesovanjima. Odatle bi moglo da se zaključi da uglavnom ne preti opasnost da bi kompjuter mogao da dovede do nesklada u razvoju u ranom periodu života dece.

Da li mogućnost da se pomoću kompjutera izvode razne operacije dovodi do toga da deca ne savladaju osnovne operacije kao što su računanje, čitanje i pisanje? Analiza školske upotrebe računara pokazuje da se na uzrastu kada bi trebalo učiti osnovne operacije najviše koriste programi za mehaničko uvežbavanje osnovnih operacija (programi drila1) koji pružaju mogućnosti učenicima da uvežbavaju i utvrde znanja iz osnovnih operacija. Neka istraživanja u SAD pokazuju da korišćenje računara i interneta može da usavrši sposobnosti čitanja.

Da li postoji opasnost od smanjenja socijalnih kontakata i dehumanizacije školske nastave? Ova opasnost se spominje kod uvođenja svake tehnološke inovacije. Slika odeljenja načičkanog kompjuterima može da zastraši. Posmatranje onoga što se realno dešava u školskoj situaciji pokazuje da deca najčešće sedaju za kompjuter u grupi od dvoje, troje. To važi i za školu i za kućnu upotrebu. Okupljanja pred kompjuterom nisu pasivna, kao što je često slučaj kod okupljanja pred televizorom.

Autor razlikuje tri tipa upotrebe kompjutera kao nastavnog učila (Kamenov, 1997):

1) programe za ponavljanje ili utvrđivanje,
2) nastavne programe u užem smislu ili didaktičke programe i
3) programe za učenje putem otkrića.

Prvi od ovih tipova koriste kompjuter kao sredstvo za ponavljanje gradiva koje je učenik naučio na drugom mestu, uz nastavnika ili iz knjige. Kompjuter ovde samo omogućava učeniku da utvrdi predavano ili naučeno gradivo i da proveri u kojoj meri njime vlada. Drilovi pripadaju ovoj grupi programa i tu su očekivani odgovori vrlo jednostavni; oni se često sastoje iz jednog jedinog pritiskanja tastature i program omogućava momentalni feedback u vidu jednostavne informacije da li je odgovor tačan ili netačan. U većini slučajeva program pruža korisniku uvid u njegov uspeh, na primer preko broja tačnih ili netačnih odgovora. Za razliku od programa za ponavljanje i utvrđivanje, didaktički programi počivaju na sopstvenom izlaganju o pojmovima i gradivu na koji se odnose. Kao pravi predavači oni takođe učenicima zadaju vežbanja, pa čak i testove ocenjivanja stečenih znanja. Na engleskom jeziku ti programi se nazivaju tutorials. Većina tih programa ne ide dalje od sistema programiranog učenja. Inteligentni programi nastavne podrške koji vode računa o specifičnim načinima razmišljanja poje-di načnog učenika i o prirodi poteškoća koje oni imaju u savladavanju gradiva vrlo su retki. Programi za učenje putem otkrića omogućavaju korisniku da samostalno istraži jednu oblast, da otkrije pravila, principe bez učitelja i vodiča. U ovoj grupi programa autori razlikuju kompjuterske enciklopedije, mikrosvetove (obično su to programi u kojima učenici mogu da manipulišu geometrijskim i matematiičkim entitetima kako bi rešili probleme koje su sami sebi postavili ili na koje im je ukazao nastavnik) i simulacije (koji verno prikazuje glavne karakteristike nekog fenomena ili sistema. Takav je program FARMER koji poredstavlja simulaciju Mendelovih zakona nasleđivanja, on omogućuje učeniku da kombinuje karakterne osobine ili da odabere potomstvo kako bi pronikao u prenošenje genetskih svojstava).
Neka istraživanja sprovedena u vrtićima, koja navode autori knjige Dete i kompjuter, pokazuju da međusobnih kontakata ima isto onoliko koliko i kod drugih aktivnosti, kao što su grupne igre ili grupno rešavanje nekih zadataka. U jednom istraživanju školske dece (od 11 do 13 godina), učenici su bili podeljeni u tri grupe ispitanika. U prvoj grupi je korišćenje kompjutera bilo individualno i svaki je učenik pojedina čno upra žnjavao kompjutersku simulaciju vožnje brodom po okeanu. Druga grupa je bila takmičarska. Tu su Radili su u grupi po četvoro, ali su una-pred znali da će biti pojedinačno testirani kako bi se ustanovilo ko je među njima najuspešniji. Treća grupa je bila kooperativna. Tu su Takođe su formirane grupe po četvoro, a svakom članu grupe je bio dodeljen pose-ban zadatak. Među njima nije bilo takmičenja. Učenici iz ove grupe su bili najuspešniji i najmotivisaniji za rad. Bili su uspešniji ne samo u čitanju karata i navigaciji (što je bilo neposredno vezano za predmet simulacije), nego su postali umešniji i u baratanju kompjuterom. Brojni uporedni istraživački radovi pokazuju da se radom u grupi koja je formirana po kooperativnom modelu postižu bolji rezultati i stiču šira znanja nego kada se samostalno radi za kompjuterom. Postoje takođe sugestije da najslabiji učenici imaju više koristi od kooperacije nego njihovi napredniji vršnjaci.

Dovodi li redovno korišćenje kompjutera do napretka u dečjim saznanjima? Danas imamo metaanalize ovog problema (metaanaliza je vid kvan-ti tativne analize većeg broja nezavisnih istraživanja koji ima za cilj da se dođe do jednog "prosečnog" rezultata iz upoređivanja većeg broja empirijskih studija sa zajedničkim predmetom istraživanja). Te meta-analize pokazuju da upotreba kompjutera pozitivno deluje na učenike prilikom usvajanja gradiva, u poređenju sa tradicionalnom nastavom, ali je ta prednost slabo ili umereno izražena. Prednost korišćenja kompjutera je nešto veća u osnovnoj školi nego na srednjoškolskom nivou. Primetno je da nastava uz pomoć kompjutera u većoj meri pozitivno deluje na slabije nego na bolje učenike. Uticaj ovakve nastave je nešto vidljiviji u matematici (u oblasti računa i geometrije) nego u prirodnim naukama. Prednost se pokazuje i kod korišćenja tekst-procesora u nastavi. Učenici koji za pisanje koriste neki program za obradu teksta uglavnom pišu duže tekstove, sa složenijim rečenicama, sa više prideva. Tada posvećuju više vremena ispravljanju i ulepšavanju teksta nego kada pišu u svoje sveske. Pred nost upotrebe tekst-procesora ne ogleda se u originalnosti ili zanim lji vosti sastava.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-04-2010 11:42 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: