Prirodna bogatstva Vrnjacke banje

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hotelijerstva.

Vrnjacka banja se nalazi u centralnom delu Srbije, oko 200km juzno od Beograda. Sa juga je okruzuje planina Goc u cijem zaledju se nalazi prostorni planinski kompleks koga cine Kopaonik, Zeljin, Jastrebac i Stolovi. Ka severu Vrnjacka banja je otvorena prema dolini Zapadne Morave.

Vrnjacka banja je veoma dobro saobracajno povezana sa svim gradskim centrima Srbije. Udaljena je oko 3km od saobracajnica koje prolaze dolinom Zapadne Morave, magistralnog puta i zeleznicke pruge.

Drumskom saobracajnicom pravca Kraljevo Krusevac duz Zapadne Morave povezana je autoputem Beograd – Nis kod Pojata i sa Ibarskom magistralom kod Kraljeva. Drugi putni pravac povezuje banju sa planinskim zaledjem na jugu Gocom i Kopaonikom i Aleksandrovackom zupom preko Brusa sa magistralnim putem Nis Pristina. Na oko 3 km od centra Vrnjacke banje nalazi se zeleznicka stanica u Vrnjcima. Uporedna zeleznicka pruga Cacak – Stalac se prikljucuju na prugu Beograd – Bar kod Cacka. Leti je u vezi sa Beogradom i vazdusnom linijom preko sportskog aerodroma u Trsteniku udaljenom 11 km od banje.

Uzu kontraktivnu zonu Vrnjacke banje cine Trstenik, Krusevac, Kraljevo, Cacak, Kragujevac, a veci glavni emitivni centri su Beograd, Nis, Novi Sad.

Prirodne vrednosti Vrnjacke Banje

Vrnjacka Banja je po mnogima najlepsa banja u Srbiji. Divili su joj se i u njoj nasli insporaciju mnogi umetnici, pisci, pesnici, slikari, kompozitori i filmski radnici.

Prica o Vrnjackoj Banji pocinje pre oko 2000 godina. Pokidana je povremenim zaboravom ali uvek nastavljena na istim onim izvorima koje su jos koristile Rimske legije Sv. Cara Konstantina. Smenjivale su se civilizacije, vojske, vladari, ali su tek sredinom 19. veka tadasnji vizionari uspeli da organizuju banju kao leciliste i odmaraliste i da oplemene prirodu koja je i dan danas ponos Vrnjacke Banje.

Pored prekrasnog okruzenja, Vrnjacku Banju cine i ljudi koji u njoj zive, ili se kao zaljubljenici uvek u nju vracaju. Stazama Vrnjackih parkova nekada su se kretali velikani svog vremena. Banja ih je dariuvala svojim blagodetima i lepotom, a oni su joj uzvracali duhom elitizma koji danas postoji u njoj. Ono sto visi znaci za Francuze a Karlove Vari za Cehe to je Vrnjacka Banja za Srbe. Veliko je zadovoljstvo pozeleti vam dobrodoslicu u kraljicu Srpskog turizma u Vrnjacku Banju.

- Klima

Vrnjacku Banju karakterisu osobenosti umereno kontinentalne klime, koja je izmenjena lokalnim uslovima. Leta su umereno topla a zime umereno hladne. Blizina prostranog sumskog planinskog komlpleksa sa sub planinskim karakteristikama daje mikroklimi Vrnjacke Banje posebna obelezja i cini je veoma prijatnom. Srednja godisnja temperatura je 10,3 C, dok je zimi – 0,8 C, u prolece 10,5 C, leti 20 C, u jesen 11,4 C. Prosecna relativna vlaznost vazduha iznosi 73,7 %. Planinsko uzvisenje Vrnjacke Banje zaklanjaju je od jakih vetrova, a magle i vrucine su veoma retka pojava.

- Mineralne vode Vrnjacke Banje

Bog je Vrnjackoj Banji podario bogatstvo mineralnih voda, a ta blagodet je na raspolaganju svima kojima je potrebna.

Istorija koriscenja Vrnjackih mineralnih voda seze u duboku proslost. U vreme kada su ove prostore naseljavali Keltski skordesci. Posle Rimskog osvajanja Balkana u poslednjim vekovima stare ere i nekoliko vekova nove ere mineralne vode su koriscene za pijenje i kupanje o cemu svedoci pronadjeni Romski izvor prolikom kaptaze Vrnjacke tople mineralne vode 1924. godine i mnoztvo novcica sa likom Rimskih imperatora. Tvrdjenje da su Rimljani znali za Vrnjacke mineralne vode i da su ih upotrebljavali iznosi jos Feliks Kanic svojim putopisom 'Proucavanje Rimskih spomenika u Kraljevini Srbiji krajem 19. veka'. On navodi da su se Vrnjacke terme nalazile juzno od kastruma u selu Gracacu, ali prilikom radova na kaptazama i uredjenju tokom 19. veka na terenu nije bilo vidljivih ostataka ili su oni koji su radili nisu mogli da ih prepoznaju.

Vrlo verovatno je da se u srednjem veku za lekovitost Vrnjackih voda znali i novonaseljeni Sloveni. Posle Turskog osvajanja Balkana gotovo da nema podataka da su Vrnjacke mineralne vode bile u upotrebi izuzev nekoliko nepoudanih legendi koje govore o tome da su krajem svoje vladavine Turci ipak znali za lekovitost voda i da su ih kao takve koristili.

Po oslobadjanju od Turala pocetkom 19. veka knjaz Milos je najmio saksonskog geologa Barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji pa je tako ispitana i Vrnjacka mineralna voda. Postoje pouzdani podatci da su mestani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lecenje, kupanje i pijenje; koristijo ju je i Zicki vladika Janja.

- Privredne karakteristike Vrnjacke Banje

Okosnicu privrednog zivota Vrnjacke Banje cini nesumljivo turisticka delatnost. Ipak, istorija moderne banje u Vrnjcima povezuje se za 1868. godinu kada je Krusevacki okruzni nacelnik Pavle Mutavdzic sa nekolicinom dobrotvora i vidjenih ljudi iz Krusevca, Kraljeva i Trstenika