Priprema dece sa posebnim potrebama za školu

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Свако дете има право на образовање које ће му помоћи да достигне највиши ниво самоостварења и социјалне интеграције. Физички или ментално онеспособљеном детету признаје се право на пун и квалитетан живот у условима који обезбеђују достојанство и унапређују самопоуздање.
У нашој земљи поред редовних школа постоје и школе за децу са посебним потребама. Оне могу бити различите у зависности од проблема на којима раде и за које су специјализоване. Неке од њих су интернатског типа , значи пружају при школи и смештај својим ученицима, док су друге орагнизоване као и редовне школе. Тако имамо школе за децу са проблемима с видом, слухом, говором, аутистичну децу, децу са слабијом интелектуалном развијеношћу...

Неопходни критеријуми за успис деце у редовну школу јесте потврда о психофизичкој развијености деце као и количник интелигенције изнад 65 ( што утврђује психолог - педагог на основу тестирања деце при упису у основну школу). Наставници у редовној школи прате законом прописане планове и програме по којима раде и имају обавезу да их у потпуности остваре до краја школске године. Темпо и начин рада унапред су одређени планом и програмом Министарства просвете а значајни утицај на начин рада има и број деце у једном одељењу. Деца са посебним потребама могу бити и најчешће су идентификована још на самом почетку похађања основне школе или на самом тестирању од стране психолога стручног сарадника. Његов је задатак да предвиди адаптацију детета у редовном одељењу и да у складу са најбољим интересима за рад и развој ученика предложи родитељима даљи начин школовања детета. Закон о основама образовања каже да је неопходно да родитељи дају сагласност уколико се слажу да им дете, на основу претходне препоруке стручног лица-психолога или комисије за категоризацију детета, похађа неку врсту специјалне школе. Уколико те сагласности нема, ученик мора наставити школовање у редовној школи. Последњих година све се више говори о инклузији, односно о укључивању деце са посебним потребама, редовним одељењима. Овај приступ има велики хумани и социјално оправдан значај. Основни циљ је да се деци са посебним потребама омогући да расту, уче и друже се са децом која имају нормалан развој а и да се и ова деца навикавају и уче сарадњи са децом са посебним потребама. На овај начин развија се толеранција, разумевање, подршка, хуманост.. Идеја је сасвим оправдана и разумљива. Али како ствари стоје у пракси. Велики број ученика у одељењима, (често и преко 30), наставни кадар недовољно оспособљен за рад са децом са посебним потребама, без упутстава и наставног плана и програма прилагођеног овим ученицима. Обимно градиво прелази се брзином прилагођеном ученицима, бар просечне интелигенције... Исход је да се деца са посебним потребама не адаптирају довољно, нити стижу да савладају градиво које је предвиђено. Наставни кадар није довољно обучен како и по којим критеријумима да оцени ове ученике, нити на који начин да креира корективни план и програм рада. Ни стручни сарадници у школама, психолози и педагози нису довољно компетентни да се баве овим питањима нити да дају праву подршку наставницима у овој обалсти. …

Садржај:

УВОД 3
1 Појам деце са посебним потребама 5
2 Категорије деце са посебним потребама 6
3 Карактеристике деце са посебним потребама 7
3.1 Деца оштећеног вида 7
3.2 Деца оштећеног слуха 9
3.3 Деца са телесним сметњама 12
3.4 Поремећаји когнитивних функција 13
3.4.1 Поремећаји говора 13
3.4.2 Деца са тешкоћама у интелектуалном функционисању (олигофреније) 15
3.4.3 Даунов синдром 17
3.4.4 Даровита или обдарена деца 18
3.5 Поремећаји контроле мишића 21
3.5.1 Церебрална парализа 21
3.6 Оштећење физичког здравља детета 22
3.6.1 Дете и шећерна болест 22
3.7 Емоционални дечији поремећаји или поремећаји у организацији понашања 24
3.7.1 Аутизам 24
3.7.2 Хиперактивност 25
4 Интеграција и инклузија 27
4.1 Интеграција 28
4.2 Инклузија 29
4.2.1 Препреке инклузивном образовању 31
5 Игра као водећа активност на предшколском узрасту 32
6 Сарадња са родитељима 35
6.1 Родитељ едукује учитеља 36
6.1.1 Облици сарадње породице и школе 38
7 Наставни план и програм и могућности његовог прилагођавања 39
7.1 Индивидуални образовни план 40
Закључак 44
Литература 46