Principi podele vlasti u Srbiji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Principi podele vlasti u Srbiji
SADRŽAJ


1. Uvod 3
2.Zakonodavna vlast 4
2.1. Organi zakonodavne vlasti 4
3. Izvršna vlast 5
3.1. Organi izvršne vlasti, predsednik republike i vlada 5
3.2. Nadležnost organa 6
4. Sudska vlast 6
4.2. Visoki savet sudstva 8
5. Zaključak 9
6. LITERATURA 10
6.1 WEB IZVORI 10



1. Uvod



Vlast je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije.

Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente- koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.

Dug razvoj prava, ali i organizacije i hijerhije vlasti, kroz dug vremenski period pokazalo je da sistem podele vlasti koji se praktikuje danas u razvijenim i demokratskim društvima, pokazuje najbolji izbor i način vladanja, ali i funkcionisanja jednog društva. Podelom vlasti uspešno se suprostavlja dominaciji jednog tela, ali i kontrola i ograničavanje interesnih sfera. Principi koji čine esenciju polazišta, uglavnom su vođeni takvim.

Načelo podele vlasti u ustavnopravnoj teoriji i praksi savremenih pravnih država, predstavlja ključni princip i temelj organizacije državne vlasti i odnosa između tri grane vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske). Da bi se izbegle odnosno bitno smanjile mogućnosti zloupotrebe vlasti, nužno je da državna vlast bude tako podeljena da sve tri grane vlasti budu samostalne u vršenju svojih ustavnih funkcija, ali i da se uzajamno ograničavaju i kontrolišu. Ukupna državna vlast time ne gubi svojstvo organizacione i funkcionalne celine, već se radi o deobi nadležnosti i funkcija jedinstvene državne vlasti, o podeli rada, primenjenoj na državne organe. Tako se sprečava koncentracija vlasti,u jednoj ličnosti ili organu i njeno arbitrerno vršenje i postiže uzajamna kontrola i ravnoteža u sistemupodele vlasti.

U pogledu organizacionih i funkcionalnih veza i odnosa tri grane državne vlasti, u savremenim pravnim državama centralno pitanje je odnos zakonodavne i izršne vlasti. Ove dve vlasti su političkog karaktera i među njima, u okviru parlamentarnog sistema vlasti, postoji neposredna funkcionalna veza, relativno visok stepen međuzavisnosti, uzajamne kontrole i ravnoteže. Tu ravnotežu u savremenoj praksi opasno narušava sve snažnija uloga izvršne vlasti koja, kao emanacija parlamentarne većine, dominira nad parlamentarnom vlašću, često je svodeći na svoj izvršni, glasački mehanizam. Za razliku od odnosa ove dve grane vlasti, sudska vlast je u svom radu autonomna u odnosu na druge dve, u osnovi političke vlasti, i vezana je samo ustavom i zakonom. Posebno je značajna uloga ustavnih sudova kao čuvara ustavnosti i zakonitosti, a time i ustavnog načela podele vlasti.


2.Zakonodavna vlast

Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države. U liberlanim demokratijama imamo dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente. U dvodomne parlamente spadaju američki Kongres i britanski Vestminster.


2.1. Organi zakonodavne vlasti

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije, takođe, raspolaže nadležnostima koje su uobičajene u parlamentarnom sistemu. Neke od tih funkcija (odlučivanje o ratu i miru i o neposrednoj ratnoj opasnosti, ratifikovanje međunarodnih ugovora) posle donošenja saveznog Ustava i odgovarajućih zakona, preuzela je Savezna skupština. Ustavom Srbije, takođe, nije predviđena mogućnost delegiranja njenih zakonodavnih funkcija republičkoj vladi.

Nadležnost:

Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivična dela.

U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca, javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.

Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Sastav Narodne skupštine:
Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.U Narodnoj skupštini obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.


3. Izvršna vlast

Izvršna vlast ima zadatak da sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast i interpretirala sudska vlast. U opštem smislu, izvršnu vlast čini vlada. Zavisno od političkog sistema na čelu vlade može biti premijer (Velika Britanija i druge) ili predsjednik (SAD i druge). Neke države su hibridi, što znači da imaju i premijera i predsjednika (Francuska, Srbija i druge). Takav sistem naziva se i bicefalni (dvoglavi) sistem izvršne vlasti.

3.1. Organi izvršne vlasti, predsednik republike i vlada

Predsednik Srbije, bira se na neposrednim izborima, što je izraz mešovitog, parlamentarnopredsedničkog sistema vlasti. Mandat mu iznosi pet godina, a isto lice ne može biti više od dva puta birano na ovu funkciju. Zato su uslovi i postupak njegovog opoziva, mada vezani za kršenje Ustava, vrlo složeni. Naime, o predlogu za opoziv, koji može da utvrdi najmanje dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika, odlučuje se neposrednim izjašnjavanjem birača, a predsednik je opozvan ako za opoziv glasa većina od ukupnog broja birača. Ova apsolutna većina znatno nadmašuje većinu kojom se predsednik bira i veoma otežava ostvarivanje njegove političke odgovornosti. U slučaju da predsednik ne bude opozvan, Narodna skupština se raspušta. Ovo je veoma snažan instrument zaštite predsednika Republike i objektivno predstavlja pretnju i rigoroznu sankciju za parlament u slučaju da predsednik ne bude opozvan.

Vlada Republike Srbije ima znatno manja ovlašćenja. To je posledica razlike u sistemu organizacije državne vlasti odnosno u raspodeli nadležnosti između vlade i šefa države, kao organa izvršne vlasti. Zato osim klasičnih nadležnosti vlade (vodi politiku, predlaže i izvršava zakone, usmerava i kontroliše rad ministarstava), Vlada Srbije nema ovlašćenje da za vreme ratnog stanja donosi akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, samostalno obrazuje i ukida ministarstva. Takođe, Vlada Srbije ne može raspustiti Narodnu skupštinu, već to, na njen obrazložen predlog može učiniti predsednik Republike.

3.2. Nadležnost organa

Predsednik Republike:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Vlada:
1. utvrđuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,
5. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.


Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.


4. Sudska vlast

Sudska vlast je jedna od tri grane vlasti. Zadatak sudske vlasti jeste da primjenjuje i tumači zakone koje je donijela zakonodavna vlast (legislativa). U liberalnim demokratijama sudska vlast treba da ima apsolutnu nezavisnost od ostalih grana vlasti.

Ustav Srbije, u okviru načela podele vlasti, proklamuju samostalnost i nezavisnost sudske vlasti i njenu vezanost samo ustavom i zakonom. Zaštita ustavnosti i zakonitosti pripada ustavnim sudovima. Takođe se garantuje sudska zaštita ustavnih sloboda i prava, ustavnosudska zaštita sloboda i prava putem ustavne žalbe. Zakonodavna vlast zakonom propisuje nadležnost, organizaciju i način rada sudova, a ustavom i zakonom uređuje se izbor i prestanak mandata sudija. Sudska vlast, kao nepolitička, stručna i profesionalna državna vlast, uživa punu nezavisnost u obavljanju svojih funkcija u odnosu na druge dve grane vlasti.

U Srbiji, predsednik Republike predlaže kandidate samo za sudije i predsednika Ustavnog suda, dok predlog za izbor sudija i predsednika redovnih sudova (i tužilaca) daje skupštinski odbor za pravosuđe.

Dosadašnja praksa je ukazala na krupne nedostatke ustavnog rešenja prema kome sudije predlažu i biraju politički državni organi (šef države i parlament) zbog primene kriterijuma političke,odnosno partijske »podobnosti«,kako prilikom izbora tako i prilikom razrešenja.

Ustavni sudovi vrše kontrolu ustavnosti i zakonitosti svih propisa i opštih akata koje donose zakonodavna i izvršnoupravna vlast. Ovo veoma snažno ovlašćenje, čija je svrha očuvanje ustavnosti i zakonitosti, uključuje pravo na ukidanje neustavne zakonske odredbe odnosno zakona, uredbe vlade ili propisa organa državne uprave, kao i drugog propisa i opšteg akta. U tom smislu, ustavni sudovi su i čuvari ustavnog principa podele vlasti, tj. snažna brana neustavnom i nezakonitom ponašanju zakonodavne i izvršne vlasti. Odluke ustavnih sudova su opšteobavezne i izvršne, a u slučaju potrebe njihovo izvršavanje obezbeđuje vlada. Nažalost, ustavna uloga i praksa ustavnih sudova u velikom su raskoraku.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije. Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
O zakonitosti konačnih upravnih akata odlučuju redovni sudovi (okružni i Vrhovni sud Srbije) u upravnom sporu, što je važno ustavno sredstvo kontrole zakonitosti pojedinačnih akata upravnih organa.

Sudovi rešavaju izborne sporove, tj. odlučuju o povredi prava u toku izbora saveznih, republičkih, pokrajinskih i lokalnih predstavničkih organa. U federaciji, to je nadležnost Saveznog ustavnog suda, a u Srbijiredovnih sudova, a Ustavnog suda Srbije samo ako neki izborni spor nije u nadležnosti redovnih sudova ili drugih državnih organa.


4.2. Visoki savet sudstva


Nadležnost i sastav

Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.Visoki savet sudstva ima 11 članova.U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
Sa razumevanjem i pregledom koji donosi ova razmatranja, kao suveren i onaj koji nosi esenciju podele, iako bez velikog stvarnog, ali ogromnog teoretskog uticaja, u ovom organu leži ono ovlašćene koje štiti demokratiju u jednom društvu, a koji se ogleda, u stvari,zaštite nezavisnosti, ovog po mnogima najvažnijeg dela vlasti. On mu daje konačni uobličeni smisao.



5. Zaključak


Sa svoje strane, zakonodavna, a naročito izvršna vlast, ostvaruju snažan uticaj na rad sudova, počev od izbora sudija, njihovog razrešenja, materijalnog položaja itd.
Takođe, šef države, putem pomilovanja,a skupštine putem amnestije,vrše naknadni uticaj na pravosnažne sudske odluke,praktično ih menjajući ili stavljajući van snage.


Ustavno je veoma sporan uticaj ministarstva pravde, kao organa državne uprave, na organizaciju i rad sudova. Taj uticaj je prenaglašen, pre svega, kad je reč o organizaciji sudstva, izboru i razrešenju sudija, materijalnom položaju sudova i sudija. Takođe je nespojivo sa principom podele vlasti da ministarstvo pravde, kao upravni organ, donosi sudski poslovnik. Time se ozbiljno dovode u pitanje ustavne garancije sudske samostalnosti i nezavisnosti.


Da li se teoretsko postavljena ovakva podela vladanja i kontrola sfera može stvarno i realizovato kroz institcije te podele, teško je proceniti. Iako postoji sistem po kojem se već duže funkcioniše i koji se pokazao kao najmanje lošim i dalje stoji to pitanje. Neminovne su mnoge stvari, koje na izgled nisu logične. One se upravo kose sa nekim principima koje su nosilac podele. Praksa je pokazala nešto drugo. Zapravo, radi se o jednom velikom sistemu u koji kada se formira deluje kao živi organizam. Zato mlade države i one u postojanju, kao glavi cilj postavljaju donošenje Ustava, kao najvišeg pravnog akta države, a koji upravo ovlašćuje jedno društvo i državu da organizuju vlast na ovakav način.


Naša država je nakon relativno konfuznog razdoblja nakon drugog svetskog rata, u vreme socijalizma, u kojem jeste proklamovana ovakva podela vlasti, ali čini se, radi čiste kozmetike, došla u razdoblje kada je Ustavom iz 2006. godine i pravno-formalno proglašena i ozakonjena ovakva podela vlasti. Ovaj period će biti naročito osetljiv, jer sam mehanizam u kojem žive i opstaju ove podele, zahteva drugačiji odnos i pristup, kao i shavatanje same vlasti. Još uvek kod nas, sama podela se javno štititi, ali zapravo se mešanje ove tri sfere u lošim kontekstima učestalo ponavlja.



Naravno, sve to podrazumeva obnovu i izgradnju niza institucija demokratskog javnog mnjenja i civilnog društva, nezavisne medije i puno poštovanje ljudskih sloboda i prava. Razume se, sve to je moguće ostvariti samo u okviru jednog ekonomski daleko razvijenijeg, politički i socijalno stabilnijeg društva, integrisanog u evropske i druge međunarodne asocijacije, čiji bi celokupni ekonomski i pravni sistem bili kompatibilni sa opšteprihvaćenim evropskim i uopšte međunarodnim standardima i praksom.







PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-04-2010 11:12 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Uloga festivala klasične muzike u Srbiji Dzemala 0 1,279 17-08-2011 07:14 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Kontinentalni turizam u Srbiji Dzemala 0 2,513 17-08-2011 07:05 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Efikasnost primene savremenih finansijskih proizvoda u srbiji sa posebnim osvrtom na profesorXXX 0 899 26-05-2011 11:38 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Didaktički principi derrick 0 5,692 15-09-2010 10:12 AM
zadnja poruka: derrick
  Proces tranzicije u Srbiji i Crnoj Gori VS1 0 4,422 18-04-2010 11:25 AM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: